Svet
21.09.2023. 10:24
Svet
13.12.2023. 15:47
Boško Vukčević
Peta sila
Poljska kao štit Evrope
Rat u Ukrajini, odnosno invazija Rusije na ovu zemlju, iz korena je promenila bezbednosnu sliku Evrope. Okrenula ju je za 180 stepeni.
Samim tim i bezbednosni izazovi su se promenili. Pretnja koja dolazi sa istoka, od Rusije, više je nego realna. Zbog toga, odbrana i odvraćanje na istočnom krilu, koji su uspostavljeni još na samom početku ruskog napada na Ukrajinu, ostaju prioritet NATO-a.
Glavni odbrambeni stožer istočnog krila je Poljska. Kao članica NATO-a od 1999. godine, ova zemlja je prerasla u ozbiljnu vojnu silu. Prema procenama stručnjaka, ali i specijalizovanog portala “Global fajerpauer“, predstavlja petu silu u Evropi odmah iza Rusije, Velike Britanije, Francuske i Italije.
Poljska se, međutim, ne zadovoljava time. Njen plan je da uspostavi vojnu prevlast u Evropi i postane vojna velesila.
Pored realne potrebe za jačanjem vojnih kapaciteta zbog pretnje, pre svega Rusije, ali i Belorusije sa kojom se Poljska graniči, do velikih ulaganja i kupovine naoružanja je došlo i zbog populizma doskora vladajuće stranke u zemlji Pravo i pravda (PIS).
Obećanjima da će Poljska u naredne dve godine imati najjaču vojsku u Evropi lideri, u tom trenutku vladajuće stranke, ranije ove godine pokušali su da ovom populističkom temom podignu rejting stranke pred izbore koji su usledili nešto kasnije. Naravno, nije se sve završilo samo na priči, već je Poljska i realizovala neke ozbiljne i skupe nabavke oružja.
“Poljska vojska mora biti toliko moćna da zbog svoje snage neće uopšte morati da se bori“, rekao je tadašnji poljski premijer Mateuš Moravjecki u novembru prošle godine, dok je zemlja slavila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
Tada je predsednik Poljske Andžej Duda potpisao zakon kojim je vladi dozvoljeno da troši tri odsto poljskog BDP-a na odbranu od 2023. godine, što je za pun procentni poen iznad onoga što se očekuje od članica NATO-a. Ovo kao da nije dovoljno Poljskoj pa je zvanična Varšava najavila da će povećati ciljnu potrošnju na odbranu na čak pet odsto BDP-a.
Naravno, odmah je usledilo i trošenje odobrenih sredstava. Tradicionalno, velike količine naoružanja kupljene su od Amerike, ali Poljska je našla i novo tržište – Južnu Koreju.
Proletos je potpisan ugovor od 23 milijarde zlota ili 4,9 milijardi evra za kupovinu 250 tenkova “abrams“ iz SAD. Ova nabavka usledila je kao brzi odgovor, odnosno zamena za 240 tenkova iz sovjetske ere koji su poslati Ukrajini. Vazduhoplovstvo je Poljska opremila američkim F-16, a potpisan je i ugovor vredan 4,6 milijarde dolara za nabavku 32 lovca F-35.
Prilikom poslednje kupovine Poljska se, međutim, okrenula Južnoj Koreji gde je potpisala niz ugovora o kupovini tenkova, aviona i drugog naoružanja.
“Poljska je do sada naručila od Koreje oružje u vrednosti od 10 do 12 milijardi dolara“, rekao je Marijus Ćelma, urednik i analitičar portala “Nova tehnika vojskova“ koji se bavi vojskom i vojnom tehnologijom.
Ugovori uključuju nabavku 180 tenkova “K2 blek panter“, 200 haubica “K9 tander“, 48 lakih jurišnih aviona FA-50 i 218 raketnih bacača “K239 čanmu“.
Očekuje se da će Korejci Poljskoj isporučiti ukupno 1000 tenkova K2 i 600 haubica K9 do kraja ove decenije.
Varšava je naručila i italijanske helikoptere “leonardo“ za osam milijardi zlota, a sporazum čak predviđa da se helikopteri prave u Poljskoj.
Ova zemlja ima cilj da do 2035. godine potroši 524 milijarde zlota na vojsku.
Ovakvu ekspanziju u nabavci oružja neophodno je da prati i ljudstvo.
Poljska već ima više tenkova i haubica od recimo Nemačke, a na putu je da ima mnogo veću vojsku. Cilj je da do 2035. ima 300.000 vojnika.
Danas, poljska vojska ima oko 150.000 vojnika, od kojih 30.000 pripada novim snagama teritorijalne odbrane osnovanim 2017. godine. Oni prolaze šesnaestodnevnu obuku nakon čega imaju kurseve i vežbe radi osvežavanja znanja. Na njih se u početku gledalo kao na šalu, ali uspeh Ukrajine u korišćenju mobilne milicije opremljene protivtenkovskim i protivvazdušnim projektilima sada čini ideju mnogo razumnijom.
Komentarišući nagli uspon poljske vojne sile, Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu kaže da je na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a zaključeno da odbrana i odvraćanje na istočnom krilu ostaje prioritet Alijanse, kao i da jedina realna oružana pretnja po teritorijalni integritet država članica dolazi od Rusije.
“Istočno krilo čiji je odbrambeni stožer Poljska predstavlja višestruko ranjivu tačku Evrope“, kaže Obradović.
Dodaje da se ne sme gubiti iz vida i da uvek treba imati na umu da su kritične tačke Baltičko more sa Litvanijom, Latvijom i Estonijom, zatim poljsko-beloruska granica, Ukrajina i Rumunija sa Crnim morem već načete napadom na Ukrajinu.
Obradović objašnjava i da je Poljska, kao glavni oslonac odbrane istočnog krila, u ovom trenutku, vrlo lako prva tačka eventualnog konflikta sa Rusijom.
“Linija mogućeg konflikta Baltik – Crno more je veoma dugačka, a na njoj se nalazi Poljska kao glavni oslonac odbrane“, ističe Obradović.
On naglašava da su pored vojnih pretnji ponovo prisutne hibridne pretnje poput migrantskog “udara“ iz 2021. godine, kada je Belorusija organizovano prevozila migrante s ciljem da se kreira haos u Poljskoj i Litvaniji.
“Danas se sa istovetnom pretnjom suočava Finska“, kaže Obradović.
Prema njegovim rečima, zbog svega navedenog, Poljska se nalazi u delikatnom položaju.
“Kao članica NATO-a i američki saveznik, značajno je unapredila svoju bezbednost i doprinela izgradnji efektivnog mehanizma odvraćanja. Ono što predstavlja problem, kako ga identifikuju poljski stratezi, jeste postojanje strateške asimetrije u domenu vojnih sposobnosti u odnosu na pretnju koju predstavlja Rusija“, objašnjava Obradović.
On kaže da povlačeći zaključke kroz analitičke modele – simulacija ratne igre i cost-benefit analiza Poljska se nalazi u naprednom nivou modernizacije i reforme svojih oružanih snaga.
“Ova reforma podrazumeva uspostavljanje kopnene vojske, mornarice, avijacije, specijalnih snaga i teritorijalne odbrane u jedinstvenom sistemu komandovanja posredstvom izgradnje novog komandnog štaba u Krakovu“, ističe Obradović.
On naglašava da zaključci izvedeni iz agresije na Ukrajinu upućuju na visoku upotrebu artiljerijskih sredstava, mogućnost dugoročnog pozicionog iscrpljujućeg rata, nedostatak municije, važnost efikasne komande i kontrole, ali i važnost preciznih raketno-artiljerijskih sistema.
Svet
21.09.2023. 01:03
Poljska oružje sprema za sebe, više ne za Ukrajinu
“Ranije ove godine Poljska je najavila nabavku oko 1000 južnokorejskih tenkova, 688 haubica i 48 borbenih aviona. Očigledno je da Poljska nadoknađuje svoje zalihe koje su smanjene isporukom pomoći za ukrajinsku samoodbranu. Ubrzano naoružavanje Poljske u saglasju je sa principima odvraćanja od oružane agresije, ona nema luksuz da pokaže ranjivost, već konstantno mora da ima sposobnost i to ne samo za odbranu nego za efektivan kontranapad u slučaju oružane agresije ili provokacije od strane Rusije sa Belorusijom“, ističe Obradović.
Dodaje da je Poljska do sada isporučila vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od tri milijarde dolara.
“S druge strane, vojne nabavke zaključno sa 2023. dostigle su oko 23 milijarde dolara“, naglašava Obradović.
Kaže i da vojni budžet Poljske za nabavku opreme iznosi 35,9 odsto.
“Poljaci imaju jednu dobru karakteristiku kada nabavljaju vojnu opremu. Imajući u vidu obim i vrednost oruđa i opreme koju nabavljaju, imaju mogućnost da istaknu uspostavljanje zajedničkog partnerstva u proizvodnji i modernizaciji opreme. Kroz ova partnerstva Poljska uvodi svoje kompanije kao tehnološki most zasnovan na kooperativnim partnerskim ugovorima, čime održava svoju namensku industriju dok istovremeno predstavlja respektabilnog klijenta“, kaže Obradović.
On podvlači da naoružavanje Poljske predstavlja direktnu reakciju na rusku agresiju.
“U ovom trenutku Poljska izdvaja 3,9 odsto BDP-a za potrebe odbrane. To je više od NATO standarda od dva odsto BDP-a. Varšava je potpisala ugovor za nabavku 350 M1 ’abrams’ tenkova, 96 ’apača’ jurišnih helikoptera i 18 HIMARS-a. Objavljene namere Poljske ukazuju da u kratkom roku nastoji da nabavi 500 višecevnih raketnih lansera po uzoru na američki HIMARS. Najfascinantnije deluje nabavka 1000 tenkova ’K2 crni panter’ iz Južne Koreje“, kaže Obradović.
Dodaje da u celom ovom spektru investiranja u oružano odvraćanje treba imati na umu očuvanje transparentnosti u pogledu namera i aktivnosti.
“Za sada vidimo da Rusija i Belorusija pravilno čitaju poruke iz NATO-a u pogledu rešenosti da se zaštiti svaki centimetar savezničke teritorije. Istovremeno opasnost od oružanih provokacija i nepredvidljivost fronta u Ukrajini nalaže Poljskoj da preduzme ove obimne nabavke čija realizacija se očekuje do 2027. godine“, kaže Obradović.
On ističe da će biti zanimljivo pratiti južnokorejski proboj u pogledu namenske industrije na evropskom kontinentu, ko će još krenuti putem Poljske i da li Indija može da ponudi veoma tražene višecevne raketne lansere.
“Ukoliko bi Srbija redefinisala svoju spoljnopolitičku orijentaciju, možda bi mogla postati jedan od dobavljača veoma traženih samohodnih haubica, u prvom redu ’Nora B-52’, koja se na poligonima izvrsno pokazala“, naglašava Obradović.
On podvlači da Poljska, poučena istorijskim iskustvima, svoju odbranu zasniva na međunarodnim odnosima, modernizaciji i reformama, te nabavkama.
“Da li je 300.000 poljskih vojnika, plus sva najavljena kupovina dovoljna da održi bezbednost na istoku Evrope pokazaće vreme“, zaključuje Obradović.
Svet
07.08.2023. 15:44
Poljska rešila - Još 1000 vojnika na granici sa Belorusijom
Komentari
