Prelomna tačka u savremenoj istoriji Azerbejdžana

Nakon što je 1991. godine povratio nezavisnost, Azerbejdžan se suočio sa ogromnim izazovima kao mlada republika. U periodu 1992–1993. zemlja je prolazila kroz duboku političku krizu. Upravljanje je bilo slabo, državne institucije su bile dezorganizovane, ekonomija je propadala,  rat na frontu se nastavljao. Separatistički pokreti su jačali u nekim regionima, a društvo je bilo zahvaćeno haosom i neizvesnošću.

U tako kritičnom trenutku, u junu 1993. godine, narod Azerbejdžana pozvao je lidera sa iskustvom i vizijom. Odazivajući se na volju naroda, Nacionalni lider Hejdar Alijev pozvan je iz Nahčivana u Baku. Dana 15. juna 1993. godine izabran je za predsednika Vrhovnog sovjeta Republike Azerbejdžan. Ovaj događaj danas se priznaje kao odlučujući istorijski trenutak i zvanično se slavi kao Dan nacionalnog spasenja.

Povratak Hejdara Alijeva na čelo države okončao je politički haos i započeo proces izgradnje države zasnovane na snažnim institucijama i nacionalnim interesima. Pod njegovim vođstvom, Azerbejdžan je počeo da jača svoj međunarodni ugled, privlači strane investicije i postavlja temelje za dugoročni razvoj. Jedan od najvažnijih trenutaka bilo je potpisivanje "Ugovora veka" 1994. godine — velikog naftnog sporazuma koji je postao kamen-temeljac ekonomske transformacije Azerbejdžana. Ovaj strateški dogovor pretvorio je Azerbejdžan u ekonomskog lidera Južnog Kavkaza.

Dugoročni uticaj tog sporazuma danas je vidljiv daleko izvan granica Azerbejdžana. Zahvaljujući toj zaostavštini, azerbejdžanski energetski resursi danas stižu sve do srpskog grada Niša — oličenje trajne ekonomske saradnje i međusobnog poverenja među narodima. Dan nacionalnog spasenja je takođe snažan simbol volje naroda da preuzme sudbinu u svoje ruke. On odražava jedinstvo, otpornost i nepokolebljivu veru azerbejdžanskog naroda u svoju državnost i suverenitet.

Dostignuća koja je Azerbejdžan postigao od sticanja nezavisnosti — uključujući izgradnju sposobne vojske, uspešne energetske projekte, uravnoteženu spoljnu politiku i dosledan socio- ekonomski napredak — duboko su ukorenjena u stabilnosti i strateškom pravcu uspostavljenom 1993. godine.

Godine 2020. Azerbejdžan je obnovio svoj teritorijalni integritet sopstvenom snagom i odlučnošću. Ova značajna prekretnica rezultat je dugoročne politike usmerene na stabilnost i nacionalni interes. Kombinacijom vojne odlučnosti i diplomatskog napora, Azerbejdžan je ojačao svoj suverenitet i učvrstio svoju poziciju u regionu.