Bilans rata u Ukrajini svodi se na dve reči - krvavo nerešeno

Koliko njih je pomislilo na to da će rat trajati tek nekoliko nedelja, a koliko da se kraj sukoba neće nazirati ni posle godinu dana. Koliko njih je pogodilo da će krvavi obračun na tlu Ukrajine biti najveći još od Drugog svetskog rata, da će doći do ekonomske krize globalnih razmera... Da svet više neće ličiti na sebe.

Boško Jakšić o ratu u Ukrajini: "Evropa je dobila svoju Siriju"

Intervju

Intervju

Vesti 20.02.2023. 08:05

Boško Jakšić o ratu u Ukrajini: "Evropa je dobila svoju Siriju"

Bliži se mračna godišnjica: Ovo su ključni događaji rata u Ukrajini

Kraj se ne nazire

Kraj se ne nazire

Svet 18.02.2023. 13:35

Bliži se mračna godišnjica: Ovo su ključni događaji rata u Ukrajini

Bez obzira na to koliko zvuči kao fraza, svet posle 12 meseci rata u Ukrajini više nije isto mesto za život. Promene je najviše osetila Evropa čije je tlo ponovo natopljeno krvlju i barutom. Evropu je pogodio veliki talas migracija, imamo na milione raseljenih, a pod njenim tlom pokopano je na hiljade mrtvih.

Živimo neku novu realnost koje samo retki nisu svesni. Granice između Zapada i Istoka su podebljane, nikada nisu bile izraženije i verovatno nikada nije bilo važnije biti opredeljen... zauzeti stav kojoj strani pripadate. Ukoliko neutralnost postoji, ona je privilegija velikih i moćnih, dok je mali skupo plaćaju.

Godina prođe, ali ne i rat

Svesti 12 meseci rata na četiri pisane strane teksta je prilično nezahvalno, ali pošto je neophodno, reći ćemo da je glavni utisak taj da je sukob na tlu Ukrajine u velikoj meri ujedinio Ameriku i Evropu. Da je ovaj savez dodatno osnažen i ovenčan sankcijama Rusiji i slanjem vojne pomoći Ukrajini.

Bez sumnje, rat je ojačao pozicije Amerike na globalnom planu i potvrdio da je prestonica transatlantske porodice u Vašingtonu. Stiče se utisak da je Amerika prethodnih meseci povratila poverenje Evrope, koje je tokom mandata Donalda Trampa bilo poljuljano, i da se na nju ponovo gleda kao na zaštitnicu Evrope, što u isti mah Evropljane stavlja u zavisnost od Amerike.

SAD su činjenicom da vojno najviše pomaže Ukrajinu demonstrirale kako će reagovati ukoliko neko od njenih saveznika bude napadnut, naravno dokle god u tome vide sopstveni interes. Videvši to, Švedskoj i Finskoj nije trebalo mnogo da zatraže hitan prijem u NATO.

Koliko je rat u Ukrajini koštao Srbiju i svet

Cena rata

Cena rata

Vesti 15.02.2023. 18:10

Koliko je rat u Ukrajini koštao Srbiju i svet

S druge strane, nemoguće je otrgnuti se mišljenja da je vojna moć Rusije, do ovog rata, bila precenjena. Makar na osnovu onoga što smo do sada videli. Isto tako, Rusija je poslala poruku da je po svaku cenu spremna da brani postojeći poredak i da dalje širenje NATO pakta ka istoku za nju nije opcija.

Koliko god se Moskva dobro nosi sa sankcijama, činjenica je da je izgubila veliko tržište gasa i nafte na Zapadu i da je bila primorana da se okrene istoku, pre svega Kini, a potom i Iranu i Indiji.

Takođe, bez obzira na to što su glavni strane u ovom ratu Moskva i Kijev, kako vreme prolazi postaje sve jasnije da je ovo pre svega rat između Zapada (čitaj Amerike) i Rusije koji se odvija na tlu Ukrajine.

Oligarh – zvanje opasno po život

Sumnjive okolnosti smrti

Sumnjive okolnosti smrti

Svet 22.02.2023. 15:05

Oligarh – zvanje opasno po život

O tome je nedavno otvoreno govorio Džefri Saks, profesor Univerziteta Kolumbija i bivši savetnik trojice generalnih sekretara UN – Kofija Anana, Ban Ki Muna i Antonija Gutereša.

On je u diskusiji "Zima našeg nezadovoljstva“ u organizaciji CIRSD-a, održanoj nedavno u hotelu "Metropol“ rekao da je nesumnjivo u "toku rat Amerike i Rusije, iako ginu ukrajinski građani“.

"Oružje, obaveštajne podatke, finansiranje rata – sve daju Amerika i njeni saveznici, tako da je reč o ratu Amerike i Rusije, a to nije dobro jer je reč o nuklearnim supersilama. Suprotno američkoj propagandi, koja tvrdi da je ’ludak Vladimir Putin’ bez razloga započeo rat u februaru 2022. godine, činjenice govore da je rat počeo još u februaru 2014“, rekao je Saks.

 

On je potom dodao:

"Uzrok je, između ostalog, namera Amerike da u NATO uvede Ukrajinu i Gruziju, što je 2008. godine rekao tadašnji predsednik SAD Džordž Buš. To je nije bilo mudro, nego baš glupo“, dodao je Saks.

Saks je podsetio da na obećanje Zapada Rusiji da se NATO posle raspada Sovjetskog Saveza neće širiti "ni centimetar na istok“, kao i da je Amerika to obećanje prekršila.

"U svesti Amerikanaca ne postoji neutralnost, nego samo ’ili si sa nama ili si protiv nas’. Amerika je 2014. godine pomogla svrgavanju bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, koji je balansirao između SAD i Rusije. Tada je počeo rat. Do 2021. godine Amerika je uložila milijarde dolara u naoružavanje Ukrajine. Fortifikacija istočne Ukrajine trajala je punih osam godina uz pomoć američkog novca, oružja i znanja“, rekao je Saks.

Da je Zapad stvorio homogeni front protiv Rusije potvrđuje činjenica da mesecima unazad evropske države šalju veliku vojnu pomoć Ukrajini, čineći sve kako bi Kijev pružio što veći otpor Rusiji. Poslednji u nizu važan vojnopolitički zaokret bila je odluka Amerike, Nemačke, Velike Britanije, ali i Norveške da odgovore na zahtev Volodimira Zelenskog i Kijevu pošalju borbene tenkove ("M1 ambras“, "leopard 2“, "čelendžer 2“).

Crvene linije

Dokle je Zapad spreman da ide kada je u pitanju vojna pomoć Ukrajini mogli bismo da saznamo u narednim mesecima jer je Zelenski o evropskih partnera zatražio i borbene avione. Lideri evropskih zemalja za sada su uzdržani po ovom pitanju. Poljski premijer rekao je da njegova država može da deluje samo u "okviru NATO-a“, njegov holandski kolega poručio je da se o tom pitanu mora "razgovarati iza zatvorenih vrata“, dok je Riši Sunak rekao da "ništa ne treba isključiti“.

Zašto toliko Rusa zatvara oči pred ratom u Ukrajini

Piše BBC

Piše BBC

Svet 23.02.2023. 04:05

Zašto toliko Rusa zatvara oči pred ratom u Ukrajini

Kako broj zemalja koje vojno podržavaju Ukrajinu raste i kako je ta vojna pomoć sve ozbiljnija i moćnija tako je granica koja nas sprečava da kažemo da je u toku neka vrsta trećeg svetskog rata sve bleđa i tanja. Međutim, ona će postojati dokle god Zapad i Rusija poštuju crvene linije čiji bi prelazak izbrisao pomenutu granicu. Da crvene linije postoje u ovom ratu potvrđuje to što Zapad ipak nije oberučke prihvatio zahtev Kijeva za hitni prijem u NATO i Evropsku uniju. Zapad je svestan da bi na taj način gurnuo prst u oko Moskvi i verovatno izazvao njenu reakciju za koju bi onaj neutralni deo međunarodne zajednice mogao da kaže da je opravdan jer je Rusija doterana u ćorsokak. O trećem svetskom ratu, makar formalno, ne možemo da govorimo dokle god se sukob vodi isključivo na području Ukrajine i dokle god nema direktnog sukoba između NATO snaga i Rusije.

Ratni profiteri

Kao što nema direktnog sukoba, nema ni inicijative za uspostavljanje primirja između dve zaraćene strane. Zbog toga je posle godinu dana rata pogrešno postaviti pitanje ko može, već je ispravno zapitati se ko želi da zaustavi rat u Ukrajini.

Odgovor na ovo pitanje mogli bismo da dobijemo ukoliko se pozabavimo time ko je najviše profitirao od ovog krvavog rata.

Odgovor na ovo pitanje je u intervjuu za "Ekspres“ dao Boško Jakšić koji je rekao da misli da Zapad ima interes da rat traje jer u njemu vidi priliku da Rusiji ukine mesto velike sile.

Prethodnih meseci, pojedinci su odgovarajući na ovo pitanje bili još precizniji od Jakšića pa su prst upirali direktno u Ameriku. Kao što smo već spomenuli, Amerika je u poslednjim mesecima dodatno učvrstila svoju poziciju na globalnom nivou, njene trupe su u Evropi još brojnije, Evropa je od njene pomoći još zavisnija, a čini se da su SAD i na ekonomskom planu profitirale.

Amerika, na neki način, ponovo vodi rat van svojih granica i od toga izvlači ekonomsku korist. Vojna industrija je oduvek bila značajan motor njenog ekonomskog razvoja, što je rat u Ukrajini, u praksi, pokazao po ko zna koji put.

Kako se Evropa razoružavala tako je njena potreba za nabavkom nove borbene opreme bila veća, a nabavljala ju je upravo od Amerikanaca. Takođe, nikako ne treba zaboraviti i visoke cene američkih energenata.

Krajem prošle godine u medijima se pojavila procena koju je sproveo "S&P Global Commodity Insights“ za "Fajnenšel tajms“, a koja govori o tome da je ukupni neto prihod javnih naftnih i gasnih kompanija koje posluju u SAD premašio 200 milijardi dolara za drugi i treći kvartal 2022. godine.

Evropa je svoju sudbinu stavila u ruke Amerike, ali je pitanje do kada će Evropljani gledati kroz prste činjenicu da jedini oni trpe zbog posledica rata koji nema direktne veze sa njima.

Dmitrij Medvedev je svojevremeno komentarisao kako bi ovaj savez mogao da se završi:

"Brak između SAD i EU će se najverovatnije završiti razvodom nakon očiglednog američkog ’neverstva’. Amerikanci nemaju nameru ni sa kim da dele svoju zaradu. Naprotiv, oni kradu i poslednju paru od svog ostarelog partnera i to čine bez ikakvog ustezanja.“

 

Viktor Orban je takođe, svojevremeno, dao svoj sud o tome ko ima najveće koristi, a ko najviše trpi zbog rata u Ukrajini.

"Oni koji su pretrpeli štetu od pogrešne sankcione politike i rata jesu Evropljani. U ratu je definitivno na dobitku Amerika, dok Evropa gubi. Što se tiče Rusije, još uvek je diskutabilno pitanje da li oni sada dobijaju ili gube, ali ako govorimo o novcu – ne gube toliko. Generalno, u ekonomskom smislu sa sigurnošću se može reći da je jedini ili bolje rečeno najveći gubitnik u čitavom ovom sukobu – Evropa“, rekao je Orban svojevremeno za radio "Košut“.

Evropi je potreban mir, a za pokretanje bilo kakve mirovne procedure potrebno je poverenje, koje u ovom trenutku ne postoji. O poverenju između Zapada i Rusije gotovo je nemoguće govoriti, posebno od kada su bivši francuski predsednik Fransoa Oland i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel priznali da su minski sporazumi bili samo pokušaj da Kijev dobije na vremenu kako bi ojačao vojsku i spremio se za sukob sa Rusijom.

Čekajući proleće

Da bi se rat završio pregovorima koji će definisati mir, neophodno je steći uslove. A uslovi za tako nešto trenutno ne postoje. Ukrajina je ohrabrena zbog pomoći koju dobija sa Zapada, Volodimir Zelenski sebe smatra braniocem slobodne Evrope, a da Kijev ne razmišlja o pregovorima potvrđuje i obećanje predsednika Ukrajine da će po svaku cenu vratiti Krim.

S druge strane, Rusija sprema veliku vojnu ofanzivu koja bi, prema pisanjima stranih medija, trebalo da počne u danima koji su pred nama. Naruku ovim predviđanjima ide i to da će Rusija pokušati da iskoristi činjenicu da veći broj zapadnih tenkova neće stići u Ukrajinu pre marta. Mart je važan mesec kako za Moskvu, koja će pokušati da iskoristi zamrznuto tlo pre nego što otopli i Ukrajina se pretvori u blato, tako i za Kijev koji veruje da bi upravo blato moglo da uspori napredak ruskih vojnih snaga.

O ukrajinskom tlu u proleće svojevremeno je pisao Aleksandar Vert u svojoj knjizi "Rusija u ratu“:

"Da biste verovali kakvo je ukrajinsko blato u proleće, morate ga videti, ceo kraj je močvaran, putevi su kao reke blata, često pola metra duboke jame koje otežavaju vožnju svakom vozilu osim ruskog tenka T-34. Većina nemačkih tenkova nije mogla da se bori u tom blatu.“