Političari protiv bogatih

Pandemija Covid-19 učinila je za nekoliko meseci najbogatije ljude na planeti dodatno bogatim. U tolikoj meri da su na sebe navukli ne samo gnev većine zaposlenih u svojim kompanijama, o kojima uopšte ne vode računa, nego i krugova moćnih koji su im svojevremeno bili naklonjeni.

Za sada deluje kao da vlasnike nezamislivog bogatstva ova tema ni na koji način ne uzrujava, ali ozbiljnost zamerki koje im se pripisuju verovatno neće olako biti bačena u drugi plan.

Svetski mediji su prošle nedelje, s neskrivenim zadovoljstvom, objavili da je 400 evropskih i američkih političara potpisalo pismo upućeno Džefu Bezosu, osnivaču i direktoru „Amazona“, zahtevajući da ta kompanija promeni svoju poslovnu praksu. A to nije bilo prvo pismo oštre sadržine poslato najbogatijem pojedincu na svetu.

Shutterstock

Početkom februara 15 američkih senatora iz Demokratske partije upozorilo je u svom dopisu da kompanija „Amazon“ mora da uradi više kako bi se sprečile brojne povrede na radu. Senatori su dobili izveštaj u kojem se navodi da ovaj gigant elektronske trgovine ima višu stopu povreda radnika od celokupne skladišne industrije zajedno, a da zahtevi „Amazona“ za brzim isporukama dovode do povređivanja zaposlenih koji pokušavaju da se prilagode užasno teškom ritmu rada.

Berni Sanders, Elizabet Voren i još 13 senatora uputili su tada poruku direktoru kompanije sa zahtevom da „Amazon“ preispita kulturu kompanije po kojoj je profit iznad svega. “Podaci o zaštiti na radu ukazuju na veću zabrinutost ’Amazona’ za profit nego za sigurnost i zdravlje radnika”, navedeno je u pismu.

Povezane vesti - Trijumf sile i interesa

Iz kompanije je stigao ciničan odgovor. "Amazon" tvrdi da stopa povreda odražava njihovu “agresivnost” u beleženju povreda, a da zapravo druge velike kompanije prikrivaju bar 50 odsto povreda svojih radnika. “Ništa nam nije važnije od bezbednosti i dobrobiti naših zaposlenih”, rekla je Keli Čizman, portparolka kompanije.

Kritike senatora usledile su i zbog proširivanja oblasti poslovanja „Amazona“ na ogroman broj svakodnevnih potreba Amerikanaca, od internet prodaje i zabave do dostavljanja namirnica i lekova na recept. U pismu je navedeno još sedam zahteva, među kojima su i da se “smanje norme za radnike i zahtevi kada je reč o brzini rada”, te da „Amazon“ “prestane da ograničava pauze za toalet”, jer su pojedini radnici tvrdili da su bili prinuđeni da uriniraju u flaše kako bi stigli da ispune zadate norme. Elizabet Voren i Berni Sanders su Bezosa i njegovo bogatstvo naveli kao primer kapitalizma koji je “krenuo u pogrešnom smeru”.

Saslušanje i protesti 

Krajem juna ove godine četvorica lidera najvećih američkih tehnoloških kompanija svedočili su pred Kongresom SAD, odgovarajući putem video linka na pitanja kongresmena. Pored Bezosa, na pitanja o tome da li su njihove kompanije postale previše dominantne na tržištu, odnosno monopolisti, odgovarali su Mark Zakerberg iz „Fejsbuka“, Sundar Pičai iz „Alfabeta“ i Tim Kuk iz „Epla“.

Ispitivanje koje su mnogi nazvali istorijskim trajalo je više od pet sati, a kongresmeni su izneli ogroman broj saznanja do kojih se došlo tokom više godina istraživanja o ovim kompanijama. Tokom saslušanja su iznete informacije sakupljene iz internih dokumenata samih kompanija, kao i od zaposlenih u ovim firmama. "Amazon“, „Fejsbuk“ i „Gugl“ zajedno drže 62 odsto oglašavanja na internetu u SAD.

EPA-EFE/WALLACE WOON

Zakerberg je najžešće kritikovan zbog kupovine Instagrama, „Epl“ zbog Ep stora, prodavnice aplikacija, i zbog blokiranja konkurenata da ga koriste. Najveća kritika na račun „Gugla“ odnosila se na reklamnu politiku i odnos prema konkurentima, dok je za vlasnika „Amazona“ najveći broj pitanja bio o načinu tretiranja trećih brendova na svojoj veb-stranici. Džef Bezos prvi put se našao pred Kongresom, a mediji su konstatovali da je gotovo sat i po bio ignorisan, pošto mu niko nije uputio pitanje za to vreme.

Saslušanje je završeno izjavom demokratskog kongresmena Dejvida Sisilajna, koji je rekao da predlaže zakonodavne akcije za kompanije koje su učestvovale u ispitivanju: “Ove kompanije, kakve danas postoje, imaju monopol. Neke je potrebno razbiti, a svi moraju biti pravilno regulisani i smatrani odgovornim”.

Mesec dana uoči pomenutog saslušanja američki Institut za političke studije saopštio je da su samo za prvih 11 nedelja od izbijanja pandemije korona virusa Zakerberg i Bezos uvećali bogatstvo svojih kompanija za 565 milijardi dolara. U isto vreme 42,6 miliona Amerikanaca se prijavilo Birou za nezaposlene. “Statistika nas podseća da je stepen ekonomske i rasne podeljenosti postao najveći za poslednjih nekoliko nedelja“, izjavio je Čak Kolins, jedan od autora istraživanja.

Tokom pomenutih 11 nedelja lično bogatstvo Bezosa uvećano je za 36,2 milijarde dolara, Zakerbergovo za 30,1 milijardu, a Ilon Mask, izvršni direktor kompanije „Tesla“, postao je bogatiji je za 14,1 milijardu dolara. Stotinak radnika „Amazona“ i aktivista za radnička prava protestovali su nedugo posle saslušanja u Kongresu pred Bezosovom vilom na Beverli Hilsu. Tražili su više plate, bolje uslove rada i kvalitetnu zaštitu na radu u skladištima kompanije. Protest je organizovalo udruženje „Kongres esencijalnih radnika“, koje je osnovao bivši radnik „Amazona“ Kristijan Smols, otpušten iz kompanije nakon što je javno progovorio o uslovima rada.

Uzaludni apeli

"Amazon" je tvrdio da je Smols otpušten jer je prekršio njihove mere karantina, ali je u međuvremenu procurio interni dokument koji je napisao advokat „Amazona“ Dejvid Zapolski, a koji opisuje Smolsa kao crnca koji “nije pametan, niti dobro artikulira”. U dokumentu se preporučuje da se upravo Smols učini glavnom metom borbe „Amazona“ protiv sindikalnog organizovanja svojih radnika.

Povezane vesti - Starenje je virus 21. veka

"Ne treba vama Džef Bezos. Mi trebamo njemu. Mi smo ga učinili najbogatijim čovekom na svetu”, rekao je Smols radnicima, koji su zahtevali besplatnu socijalnu zaštitu za decu zaposlenih, zdravstveno osiguranje i deonice za radnike, minimalnu plata od 30 dolara po satu, zatvaranje skladišta u kojima je izbila zaraza Covid-19, kao i vraćanje dodatka na platu za rizik od zaraze u iznosu od dva dolara po satu do kraja pandemije, što je „Amazon“ ukinuo krajem juna.

Dok ogroman broj ljudi poslednjih meseci naglo tone ka siromaštvu, polako se formira svest da nije prihvatljivo da se pojedinci enormno bogate u istom periodu. Džef Bezos je svojim ponašanjem, pre svega odnosom prema zaposlenima, postao sinonim za nepostojanje elementarnog reda u odnosu poslodavaca sa zaposlenima. Uzgred, on je nedavno postao i prvi čovek na planeti čije je lično bogatstvo premašilo 200 milijardi dolara!

EPA-EFE/VICTORIA BONN-MEUSER GERMANY OUT

Zbog svega toga je prošle nedelje 400 političara iz sveta uputilo Bezosu novo pismo sa zahtevom da njegova kompanija promeni svoju poslovnu praksu. Političari su mu poručili da svet “zna da ’Amazon’ može da priušti da plaća svoje radnike, troškove zaštite životne sredine i poreze”, ali da je ta kompanija “izbegla i zaobišla da plati svoje dugove prema radnicima, društvima i planeti”.

Koriste pandemiju

Među potpisnicima pisma su dve američke kongresmenke, potpredsednica Evropskog parlamenta, niz članova parlamenta iz Velike Britanije, političke ličnosti iz Turske, Francuske i Grčke.

U pismu je navedeno da se bogatstvo Bezosa drastično uvećalo tokom pandemije jer se potrošači snabdevaju osnovnim stvarima preko internet kupovine u većem broju nego ikad ranije. Političari iz sveta traže da „Amazon“ podigne plate svojih radnika u svim skladištima, da se do 2030. obaveže na nultu emisiju štetnih gasova jer je njegov otisak ugljen-dioksida “veći od emisije dve trećine zemalja celog sveta”.

Zaposleni u ovoj kompaniji “ulaze u opasne radne odnose s poslodavcem, uživaju malo ili nimalo povećanje plata i suočavaju se s odmazdom zbog napora da se obrate poslovodstvu ili da se organizuju”, navodi se u pismu.

Povezane vesti - Jesen uličnog besa

Političari takođe kritikuju i iznos „Amazonovih“ poreskih doprinosa: “Globalnim izbegavanjem poreza nanosite štetu javnoj zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, stanovanju, socijalnoj bezbednosti i infrastrukturi”. Iz „Amazona“ je odgovoreno uobičajenim načinom: “Pitanja pokrenuta u ovom pismu proizlaze iz niza obmanjujućih tvrdnji pogrešno informisanih grupa moći koje, čini se, koriste ’Amazonovu’ reputaciju kako bi istakli svoj lični uticaj”.

Mada je više puta potvrđeno da ova kompanija izuzetno loše postupa prema svojim zaposlenima, da koristi sve načine kako bi zadržala monopolski položaj, naštetila konkurenciji i radu srednjih preduzeća, teško je odgonetnuti koji će mehanizam političari primeniti kako bi „Amazon“ privoleli na promenu ponašanja. Ukoliko zaista nameravaju da razbiju monopole koje su uspostavili svetski giganti, zaključuju analitičari, izvesno je da to neće uspeti pismima i apelima na svest pojedinaca, već normiranjem pravila koja će svaka država pojedinačno biti prinuđena da donese.