Svet
02.08.2024. 15:05
Svet
22.09.2024. 16:25
Boško Vukčević
Tramp i atentat
Pokretna meta
Rajan Vesli Rut, 58-godišnjak sa Havaja, uhapšen je u nedelju 15. septembra zbog sumnje da je hteo da izvrši atentat na bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Rut je u ponedeljak izveden pred sud, a optužen je u dve tačke za federalna krivična dela u vezi sa posedovanjem oružja.
Tužilac u federalnom sudu u Vest Palm Biču na Floridi predočio je Rutu da je optužen za nelegalno posedovanje oružja jer je ranije osuđivan za krivična dela, i za to što je kod sebe imao oružje sa serijskim brojem koji ne može da se prati.
Rutu preti 15 godina zatvora ako bude proglašen krivim po prvoj tački optužnice, i još pet godina po drugoj tački.
Protiv Ruta će verovatno biti podignute i druge optužbe, ali za sada ove dve tačke omogućavaju vlastima da ga drže u pritvoru dok se istraga nastavlja, piše “Glas Amerike“.
Ročište o određivanju kaucije zakazano je za 23. septembar.
Prema navodima iz optužnice, podaci sa mobilnog telefona pokazuju da je Rut proveo više od 11 sati blizu Trampovog terena za golf pre nego što su ga spazili agenti Tajne službe, piše Rojters. Njegov mobilni telefon lociran je na tom području od dva sata ujutro do 13.30 popodne u nedelju, 15. septembra.
Tokom sudskog pretresa Rut je dao rutinske informacije o zaposlenju i prihodima. Tihim glasom rekao je da je zaposlen i da zarađuje oko 3.000 dolara mesečno i da nema ušteđevinu. On nije rekao koji je motiv napada na predsedničkog kandidata Donalda Trampa, prenosi “Glas Amerike“.
Dodaju i da je Rut izjavio da nije vlasnik nekretnina i da na Havajima poseduje dva kamiona u vrednosti oko 1.000 dolara.
“Takođe je rekao da ima 25-godišnjeg sina kojeg ponekad finansijski pomaže“, navodi “Glas Amerike“.
Inače, Rut ima najmanje dve presude u Severnoj Karolini, navodi se u optužnici.
Prvo je 2002. godine osuđen na uslovnu kaznu zbog posedovanja mitraljeza, koji je zabranjen u SAD. Tada je bežao od policije jer nije stao na crveno svetlo i zabarikadirao se na tavanu pre nego što je uhapšen.
Potom je 2010. osuđen zbog posedovanja ukradenog oružja.
Ruta su u nedelju u Vest Palm Biču uhapsili federalni agenti zbog navodnog atentata na Donalda Trampa, kako je to definisao FBI.
Lokalne vlasti saopštile su da su agenti američke Tajne službe koji su štitili Trampa pucali na čoveka koji je uperio automatsku pušku dok je Tramp igrao golf na jednom od svojih terena na Floridi u Vest Palm Biču.
Jedan od agenata video je automatsku pušku čiji je vrh virio iz žbuna blizu golf terena, pa je usledila pucnjava na osumnjičenog. Rut je onda bacio svoju pušku, dva ranca i druge predmete i pobegao u crnom sportskom automobilu.
Jedan očevidac uspeo je da fotografiše automobil i registarske tablice, saopštio je lokalni šerif. Organizovana je brza potera i osumnjičeni je uhapšen u susednom okrugu.
Tramp se u nedelju, nedugo posle incidenta, oglasio da je dobro i da nije povređen.
Već u ponedeljak Tramp je za novi atentat okrivio predsednika Džoa Bajdena i njegovu potpredsednicu Kamalu Haris, koja će Trampu biti rivalka na izborima, tvrdeći da je osumnjičeni bio podstaknut “veoma zapaljivom retorikom“.
“Njihova retorika uzrokovala je da pucaju na mene, a ja sam jedini koji će spasiti ovu zemlju. Oni su ti koji zemlju uništavaju, spolja i iznutra“, rekao je Tramp.
Opisujući ovaj nemili događaj Tramp je rekao da je čuo “verovatno četiri ili pet“ pucnjeva izbliza.
“Tajna služba odmah je znala da su meci i zgrabili su me“, ispričao je Tramp.
“Ušli smo u kola i vozili su prilično brzo. Bio sam sa agentom i on je uradio fantastičan posao“, istakao je Tramp na “Iksu“, tokom prenosa uživo iz svog odmarališta Mar-a-Lago.
Sa druge strane, predsednik SAD Džo Bajden rekao je da je Tajnoj službi, koja obezbeđuje predsedničke kandidate, “potrebna dodatna pomoć“ što podrazumeva i eventualno veći broj ljudi.
“Hvala Bogu da je Tramp dobro“, istakao je Bajden.
Svet
18.09.2024. 09:30
Tramp priznao da ga loše čuvaju i otkrio ko je pomogao da se uhapsi atentator
Trampova demokratska protivkandidatkinja Kamala Haris napisala je na “Iksu“ da “u Americi nema mesta za nasilje“.
Ovo je drugi atentat na bivšeg predsednika. Prvi put na njega je pucao Tomas Metju Kruks na mitingu u Batleru, Pensilvaniji, 13. jula. Metak je tada okrznuo Trampa po desnom uhu, a napadača je ubrzo pošto je ispalio hice ubila Tajna služba. Motiv tog atentata i dalje nije poznat.
Incident u nedelju ponovo je pokrenuo pitanje bezbednosti republikanskog kandidata za predsedničke izbore.
Tajna služba već je bila u fokusu javnosti nakon prethodnog atentata na Trampa, što je dovelo i do ostavke direktorke te agencije. Trampovo obezbeđenje potom je pojačano, ali se opet postavlja pitanje kako je osumnjičeni za pokušaj napada mogao da mu priđe tako blizu.
Predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Majk Džonson, koji je ranije formirao dvostranačku radnu grupu koja istražuje prvi atentat na Trampa, rekao je da Kongres treba da istraži i poslednji incident.
“Neko treba da odgovara. Moramo insistirati na tome da svi rade svoj posao“, rekao je Džonson za “Foks njuz“.
V. D. direktora Tajne službe Ronald Rou otputovao je na Floridu, prenose mediji.
Rou je preuzeo dužnost posle ostavke direktorke Kimberli Čitl u julu, nakon prvog atentata, i u Kongresu u julu izjavio da ga je “sramota“ zbog propusta tokom tog napada.
Rajan Vesli Rut je 58-godišnji američki državljanin poreklom iz američke države Severna Karolina
Njegovi profili na društvenim mrežama pokazuju da je pokušavao da angažuje ljude da se bore u Ukrajini protiv ruske vojske.
On je i proveo neko vreme u Ukrajini 2022. godine, posle početka ruske invazije, a BBC Tim za proveru činjenica utvrdio je korišćenjem alata za prepoznavanje lica da je Rut prisustvovao najmanje jednom proukrajinskom skupu u Kijevu.
Svet
20.07.2024. 19:50
Atentat na Trampa: Ko je bio najslabija karika?
U jednoj objavi na društvenim mrežama je opisan kao “Amerikanac u pedesetim godinama koji je napustio porodicu i posao da bi bio dobrovoljac u Ukrajini“.
Došao je tada u Ukrajinu da se bori, ali su ga odbili zbog starosti jer je tada imao punih 56 godina i nije imao ratno iskustvo, kazao je Rut 2022. u intervjuu za rumunski “Njuzvik“.
Dodao je da je posle toga radio sa Međunarodnom legijom, ukrajinskom vojnom grupom koju čine strani dobrovoljci, ali su iz ove grupe za BBC to negirali.
“Rajan Vesli Rut nikada nije bio deo Međunarodne legije, niti je povezan sa njom u bilo kom smislu. Sve suprotne tvrdnje ili navodi potpuno su netačni“, istakli su iz ove grupe prenosi BBC.
Rutov sin Oran, u izjavi za američke medije, opisao ga je kao “brižnog i toplog oca“.
“Ne znam šta se dogodilo na Floridi i nadam se da se preteruje jer čovek koga poznajem ne čini bilo šta ludo, a još manje nasilno“, rekao je Oran u izjavi za CNN.
Prema rečima profesora bezbednosnih nauka i specijaliste za terorizam i organizovani kriminal Miroslava Bjegovića u SAD pitanje broj jedan postaje šta se dešava sa sistemom nacionalne bezbednosti.
“Vidimo da unutrašnja bezbednost poprilično zakazuje pre svega u smislu zaštite VIP ličnosti ili najugroženijih ličnosti poput Donalda Trampa. Kako je moguće da za tako kratko vreme, za manje od dva meseca, imamo dva pokušaja atentata na njega“, kaže Bjegović.
Dodaje i da su posle novog pokušaja atentata na Trampa počele da se razvijaju razne spekulacije.
“Prvenstveno, jedna je da je sistem njihove unutrašnje bezbednosti zakazao po drugi put, pa se postavlja pitanje da li je to zbog neznanja i određenih bezbednosnih propusta. Sa druge strane mogu se čuti i nagađanja i razmišljanja da je to, pak, deo političke igre samog Trampa, u šta sumnjam“, ističe Bjegović.
Podvlači da postoji i teorija da bi druga, suparnička strana, mogla da proizvodi tako nešto, ali onda bi morala da ima tesnu vezu ili istomišljenike u tom sistemu bezbednosti, u šta, takođe kaže da sumnja.
“Ono što se vidi iz ova dva atentata, ali i od ranije, jeste to da politička retorika u SAD vidno utiče na pojedince, čak toliko da su neki, poput ove dvojice, spremni i odlučni da izvrše političke atentate“, naglašava Bjegović.
Kaže i da se sada otvaraju razna pitanja.
“I sam Tramp rekao je da je nastup Kamale Haris tokom njihove debate bio agresivan i da je takva retorika vrlo lako mogla da utiče i da proizvede ovo što se dešava“, podvlači Begović.
On je zapitao i kako je moguće da neko 12 sati bude sakriven u žbunju i čeka da se Tramp pojavi na golf terenu, pritom, kako je izjavio sam Tramp, on nije ni imao u planu da tog dana ode na golf, već da je to iskrslo sasvim slučajno u poslednjem trenutku.
“Upravo to što je rekao Tramp interesantno je jer se postavlja pitanje da li negde cure bezbednosne informacije. Pre svega, postavlja se pitanje da li je ovo lice znalo da će Tramp doći na golf teren. To bi moglo da ukazuje na curenje informacija iz njegovog neposrednog obezbeđenja“, kaže Bjegović.
Dodaje i da tu opet dolazimo do određenog problema jer Tramp ima privatno obezbeđenje, a ima i ono koje obavljaju nadležne službe.
“Pitanje je i kakva je komunikacija između ta dva obezbeđenja“, ističe profesor.
Naglašava i da je ovo još jedan veliki propust bezbednosnih službi i da se s pravom postavlja pitanje poverenja u sistem nacionalne bezbednosti SAD.
“FBI je zvanično saopštio da je ovo bio atentat na Trampa, ali se ne govori čija je odgovornost za ovaj propust“, zaključuje Bjegović.
Sa druge strane, istoričar Aleksandar Raković uveren je da je Rajan Vesli Rut očigledno bio rukovođen nekom političkom idejom i ideologijom, kao i onaj prethodni koji je pokušao da likvidira Trampa.
“Tada ga je, bukvalno, jedan pokret glavom spasao. Toliko malo je falilo da atentat uspe“, podseća Raković.
Dodaje da je više nego očigledno da je ovu dvojcu rukovodilo upravo ono što su konstatovali i Tramp i Ilon Mask, a to je da do svega ovoga dovela zapaljiva kampanja koja se vodi protiv Trampa.
“To vuče neke ljude zbog njihovih političkih ideja, pa čak i ideologije, da izvrše ovakva dela, odnosno atentate“, kaže Raković.
Dodaje da, ako informacije ipak cure, onda se može pretpostaviti da je sve ovo organizovano i da je ovaj čovek bio nečiji izbor. Da je deo nekog sistema.
“To bi onda sugerisalo da on nije psihopata, kako tvrde sada neki u SAD, već da je nečiji pik, da je nečiji izbor“, objašnjava Raković.
Podvlači i da je ideologija strašan motor, odnosno pokretač.
“Mržnja koju ideologija može da donese ili izazove u sukobu sa nekom drugom ideologijom ili idejom je zastrašujuća. To je strašna motivacija“, ističe Raković.
Naglašava i da Trampova eventualna pobeda može da preokrene tok geopolitike u svetu.
“To se pre svega odnosi na sukob u Ukrajini. To bi bio veliki udarac za duboku državu ili ’vašingtonsku močvaru’ kako je on naziva“, zaključuje Raković.
Svet
23.07.2024. 20:10
Zbog atentata ostala bez posla: Direktorka Tajne službe PODNELA OSTAVKU
Komentari
