Kina

Sijev obračun sa korupcijom ili sa političkim protivnicima

Kina je u sredu obeležila 105. godišnjicu od osnivanja vladajuće Komunističke partije, a tu priliku je apsolutni vođa Si Đinping iskoristio da još jednom obeća jačanje i modernizaciju oružanih snaga zemlje, kao i intenziviranje kampanje Komunističke partije protiv korupcije.

Dok se obraćao političkim i vojnim liderima u Velikoj sali naroda, Si je rekao visokim političkim liderima, vojnim zvaničnicima i članovima Komunističke partije da izgradnja jače vojske ostaje nacionalni prioritet.

Rekao je i da Kina mora da nastavi da "održava apsolutno vođstvo stranke“ nad oružanim snagama, istovremeno ubrzavajući modernizaciju vojske.

Analitičari, međutim, dovode u pitanje sposobnost kineskih oružanih snaga da se efikasno bore otkako je Sijeva sveobuhvatna kampanja protiv korupcije sasekla sam armijski vrh.

Sijevi dugogodišnji napori da iskoreni korupciju srušili su dva ministra odbrane u poslednje tri godine i sveli nekada sedmočlanu Centralnu vojnu komisiju ‒ najviše vojno telo Kine ‒ na samo njega samog i još jednog generala.

Kineski lider se u sredu zakleo da će "podržati apsolutno vođstvo stranke“ nad oružanim snagama i ojačati vojsku.

"Moramo unaprediti modernizaciju nacionalne odbrane i oružanih snaga“, rekao je Si članovima stranke.

"Komunistička partija Kine takođe mora odlučno da vodi kritičnu, dugotrajnu i sveobuhvatnu borbu protiv korupcije“, dodao je.

Centralna vojna komisija ‒ na čijem je čelu Si ‒ objavila je nove mere koje bi "uspostavile gvozdena pravila za strogo obrazovanje, strogo upravljanje i strog nadzor“ viših vojnih kadrova, objavili su državni mediji u maju.

Si je takođe u sredu ponovio svoju posvećenost tome da Kina stekne kontrolu nad Tajvanom, ostrvom koje Peking smatra svojom teritorijom.

"Rešavanje tajvanskog pitanja i ostvarivanje potpunog ujedinjenja domovine je nepokolebljiva istorijska misija naše stranke i zajednička težnja svih kineskih naroda“, rekao je on.

Si je pozvao svoju zemlju da se "suprotstavi mešanju spoljnih sila“, bez imenovanja bilo kojih konkretnih zemalja.

Poslednja u nizu čistki u vojnom vrhu i u najvišem zakonodavnom telu Kine odnela je šest generala, u antikorupcijskoj kampanji koja je posebno pogodila strukture povezane sa modernizacijom kineske vojske, nabavkama, raketnim snagama i odbrambenom industrijom. Zapadni analitičari ocenjuju da čistke u vojnom vrhu istovremeno pokazuju Sijevu nameru da pojača političku kontrolu nad armijom, ali i da otvaraju pitanja o stabilnosti komandnog sistema i borbenoj spremnosti kineskih oružanih snaga.

Prema obaveštenju koje je izdao Stalni komitet Nacionalnog narodnog kongresa, ukupno 13 članova zakonodavnog tela je smenjeno, a jedan je podneo ostavku.

Pored generala, među smenjenima su i bivši visoki finansijski regulator i bivši šef Komunističke partije u oblasti Sinđijang Čen Ćuenđo.

Smenjeni su general Sju Sjuečang, general-potpukovnik Vang Kangping, general-potpukovnik Jin Hongsjing, general Li Fengbijao, general Guo Pusjao i general-potpukovnik Džang Minghua.

I pre ove smene bilo je naznaka da su neki od sada smenjenih visokih oficira Narodnooslobodilačke armije pod istragom.

Sju, Vang i Jin su ranije propustili važne sastanke ili su na neko vreme nestali iz javnosti, što je bio jasan indikator da nešto nije u redu.

Tokom antikorupcijske akcije u vojsci procesuirane su desetine visokih komandanata, uključujući članove Politbiroa, prenosi agencija Beta.

Neki su stavljeni pod istragu zbog korupcije, dok su drugi nestali iz javnosti bez ikakvog objašnjenja.

Od sedam članova Centralne vojne komisije imenovanih na nacionalnom kongresu stranke 2022. godine, ostala su samo dvojica – predsednik Si i šef za borbu protiv korupcije u Narodnooslobodilačkoj armiji Džang Šengmin.

Si je u više navrata izjavio da borba protiv korupcije u vojsci neće prestati.

Inače, ova otpuštanja smatraju se najopsežnijim preokretom oružanih snaga u otprilike poslednjih pola veka.

Predsednik Si pokrenuo je kampanju za iskorenjivanje korupcije u oružanim snagama 2023. godine, mesecima nakon što je obezbedio treći mandat kao predsednik.

Od tada, istraživani su ili smenjeni brojni visoki partijski zvaničnici i vodeći generali.

I dok je Si sa jedne strane opravdavao ovaj obračun opisujući korupciju kao "najveću pretnju“ Komunističkoj partiji, sa druge strane njegovi kritičari tvrde da je to osmišljeno kako bi se rešio svojih političkih rivala.

Analitičari kažu da ova kampanja predstavlja način da predsednik Si Đinping, koji je sada u svojoj 14. godini na vlasti, ukloni potencijalne rivale i osigura lojalnost među podređenima.

Predsednik Si je više puta naglašavao da će se vojna kampanja protiv korupcije nastaviti.

"Oružane snage drže oružje. U vojsci nikada ne sme biti mesta za one koji su bezvoljni prema stranci, niti utočišta za korumpirane“, rekao je na godišnjem sastanku zakonodavnog tela ranije u martu.

Vojni poslenik koji je smenjen u najnovijoj čistki je i general Sju Sjuećang, koji je bio na čelu Odeljenja za razvoj opreme Centralne vojne komisije, najvišeg tela zaduženog za nadgledanje razvoja, nabavke i testiranja opreme za Narodnooslobodilačku vojsku Kine. General Sju je, takođe, bio vrhovni komandant kineskog programa sa ljudskom posadom u svemiru od 2022. godine.

Slična čistka sprovedena je i u maju mesecu. I tada je izgovor za seču generala bila korupcija.

"Njujork tajms“ je tada pisao da kinesko rukovodstvo korupciju u oružanim snagama ne posmatra isključivo kao pitanje finansijskih zloupotreba, već ga doživljava i kao pokazatelj političke nepouzdanosti i nedovoljne lojalnosti pojedinaca Komunističkoj partiji.

Prema navodima "Njujork tajmsa“, predsednik Si probleme sa borbenom gotovošću vojske sve više povezuje sa ideološkom nedisciplinom i nedostatkom političke odanosti.

Džoel Vutnov, viši saradnik na Nacionalnom univerzitetu odbrane u Vašingtonu, ocenio je da kineski lider korupciju u armiji tumači kao posledicu "ideološke nečistoće“.

Si je, prema navodima lista, više puta isticao da u Narodnooslobodilačkoj armiji Kine ne smeju biti ljudi sa "podeljenim srcem“ u odnosu prema partiji.

Inače, da nešto nije u redu sa pojedinim generalima ukazao je i izostanak generala Sjua Sjuećanga, iz Odeljenja za razvoj opreme Centralne vojne komisije, sa važnog sastanka stranke u oktobru.

U međuvremenu, general-potpukovnik Vang Kangping, iz Istočne komande, prisustvovao je sastanku, ali je preskočen za unapređenje u punopravnog člana Centralnog komiteta stranke.

Još jedan od otpuštenih, general-potpukovnik Jin Hongsing, politički komesar Tibetanske vojne komande, bio je nestao iz javnosti kada je Si Đinping izvršio iznenadnu inspekciju u zapadnom regionu avgusta prošle godine.

Vojna antikorupcijska akcija već je rezultirala svrgavanjem desetina visokih komandanata, uključujući i članove Politbiroa.

Od sedam članova Centralne vojne komisije imenovanih na nacionalnom kongresu stranke 2022. godine, ostala su samo dva ‒ Si Đinping i šef za borbu protiv korupcije NOAK-a Džang Šengmin.

Među ostalim smenjenim poslanicima bili su Ma Sinžui, bivši član Politbiroa i šef stranke autonomne regije Sinđang Ujgur, i njegov štićenik Guo Jonghang, bivši sekretar stranke Guangdžoua.

Ma je naglo podneo ostavku na mesto sekretara stranke krajnjeg zapadnog regiona u julu prošle godine, a državna novinska agencija Sinhua izjavila je da će biti "raspoređen na drugu poziciju“.

Centralna komisija za disciplinsku inspekciju, kineska antikorupcijska nadzorna institucija, u aprilu ga je stavila pod istragu.

Ista komisija je Gua pod istragu stavila mesec dana ranije.

Li Junze, bivši direktor Nacionalne uprave za finansijsku regulativu, takođe je uklonjen iz zakonodavnog tela.

Njegov profil je naglo obrisan sa veb-stranice regulatora u aprilu, a njegova zamena imenovana sledećeg meseca.

Inače, ova kampanja čistki je posebno pogodila strukture povezane sa modernizacijom kineske vojske, nabavkama, raketnim snagama i odbrambenom industrijom. Zapadni analitičari ocenjuju da čistke u vojnom vrhu istovremeno pokazuju Sijevu nameru da pojača političku kontrolu nad armijom, ali i da otvaraju pitanja o stabilnosti komandnog sistema i borbenoj spremnosti kineskih oružanih snaga.

Si Đinping je 13 godina gradio vojsku koja bi parirala Sjedinjenim Državama. Ali što su kineske snage postajale jače, to je manje verovao generalima koje je lično izabrao da ih vode.

Zbog čistki unutar Narodnooslobodilačke armije Kine, za koje je Si rekao da su neophodne zbog pročišćavanja i jačanja redova, mogla bi biti ugrožena čitava kineska borbena spremnost, smatraju neki analitičari.

Ono što je nekada izgledalo kao ograničena borba protiv korupcije pretvorilo se u sveobuhvatno otpuštanje desetina visokih oficira, a kulminiralo je padom Žang Jusije, najvišeg kineskog komandanta, za koga se mislilo da je čovek od najvećeg poverenja Si Đinpinga.

Do konačnog raskida među njima došlo je, prema nekim izveštajima, kada je Si pokušao da unapredi generala koji je vodio čistku unutar Narodnooslobodilačke armije Kine, na poziciju koja je parirala generalu Žangu. General Žang se usprotivio. Nekoliko meseci kasnije bio je smenjen.

"Kina se suočava sa sve opasnijim svetom“, rekao je Si tokom posete Centru za zajedničku operativnu komandu i izdao naredbu:

"Usmerite svu našu energiju na borbenu gotovost.“

Međutim, privid stabilnosti nestao je 2023. godine.

Kineski lider je tada iznenada zamenio vrhovnog komandanta raketnih snaga i njegovog zamenika, što je bio neočekivan potez u ogranku vojske koji kontroliše nuklearne i konvencionalne rakete.

Ova čistka nikada nije javno objašnjena. Ubrzo je smenjen i ministar odbrane. Naravno, bez objašnjenja.

Ove iznenadne čistke i transformacija Narodnooslobodilačke vojske Kine koju je Si sproveo pokazale su da je vojni sistem i dalje opterećen istim problemima korupcije i neposlušnosti za koje je Si tvrdio da ih je iskorenio.

Prema rečima Darka Obradovića iz Centra za stratešku analizu, civilno-vojni odnosi u Kini nikada nisu bili jednostavni niti definisani jasnim granicama.

Dodaje da krize na relaciji civilno-vojnih odnosa nisu retkost, već konstanta komunističke Kine i više liče na konsolidaciju moći.

"Neki od najznačajnijih primera su sami počeci pohoda Komunističke partije Kine, kao što je konferencija u Gutijanu 1929. godine, gde je Mao Cedung zaključio: ’Naš princip je da Partija komanduje oružjem, a oružje nikada ne sme komandovati Partijom’“, objašnjava Obradović.

On ističe da od tog trenutka Narodnooslobodilačka vojska Kine postaje partijski organ i deo je Komunističke partije Kine, a ne države.

Tramp ratuje, Si pobeđuje