SALMAN VELIČANSTVENI

Za brutalno ubistvo novinara Džamala Kašogija zapad krivi saudijskog princa Muhameda bin Salmana. Traže njegovu svrgavanje zanemarujući činjenicu da prestolonaslednik ima ogroman uticaj u svojoj državi i podršku oca, za koga mnogi sumnjaju da je dementan

GLOSA: Oni koji misle da će se nešto promeniti, veoma greše. Što više kritikuju princa, to je on popularniji u kraljevstvu, rekao je princ Turki el Faisal

Samo jedan papir nedostajao je Džamalu Kašogiju da bi mogao da se razvede od prve supruge i oženi se verenicom Turkinjom. I taj dokument, obećali su, daće mu u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Kašogi je mirno ušetao u diplomatsko predstavništvo, a iza masivnih drvenih vrata čekao ga je odred od 15 ljudi, koji ga je nasilno odvukao u kancelariju konzula Muhameda el Otaibija. „Dajte, uradite to negde napolju. Ako uradite ovde, uvalićete me u ogroman problem", rekao je El Otaibi ljudima koji su čvrsto držali novinara „Vašingtona posta". Nisu ga poslušali.

Kašogija su položili na lakirani diplomatski sto, stavili slušalice u uši i počeli komadanje. Krici i zapomaganja su dugih sedam minuta odzvanjali do prizemlja. Muk je nastupio onog trenutka kada mu je u vrat ubrizgano sredstvo za smirenje, a dželati su nastavili da seciraju, hirurški precizno, telo saudijskog novinara. Na kraju, Kašogijeva glava je odsečena, delovi su spakovani u kožnu torbu i iz konzulata diskretno prevezeni u kuću saudijskog konzula u Istanbulu. Odatle su privatnim avionom poslati u Rijad.

Kašogi je brutalno ubijen 2. oktobra zato što nije želeo da bude poslušnik saudijskog kraljevstva. Dokaze o njegovom mučenju i likvidaciji garantovala je Turska, koja je kao naručioca označila mladog saudijskog princa i prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, poznatijeg kao MbS. Zapadne zemlje su se zgražavale nad zločinom, Sjedinjene Države kritikovale su saudijskog saveznika, novinske kuće objavljivale sve mučnije detalje egzekucije... Za to vreme Saudijska Arabija je uporno negirala umešanost, dok je Salman ćutao. I tako dve nedelje. Tek nedavno Rijad je, pritisnut razmerama optužbi, priznao da je Kašogi mrtav, a Salman je rekao da je reč o nezapamćenom „zločinu iz mržnje".

Kad dementni otac voli

Njegova izjava za mnoge je i dalje vrlo neubedljiva iako ju je Tramp progutao tvrdeći da Salman nije znao da će njegovi verni specijalci dekapitirati novinara. Poverenje u saudijskog princa, međutim, ozbiljno je uzdrmano.

Evropska unija je glasala sa 325 glasova za i jednim glasom protiv povodom zabrane izvoza svih sistema nadzora i drugih predmeta koji se u Saudijskoj Arabiji mogu koristiti u represivne svrhe. U Vašingtonu su i demokrate i republikanci zagovarali ograničenje izvoza oružja, naročito za upotrebu u saudijsko-jemenskom ratu. Razumno političko pokriće Salmanu su odbili da daju i dojučerašnji najveći saveznici, kojima je bio uzdanica kao socijalni i ekonomski reformator, centralna figura za antiiransku politiku i čovek koji je Saudijkama dozvolio da voze automobile i posećuju bioskope. Sad ovom prosvećenom apsolutisti mnogi predviđaju brzi kraj, uvereni da će ga otac skloniti i tron prepustiti drugom nasledniku. Ali da li je baš tako? Da li je MbS, koji se poslednjih 16 meseci vešto obračunavao s najvećim neprijateljima, spreman da se tek tako povuče? I šta bi njegov ostanak na vlasti značio za zapadni svet, koji ga je prigrlio kao saveznika, a sada je spreman da ga se odrekne?

Njegov uspon je započeo 2015, kada mu je otac postao saudijski kralj u osamdesetoj godini. Salman stariji je bez objašnjenja odlučio da prekine porodičnu tradiciju i izbaci iz naslednog reda brata Mukrina. Za novog krunisanog princa izabrao je nećaka koji je godinama bio zadužen za borbu protiv terorizma Muhameda bin Najefa, a za njegovog zamenika svog sina Muhameda bin Salmana. Međutim, serijom kraljevskih dekreta u trenutku eskalacije sukoba s Katarom i Iranom i velike krize u Jemenu, kralj je razrešio Bin Najefa titule i Salmana u 29. godini postavio za prvog u naslednom redu. Mladi MbS prethodno je predvodio vojne intervencije u Jemenu, diktirao energetsku politiku, kreirao planove o ekonomskoj budućnosti zemlje kada više ne bude bilo nafte i vodio Kraljevski sud u Saudijskoj Arabiji. Bio je uspešan, ali relativno nepoznat čak i Saudijcima. Još važnije, imao je stariju braću, i to jednog astronauta, prvog muslimana u svemiru, i drugog medijskog mogula.

Zabrinutost nisu izazvale samo njegove godine i brzina kojom je sprovodio prve političke odluke, uključujući rat u Jemenu i napore da privatizuje deo saudijske državne naftne kompanije. Nervoza je podstaknuta i spekulacijama da Salman koristi dementnog oca za ostvarivanje sopstvenih ciljeva. Oca koji je slab na svog miljenika.

- Oni koji misle da će se nešto promeniti, veoma greše. Što više kritikuju princa, to je on popularniji u kraljevstvu - rekao je za „Vašington post" princ Turki el Faisal, bivši šef Saudijske obaveštajne službe i nekadašnji ambasador u Sjedinjenim Državama.

Stotine braće i sestara

Sama kraljevska porodica je prilično jedinstvena i za sada ne postoji niko ko bi se suprotstavio Salmanu. Kuća Saudova, nazvana po Ibn Saudu, osnivaču kraljevske loze, koji je imao 40 sinova i isto toliko ćerki, danas broji preko hiljadu članova. Pokojni kralj Abdulah je 2006. osnovao Savet lojalnosti, u kojem je trenutno 35 prinčeva. Nekoliko njih, prema pisanju „Njujorkera", bilo je protiv izbora Salmana za prestolonaslednika, ali se nijedan nije usudio da ustane protiv njega. Neimenovani diplomatski izvor sada tvrdi da se to državno telo nekoliko puta sastalo u tajnosti kako bi razmatralo slučaj ubistva novinara. Navodno, oni žele da smene Muhameda mladim, daleko manje ambicioznim i predvidljivijim bratom, princem Kalidom bin Salmanom.

Za to će im biti potrebna i podrška saudijskog kralja. Pod uslovom da je on priseban i odlučan da obuzda sina. Ukoliko princ nadmudri i oca i rođake, što je uspevao u prošlosti, Bliski istok bi mogao da se suoči sa ozbiljnim izazovima. Salmanu mlađem je tek 33 godine, a pred njim su decenije vladanja kraljevstvom.

Ako ostane na funkciji, mnogi mu predviđaju sudbinu iračkog predsednika Sadama Huseina, koji je od američkog saveznika postao najveći neprijatelj zapadnog sveta. Dobro je poznato kako je Husein 1963. učvrstio saradnju s tadašnjim šefom Nacionalnog saveta bezbednosti Rodžerom Morisom tako što je zbacio vladu Abdela Karima Kasema. A onda su SAD pod Ronaldom Reganom 1982. s liste terorističkih zemalja uklonile Irak, otprilike 17 meseci nakon iračke invazije na Iran. Igra se obrnula s napadom Iraka na Kuvajt 1990, kada je Vašington odbacio Sadama. I Salman je možda sada odbačen. Ali ne i u svojoj zemlji.

Čistka neprijatelja

Brojni saudijski prinčevi, ministri, zvaničnici i biznismeni prošle godine su se našli iza rešetaka u sklopu Salmanove borbe protiv korupcije. Dekretom kraljevske porodice uhapšeno je nekoliko vodećih državnih funkcionera, među kojima je bio i princ El Valid bin Talal, jedan od najbogatijih ljudi na Bliskom istoku. Bin Talal je imao poslovnu imperiju širom sveta, investirao je u koncerne kao što su „Twitter", „Apple", medijska korporacija Ruperta Mardoka, „Citigroup" i lanac hotela „Four Seasons". Zajedno s drugim osumnjičenima, zatvoren je u jedan luksuzni hotel u Rijadu, gde su navodno danima bili podvrgnuti ispitivanjima. Sve telefonske veze u hotelu su prekinute, a objavljena je i slika kako pohapšeni saudijski zvaničnici leže na hotelskom podu umotani u ćebad.

Saudijski kralj je tada zamenio vodeće ljude u kabinetu i sinu povećao bezbednosna ovlašćenja. Oformljen je i poseban komitet za borbu protiv korupcije, koji je mogao da vodi istrage, izdaje naloge za hapšenje, pojedincima zabranjuje izlazak iz zemlje i oduzima njihovu imovinu.