Realnost nezamislivog

Bez obzira na koji način se bude okončala era predsednikovanja Donalda Trampa, Sjedinjene Američke Države su predsedničke izbore od 3. novembra 2020. godine već uvrstile u istorijske. Sa veoma negativnom konotacijom. Dvomesečno Trampovo istrajavanje na tvrdnji da su izbori pokradeni, uz otvoreno podsticanje svojih pristalica na proteste, kulminirali su neredima u Vašingtonu i upadom demonstranata u Kongres. Bilans višečasovnog sukoba policije i Trampovih pristalica je petoro mrtvih.

Mučne slike i događaje iz Kapitola na sažet, neuvijen način, bivši predsednik Džordž Buš, takođe republikanac kao i Tramp, nazvao je bezobzirnim. “Tako se osporavaju rezultati izbora u banana republici, a ne u Americi. Napad na Kongres preduzeli su ljudi čije su strasti rasplamsale laži i lažne nade. Pobuna bi mogla da nanese veliku štetu našoj naciji i ugledu”, izjavio je Buš, predsednik SAD od 2001. do 2009. godine.

Novoizabrani predsednik Džo Bajden bio je najoštriji u oceni događaja u zgradi Kongresa:

“Juče je, po mom mišljenju, bio jedan od najmračnijih dana u istoriji naše države, napad bez presedana na našu demokratiju. To nisu bili neredi, nije to bio protest. To je bio haos. Nemojte ih nazivati demonstrantima. To je pobunjena masa, izgrednici, domaći teroristi”.

Povezane vesti - MONTGOMERI: Pomirenje dve Amerike dugo će trajati

Upad u Kapitol dogodio se u vreme održavanja zajedničke sednice Predstavničkog doma i Senata 7. januara, na kojoj je potvrđena pobeda Džoa Bajdena na izborima za američkog predsednika. Sve žalbe na rezultate izbora koje je podneo Tramp su odbijene, tako da je Bajden osvojio 306, a Tramp 232 elektorska glasa. Prethodno je Ministarstvo pravde saopštilo da nisu pronađeni dokazi za navode o masovnoj prevari kada je u pitanju glasanje.

Apel za pomirenje

Tramp i njegovi politički saveznici tvrdili su da su izbori, na kojima je izgubio od Bajdena sa sedam miliona glasova razlike, namešteni, što je izazvalo bes i podstaklo teorije zavere među njegovim pristalicama. „Nikada nećemo odustati. Nikada nećemo priznati poraz. To ne priznajete kada je u pitanju krađa“, rekao je Tramp nešto ranije.

Čak i u vreme prekida sednice zbog upada demonstranata Tramp nije menjao uobičajenu retoriku, optuživši za nerede svoje političke protivnike. U privatnom razgovoru sa Kevinom Makartijem, liderom republikanaca u Predstavničkom domu, on je za upad u Kongres optužio levo orijentisani pokret Antifa, iako se na televizijskim snimcima jasno videlo da su demonstranti u većini njegove pristalice.

AP Photo/Jose Luis Magana

Prisutni u Beloj kući su njihov razgovor opisali kao veoma napet, na mahove agresivan, tvrdeći da je Mekarti jasno rekao Trampu da to nije bila Antifa, već pristalice pokreta MAGA - Učinimo Ameriku ponovo velikom.

“To su bili pripadnici MAGA. Znam to. Bio sam tamo”, rekao je Mekarti Trampu i posavetovao ga da pozove Bajdena, sastane se s njim, ili mu ostavi pismo dobrodošlice na radnom stolu u Ovalnoj sobi Bele kuće.

Reakcija odlazećeg predsednika bila je očekivana. Samo dan nakon nemira u Vašingtonu, uprkos savetima koje je dobijao od svojih saradnika, saopštio je da neće prisustvovati inauguraciji svog naslednika Bajdena.

“Svima onima koji su pitali, neću ići na inauguraciju 20. januara”, napisao je na Tviteru.

Međutim, dva dana nakon divljanja u zdanju Kapitola, Tramp je konačno prihvatio i priznao poraz, te osudio nasilni upad svojih pristalica u Kongres. Prvi put je izjavio da neće biti predsednik u drugom mandatu i da je miran proces tranzicije vlasti u toku:

“Kao i svi Amerikanci, ogorčen sam nasiljem, bezakonjem i haosom. Oni koji su preduzeli akte nasilja i razaranja ne predstavljaju našu zemlju. Oni koji su se ogrešili o zakon – platiće to. Kongres je potvrdio rezultate i nova administracija će biti inaugurisana 20. januara. Moj prioritet je sada da obezbedim miran, regularan i neometan prenos vlasti. U ovom trenutku treba nam ozdravljenje i pomirenje”.

Ovakav obrt i pomirljiv stav usledio je tek 48 sati posle Trampovog poziva pristalicama da “uzmu stvar u svoje ruke”, zbog čega su usledili zahtevi da bude smenjen i pre nego što Bajden uđe u Belu kuću.

“Podržavam zahtev demokrata u Senatu i pozivam potpredsednika da hitno ukloni predsednika po amandmanu 25. Ako potpredsednik ne bude reagovao, Kongres će možda pokrenuti opoziv“, poručila je Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD. Pelosi je izjavila da bi Tramp trebalo odmah da bude smenjen, ili da zakonodavno telo pokrene postupak njegovog opoziva, optužujući ga za podsticanje oružane pobune protiv države:

“Predsednik SAD je podstakao oružanu pobunu protiv Amerike. Svaki novi dan može da bude horor predstava za Ameriku”.

Povezane vesti - TRAMP: Pokušaj mog opoziva u Kongresu je smešan

Prema 25. amandmanu, američki potpredsednik i većina ministara mogu da proglase šefa države nesposobnim za obavljanje funkcije, pa bi u tom slučaju šef države momentalno postao potpredsednik SAD.

Ovakav zahtev naišao je na podršku i pojedinih republikanaca. “Evo istine. Predsednik je to pokrenuo. Predsednik je nepodoban za funkciju. I predsednik se sada mora dobrovoljno ili prisilno odreći kontrole izvršne vlasti“, izjavio je republikanac Adam Kinzinger.

“Ako se Tramp tome usprotivi, a čini se da hoće, onda bi Kongres većinom glasova oba doma mogao da podrži takvu odluku“, objasnila je Elizabet Vidra, predsednica Ustavnog centra za odgovornost.

Pretnja opozivu Donaldu Trampu nije se zaustavila na rečima. Šest dana posle nereda u Kapitolu, Predstavnički dom Kongresa usvojio je rezoluciju kojom se američki potpredsednik Majk Pens poziva da pokrene proceduru predviđenu 25. amandmanom kako bi Tramp bio razrešen dužnosti. Rezolucija je usvojena sa 223 glasa za i 205 protiv.

Pens je, međutim, uoči glasanja poručio Nensi Pelosi da se protivi pokretanju 25. amandmana.

“Ne verujem da je takav potez u najboljem interesu naše nacije, niti da je u skladu sa našim Ustavom”, naveo je u pismu koji je njegov kabinet uputio Pelosi.

Potpredsednik SAD rekao je da je energija još aktuelne administracije usmerena na obezbeđivanje urednog prenosa vlasti i apelovao na Pelosi i druge članove Kongresa da izbegnu poteze koji bi “dodatno podelili građane i rasplamsali strasti”.

Rezolucija Predstavničkog doma, između ostalog, sadrži član kojim se Tramp optužuje za podsticanje pobune i govori o njegovoj potencijalnoj odgovornosti za upad dela pristalica u kompleks Kapitol Hila tokom kongresne potvrde rezultata predsedničkih izbora na kojima je pobedio Bajden.

Rezolucija

U rezoluciji se ističe da se Tramp obratio protestnom skupu svojih pristalica neposredno pre nego što se deo njih uputio prema Kapitol Hilu. Ukazano je da je način na koji im se obratio ohrabrio i očekivano doveo do nezakonitih postupaka.

Ukoliko bi Tramp bio opozvan u Predstavničkom domu, on bi postao jedini američki predsednik kome se to dogodilo dva puta tokom mandata.

Nakon toga u Senatu bi trebalo da bude održan pretres i doneta odluka da li će biti razrešen dužnosti, uprkos tome što bi zasedanje verovatno trajalo duže od vremenskog perioda koji je ostao do isteka njegovog mandata.

Međutim, takva odluka Senata sprečila bi ga da se ponovo bavi poslom u javnoj sferi, čime bi bile okončane Trampove ambicije da, kako je to ranije najavljivao, bude predsednički kandidat na izborima 2024. godine.

Povezane vesti - Donald Tramp odobrio vanredno stanje za Vašington

Zbog ovakvog razvoja događaja Tramp je ponovo okrivio demokrate u Kongresu za “ogroman bes” koji postoji u zemlji. U prvom obraćanju novinarima posle upada u Kapitol, on nije preuzeo bilo kakvu odgovornost, ponovivši da “nije želeo nikakvo nasilje”. Tramp je branio svoju retoriku u obraćanju demonstrantima uoči upada u Kongres kao “potpuno odgovarajuću”. Komentarišući postupak opoziva, rekao je:

“Užasno je šta rade. Ako nastave tim putem, mislim da će se stvoriti ogromna pretnja našoj zemlji”.

Povezane vesti - Crni talas

Tramp je ujedno rekao da ne postoji mogućnost da bude opozvan i pozvao na poštovanje zakona. “Došlo je vreme za smirenje za našu zemlju, vreme za mir”, izjavio je u Teksasu, gde je boravio u okviru svoje kampanje protiv ilegalne imigracije. Svoje uverenje Tramp zasniva na činjenici da je gotovo izvesno da se Pens neće odazvati na poziv demokrata i pojedinih republikanaca koji su mu okrenuli leđa.

U nekoliko dana veliki broj američkih zvaničnika napustio je Trampovu administraciju u znak protesta zbog nasilja na Kapitolu. Pojedini su se priključili zahtevu za ostavku. Pet Tumi je drugi republikanski senator koji je to učinio, tvrdeći da bi Tramp mogao da se suoči sa kriminalnom odgovornošću.

Pre njega je to učinila Liza Murkovski, prva republikanska članica Senata, koja je poručila da bi odlazeći predsednik trebalo odmah da odstupi sa funkcije. Nakon toga je i Ben Sase rekao da će razmotriti inicijativu za opoziv. I Adam Kinzinger, republikanski član Predstavničkog doma koji kontrolišu demokrate, prethodno je pozvao Trampa da podnese ostavku.

Republikanski guverner Vermonta Fil Skot jedan je od onih koji su javno konstatovali da bi Tramp trebalo da snosi posledice i traži hitnu smenu. “Srž naše demokratije i principi naše republike pod napadom su predsednika. Dosta je bilo. Predsednik Tramp treba da podnese ostavku, ili da ga vlada ili Kongres smene”, naveo je Skot.

AP Photo/John Minchillo

Stranačko nasleđe

Senator Roj Blant, jedan od republikanskih lidera, rekao je televiziji CBS da ne smatra da bi Tramp trebalo da podnese ostavku, ali da je “potrebno da bude veoma oprezan u narednih deset dana”.

Deo članova Trampove administracije i bliskih saradnika dao je ili najavio ostavke. Među njima je i bivši šef njegovog kabineta Mik Malveni, koji je izjavio da podnosi ostavku na sadašnju funkciju diplomate u znak protesta zbog upada u Kongres. Malveni, koji je napustio mesto šefa kabineta da bi bio imenovan za američkog izaslanika u Severnoj Irskoj, rekao je da je o ostavci obavestio državnog sekretara Majkla Pompea.

“Ne mogu da ostanem, ne mogu posle onakvog dana. Ne možete gledati ono što se dogodilo i da želite na bilo koji način da budete deo toga” rekao je Malveni.

Odmah posle nereda u Kongresu ostavku je podneo zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Met Potinger. Još četvoro visokih savetnika Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće podnelo je ostavku.

Rajan Tuli, glavni Trampov savetnik za odnose s Rusijom, takođe je dao ostavku. Ostavku su podnele i Stefani Grišam, portparolka Melanije Tramp, sekretarka Bele kuće za socijalna pitanja Riki Niseta, kao i zamenica pres službe Sara Metjus.

Posle ministarke saobraćaja Elen Čao, ostavku je podnela i ministarka prosvete Betsi de Vos.

Čao, supruga lidera republikanaca u Senatu Miča Mekonela, rekla je da je upad rulje na Kapitol Hil za nju “toliko zabrinjavajući da ne može to da posmatra sa strane”.

Ministarka De Vos rekla je da je napad na Kapitol Hilu beskrupulozan. “Nesumnjiv je uticaj vaše retorike na situaciju i to je tačka preokreta za mene”, poručila je Trampu u pismenom obrazloženju ostavke.

Povezane vesti - BAJDEN: Naša demokratija je pod napadom bez presedana

Ruševina koju Tramp na isteku predsedničkog mandata ostavlja za sobom u Republikanskoj stranci, teško će biti obnovljena u skorijem periodu. Pređašnje unutrašnje podele su se produbile, a nove bitke za budućnost stranke se uveliko najavljuju.

Donald Tramp mlađi, najstariji sin odlazećeg predsednika, uputio je poruku članovima stranke koji neće da se “bore” za svog predsednika: “Ovo više nije njihova Republikanska stranka. Ovo je Republikanska stranka Donalda Trampa”.

Lideri republikanaca moraće vrlo brzo da se uhvate u koštac sa budućnošću stranke koja je izgubila kontrolu nad Kongresom i Belom kućom, a ima predsednika čija je reputacija prilično ukaljana. Ipak, Tramp će i dalje biti u prilici da snažno utiče na važan segment stranačke baze.

S druge strane, konzervativci u stranci pokušavaju da se otrgnu od kontrole Trampa i njegovih pristalica. Vođa senatske većine Mič Mekonel, s obzirom na primedbe koje je izrekao ranije, izvesno je voljan da krene novim kursom. “Ako bi ove izbore poništili puki navodi sa gubitničke strane, naša demokratija bi ušla u spiralu smrti”, rekao je Mekonel.

Drugi, poput senatora Jute Mita Romnija, bivšeg republikanskog predsedničkog kandidata, takođe mogu da preuzmu vodeću ulogu. Izazvaće ih i ostali u stranci koji će možda biti više zainteresovani za polaganje prava na Trampov populistički manir. Kriza bi mogla mnogima da otvori političku priliku, a izvesno je da ima mnogo onih koji se neće ustručavati da je iskoriste. Na kraju, vredi imati na umu da bi i Donald Tramp, posle svođenja računa, ukoliko mu to ne bude onemogućeno, ponovo mogao da preduzme korake kako bi se jednog dana vratio na vlast.

Povezane vesti - INTERVJU LJILJANA SMAJLOVIĆ: I sa Bajdenom se može izaći na kraj

General Mark Mili i celokupni Združeni štab SAD, koji čine načelnici generalštabova svih vojnih grana, izdali su u danu pokretanja inicijative za Trampov opoziv saopštenje u kojem osuđuju napad na Kapitol Hil i podsećaju pripadnike vojske na obavezu da podrže i brane Ustav i odbace ekstremizam.

“Bili smo svedoci akcija unutar zgrade Kongresa koje nisu bile u skladu sa vladavinom zakona. Prava slobode govora i okupljanja ne daju nikome pravo da poseže za nasiljem, pobunom i ustankom“, piše u njihovom saopštenju.

Ovo saopštenje predstavlja značajan korak jer su vojni komandanti nastojali da se klone svega što bi moglo da ima politički prizvuk, ali su na kraju procenili da je njihova izjava neophodna s obzirom na ozbiljnost situacije.

Očekivanje nereda

“Kao pripadnici službe, moramo oličavati otelotvorene vrednosti i ideale zemlje. Podržavamo i branimo Ustav. Bilo koji postupak kojim se remeti ustavni proces nije samo protiv naše tradicije, vrednosti i zakletve, to je protiv zakona“, navodi se u izjavi, u kojoj stoji i da će “izabrani predsednik Bajden biti inaugurisan i postati naš 46. vrhovni komandant“.

Saopštenje načelnika generalštabova trebalo bi da ima i sasvim direktnu poruku svima koji ne odustaju od poziva na nove demonstracije širom Amerike. Desetine prestonica je u stanju pripravnosti posle učestalih poziva pristalica Trampa koji ne priznaju izborne rezultate da se okupe u svih 50 glavnih gradova 17. januara. Federalni istražni biro već je izdao upozorenja lokalnim organima reda da postoji opasnost od oružanih protesta u svih 50 država SAD.

Povezane vesti - Izbori koji će promeniti svet

“Naoružani protesti planirani su u svih 50 glavnih gradova od 16. do 20. Januara, a u američkom Kapitolu od 17. do 20. januara”, saopštio je FBI i dodao da će te pretnje biti mnogo veće ako Tramp bude smenjen pre inauguracije.

FBI je naveo da su upozoreni da razne ekstremne grupe planiraju napade na državne, lokalne i federalne zgrade vlade i institucije u slučaju da Tramp bude smenjen, kao i da su, uz Bajdena, ugroženi i potpredsednica Kamala Haris i predstavnica Predstavničkog doma Nensi Pelosi.

Tramp je, inače, odobrio je proglašenje vanrednog stanja za Vašington koje bi trebalo da traje do 24. januara. To je učinjeno nakon što su službe upozorile na bezbednosne pretnje tokom inauguracije Džoa Bajdena. Proglašenje vanrednog stanja omogućiće Odeljenju za nacionalnu bezbednost i Saveznoj agenciji za upravljanje vanrednim situacijama da pomognu gradu u bilo kakvoj vanrednoj situaciji.

Guverner Kalifornije Gavin Njusom rekao je da su svi u stanju visoke pripravnosti zbog mogućih napada u Sakramentu. Nacionalna garda će biti poslata ukoliko bude potrebno. U Mičigenu je državna policija pojačala svoje prisustvo oko zgrade kongresa u Lansingu, a zabranjeno je nošenje oružja u zgradi Kapitola – što su demokrate tražile još od prošle godine.

U skupštini Medisona u Viskonsinu radnici su šperpločama zaštitili prozore i vrata u prizemlju, dok u Sent Polu u Minesoti oko zgrade skupštine stoji žičana ograda podignuta prošlog leta zbog protesta posle ubistva Džordža Flojda. I pored zaštite, senatori brinu da će demonstranti, među kojima ima pripadnika ekstremnih grupa, nekako naći način da uđu u zgrade, naročito u Minesoti gde postoje podzemni tuneli kako ljudi zimi ne bi morali da izlaze napolje.

Guverner Džej Ansli u Vašingtonu naredio je dovođenje dodatnih trupa nakon što su Trampove naoružane pristalice probile ogradu njegove kuće, zbog čega je morala da interveniše vojska.