Scena
29.04.2024. 19:00
Svet
03.02.2025. 04:05
Đoko Kesić
Kosovo
Sve tajne Bondstila
Više od 160 porodica smešteno je u bazu Bondstil na Kosovu, po svim saznanjima neki su tamo i danas. Zbog čega? Postoji ubedljiva priča da su obaveštajne službe SAD postavile "svoju“ vladu u Kabulu, koja im preko albanskih luka u Bondstil doprema opijumsku smolu od koje ove zaštićene avganistanske porodice prave heroin.
Donald Tramp, predsednik SAD, ovih dana priča na razne teme. Međutim, svi njegovi državnički razgovori svode se na novce. Tako je pre neki dan izjavio da je Americi Avganistan dužan osam milijardi dolara za naoružanje i vojnu opremu, koja je ostala u Avganistanu, kada su se SAD, posle 20-godišnjeg rata povukle iz ove zemlje. Istini za volju, gospodin Tramp pod kraj prvog predsedničkog mandata, imao je ideju da povuče američke trupe iz Avganistana. Ideja je bila da mu ovaj gest bude jedan od glavnih aduta u kampanji za novi mandat. Međutim, njegovi protivnici su ga u tome sprečili, što i nije predmet ove priče.
Trampova priča o avganistanskom dugu vratila nas je na malo poznatu priču da je sa vojskom SAD u Evropu stiglo 160 avganistanskih porodica. One su smeštene u američku vojnu bazu Bondstil, gde im je obezbeđen smeštaj. Amerikanci su tada tvrdili da su oni izbeglice!
Priča je neubedljiva – ako su izbeglice, zbog čega nisu raseljeni u Nemačku, Švajcarsku ili SAD? Ovo je potaklo Radio slobodnu Evropu da pre dve godine postave pitanje – dokle će avganistanske izbeglice boraviti u Bondstilu – objavljujući fotografiju brojne avganistanske dece kako se igraju u vojnoj bazi u južnoj srpskoj pokrajini.
"Kosovske vlasti, ali i vlasti SAD još nisu saopštile da Avganistancima, koji su smešteni na Kosovu, neće biti dozvoljeno da se presele u SAD“, pisao je "Volstrit džornal“.
Od avgusta 2021. godine na Kosovu je utočište našlo više od 1.300 državljana Avganistana, nakon što su talibani preuzeli vlast u njihovoj zemlji. Smešteni su u kampu Behtel-Enka i u američkoj vojnoj bazi na Kosovu – Bondstil. Oba kampa nalaze se na teritoriji opštine Uroševac, na oko 40 kilometara južno od Prištine. Na Kosovu su smešteni privremeno, dok ne prođu proces provere za repatrijaciju u treće zemlje.
Svet
23.03.2022. 17:10
Komandant "Bondstila" na Kosovu pripremao Ukrajince
U utorak, 24. maja 2022. "Volstrit džornal“ izvestio je da je Stejt department neke od Avganistanaca počeo da obaveštava da im neće biti dozvoljen ulazak u SAD. Taj list naveo je da 22 Avganistanca prolaze kroz proces provere, ali da je njih 16 tada obavešteno da su njihovi zahtevi za odlazak u SAD odbijeni. Razlog za tako nešto je što su otkrivene neke „diskvalifikujuće informacije“ o njima, ali nije precizirano o kakvim informacijama je reč.
U slučaju ostalih šest avganistanskih civila, odluka tada još uvek nije bila doneta. Kosovo se sporazumom sa SAD obavezalo da će prihvatiti avganistanske civile na godinu dana. Međutim, "Volstrit džornal“ pisao je da se još ne zna šta će biti sa Avganistancima koji su smešteni na Kosovu, odnosno da li će ih prihvatiti neka druga zemlja, imajući u vidu da je taj sporazum isticao 2022. godine.
"Ono što je zabrinjavajuće za SAD, možda nije za neku drugu zemlju“, rekao je jedan američki zvaničnik, aludirajući na mogućnost da bi neka druga zemlja mogla da prihvati Avganistance koji borave na Kosovu, piše ʼVolstrit džornalʼ“, preneo je RSE, dodajući da na njihov dopis sa pitanjem upućenim Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i ambasadi SAD u Prištini – šta će se desiti sa Avganistancima koji borave na Kosovu ukoliko im SAD zabrane ulazak u tu zemlju, odgovore nisu dobili.
Da li su Avganistanci i danas u Bondstilu? Milivoje – Miki Mihailović, uvek dobro obavešteni novinar koji je dugo radio na Kosmetu, kaže da je Bondstil velika baza, najveća u ovom delu Evrope uz onu na Kipru.
"Ona krije mnoge tajne, između ostalog neki izvori tvrde da su tu prebačeni i neki zatvorenici iz čuvenog Gvatanama. Verujem, da su ti Avganistanci i danas u Bondstilu“, kaže Mihailović.
Dobro obavešteni ljudi u Beogradu i Sarajevu, povodom izbeglih Avganistanaca koji se nalaze u Bondstilu, tvrde da je tih 160 porodica odabrano po "zanatu“. U toj priči stoji narativ, koji može imati i predznak samo logičke sumnje, da su obaveštajne američke službe, vojne i civilne, obezbedile da im talibani iz Avganistana u Bondstil dopremaju opijumsku smolu, iz koje se pravi heroin. U ovoj priči se kaže – i na Kosovu postoje te zanatlije, ali Amerikanci ne žele da se upuštaju u taj rizik, nego su doveli svoje majstore iz Avganistana, tako je obezbeđena nužna diskrecija.
U ovoj elaboraciji, zagovornici pomenute priče kažu da u Evropi i Severnoj Americi nikad nije bilo toliko heroina kao posle povlačenja Amerikanaca iz Avganistana. Istina, heroin ima važnu upotrebu u farmaceutskoj industriji, što samo potkrepljuje maštu.
Tu su i sasvim logična pitanja: o kojim su izbeglicama američke vlasti vodile tako veliku brigu, da ih čuvaju čak u vojnoj bazi? I to na Kosovu? Šta rade u toj vojnoj bazi, jer to je prostor koji traži važne poslove i diskreciju. Kakve to važne poslove u Bondstilu rade avganistanske izbeglice, za koje poslove su oni kvalifikovani?
Zoran Milivojević, ugledni srpski diplomata, za "Ekspres“ kaže da su se Amerikanci pre više od tri godine povukli iz Avganistana na početku Bajdenovog mandata, na malo neobičan način. Sledeći njihovu raniju praksu, oni su prvi put ostavili gomilu naoružanja i vojne opreme. Setimo se slika iz Vijetnama, kad su odlazili, uništavali su helikoptere, oklopna i druga ratna vozila, oružje, municiju i sve dugo. A u Kabulu su posle 20-godišnjeg rata ostavili i moderno naoružanje i vojnu opremu.
"O priči o dilu u kojem iz Avganistana u Bondstil stiže opijumska smola i da je tamo Avganistanci prerađuju u heroin nemam podatke. Ali, to je u potpunom skladu sa američkom strategijom koja se sprovodi već duže vreme. Od tih prljavih i crnih para finansira se mnogo šta, pa i rat u Siriji. Sprovode to i sa Kolumbijom, kada je reč o Južnoj Americi. Dakle, pola droge se zapleni, a pola droge je u funkciji samoodržavanja režima i finansiranja nekih operacija koje ne ulaze u budžet SAD. To nije novo. Kada je reč o Avganistanu, droga je odatle stizala i pre toga“, kaže Milivojević.
Zanimljivo je da su dovedeni Avganistanci u Bondstil i tu su naseljeni. Nisu otišli ni u Švajcarsku, ni u Nemačku, nego su ostali tu da rade taj posao.
"Pa to su oni koji su radili za njih tamo. Nisu ih slali u druge zemlje. Odabrali su ekipu. Ovde su zaštićeni, bez problema mogu da žive i da rade, jer Bondstil je transfer centar. A onda tu treba dodati i albanske kanale koji se bave drogom na veliko, a koji su takođe pod kontrolom. Treba neko i Kurtijevu politiku i vlast da izdržava. Tamo nema privrede, nema ničega. I ta mreža je u funkciji, obaveštajnoj naravno, koju kontrolišu do granice kada neko udari u njihove interese. Baš njih briga koliko će droge da uđe u Francusku, ili u Italiju, Austriju ili kod nas“, kaže Milivojević.
Vesti
04.01.2025. 21:55
Koliko birača ima pravo glasa na izborima na Kosovu
Vesti
13.01.2025. 17:18
Suđenje Tačiju: Iskazi veštaka tužilaštva o DNK identifikaciji žrtava OVK
Ti Avganistanci su, koliko se zna, bar manji deo njih, i danas na Kosovu. Milivojević kaže da nema podatke, ali mu to deluje suvislo.
"Znam da su neke iz Avganistana, koje su zbrinjavali, koji su kao radili za njih, prebacili i u Bondstil. Verovatno su izvršili selekciju funkcija šta oni tu treba da rade, što nije teško. Neke su prebacivali levo, desno, gde je ko nekoga primao. I mi smo čak primili nekih 10 porodica kao gest prema Americi. Ali, ovde su očigledno napravili logističku ekipu. To je mreža direktna. U Bondstilu imaju avganistanski punkt, na pola puta u srcu Evrope. I još imaju mrežu albansku. Nema bolje opcije u Evropi i Americi za tu vrstu poslova od albanske mafije. To je jasno kao dan“, završava Milivojević.
Dževad Galijašević, analitičar iz BiH, koji se godinama bavi temom rata i kriminalnih operacija Zapada u islamskom svetu, na početku razgovora kaže da su "Amerikanci iz Avganistana uzeli sve što im je trebalo“.
"Uzeli su ne samo stručnjake za heroin. Odveli su više od 100 hiljada koje su bacili na sva danas živa ratišta, zatim hiljade specijalaca koje su opet ubacili u Tursku, koji su obučeni za izvođenje terorističkih akcija. Kada kažete Avganistan, ili kada kažete vlada Avganistana, vi mislite na talibansku vladu.... Oni nisu ni pola Avganistana. Nisu ni Sovjeti išli tamo tek tako, nego su išli zbog unutrašnjih sukoba među njima, pogibije dvojice-trojice predsednika. U stvari sve vreme, čak kada izdvojite Ruse i Amerikance iz Avganistana, tamo postoji rat mudžahedina i talibana, dva pola Avganistana. Jedan pol su Tadžici koji čine 27 posto stanovništva, Uzbeci koji čine devet odsto. Tadžika ima više u Avganistanu nego u matičnoj zemlji, i devet odsto je Azera, 3,5 posto Turkmena i taj pol ratuje protiv ovog drugog pola koji čini 48 odsto stanovništva .... I upravo ovo je bio oslonac, ovaj mudžahedinski deo, ovaj element druge polovine. Amerikanci su napravili nagodbu, definitivno, predali im vladu, predali im Kabul. Oni u Kabulu formalno i jesu apsolutna većina. Dakle, predali su im vladu, uzeli su ono što su mogli od njih dobiti, dali im određene garancije, a i Amerikanci su dobili garancije. Nisu talibani pokrili svojim mehanizmima vladanja ceo Avganistan. I u ovom trenutku traju priče o autonomijama. Sve ove opcije, ko kome šta duguje, to bi bila složena operacija u kojoj su Amerikanci izvukli najvrednije resurse, a to je više od 100 hiljada obučenih vojnika. Avganistanska vojska brojala je 300 hiljada vojnika koje su Amerikanci direktno obučili.
Ali, ne treba sumnjati da se doseljeni Talibani u Bondstilu bave proizvodnjom heroina. Pa na tim poslovima su opstajali kroz vekove, uzgajajući mak i prerađujući ga. Naravno da su Amerikanci potpuno ovladali trgovinom heroinom na tom području. Apsolutno. Avganistan je i dalje jedan od najvažnijih izvora heroina, uz Iran“, tvrdi Galijašević.
O Bondstilu kao tranzitnom centru raznih tajnih američkih operacija svetska štampa pisala je i ranije. Prisutne su tvrdnje da je ova američka vojna baza centar „evro-američkog narko-biznisa“. Portal „Geto Srbija“ još 2018. piše da je Kosovo postalo tranzitna tačka za drogu koja se prevozi iz Azije u Evropu. Po nekim procenama, oko 65 odsto svetskog heroina prolazi kroz ovu provinciju; dok se 90 odsto sve droge koja dolazi u Evropu, šalje preko Kosova.
Kanadski detektiv Stjuart Kelok pisao je da albanska narko-mafija funkcioniše sa tajnim pristankom SAD. Kelok kaže da američke diplomate sprečavaju da se ozloglašeni trgovci drogom strpaju u zatvor. On je takođe potvrdio da je tadašnji kosovski premijer Hašim Tači vodio najveći albanski mafijaški klan.
Prema KFOR-ovim tajnim izveštajima, klan je posedovao tri ilegalne laboratorije za obradu heroina, a ljudi umešani u šverc drogom nalazili su se na visokim mestima u vladi. Mediji su govorili o vezama između američke vojske na Kosovu i lokalnih dilera drogom, ali da li je to zaista tako?
Službeno, Amerikanci su se trudili da suzbiju proizvodnju heroina u Avganistanu, ali u stvarnosti oni su, uglavnom CIA, koristili prinos od trgovine drogom, uključujući ilegalno trgovanje drogom iz Avganistana do Kosova, koja se uglavnom dovozi preko baze Bondstil, da napune svoje tajne kase.
Kilogram heroina košta od 1.000 do 2.000 evra na granici Tadžikistana i Avganistana, na Kosovu 10.000 evra, a u zemljama Zapadne Evrope njegova cena dostizala je 150.000 evra.
Profesor Peter Dejl Skot, bivši kanadski diplomata, rekao je: "Osnovni izvor svetskih problema sa narkoticima ne nalazi se u Kabulu, nego u Vašingtonu.“
Glavni deo avganistanskog heroina (više od 70 odsto) ide u Evropu preko Kosova. Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska ruta iz Avganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor.
Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakovanje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje. Od trgovine narkoticima kosovski mafijaši ne dobijaju veliki novac, (relativno, naravno), njihov prihod se procenjuje na tri milijarde američkih dolara godišnje, a da bi sačuvali svoje prihode, od njih se zahteva da revnosno služe svoje gospodare i ne ponavljaju pogreške Medeljinskog kartela.
Vesti
29.01.2025. 19:50
"EU se sprema da pokrene ponovo razgovore Beograda i Prištine"
Ali, ko je pravi gazda albanskih "revolveraša“?
Pogledajmo neke činjenice.
Godine 2008. kosovski Albanci su jednostrano (naravno, uz podršku SAD i EU) proglasili nezavisnost Kosova od Srbije. Na taj način je policiji Srbije definitivno onemogućen pristup za izvođenje operacija u toj regiji.
Ipak, stvar nije čak ni u tome. Novoformirani "narkobanditistan“ nema vojne snage i bilo kakav politički uticaj. Njegov takozvani suverenitet se održava na direktnoj vojnoj podršci Sjedinjenih Država.
Možda je to stil vašingtonskog humora, ali prva država koja je priznala nezavisnost Kosova bio je Avganistan, pre Kostarike, ako se računa razlika u časovnim zonama. Očigledno su se mule umorile od predugog stajanja sa svežnjevima natovarenog heroina i trebalo je jadne životinje hitno rastovariti.
Da je Kosovo glavni evropski centar za skladištenje, proizvodnju i tranzit droge dalje u Evropu, ali takođe i za dopremanje kokaina iz Južne Amerike opšte je poznata činjenica i prilično je jasno zašto je ta uz američki blagoslov samoprozvana država toliko zanimljiva međunarodnim moćnicima, prvenstveno SAD, koje su stalno tamo prisutne diplomatski i vojno, ali i Evropskoj uniji.
Globalna trgovina ilegalnim drogama je, uz trgovinu oružjem i ljudima, među najunosnijim poslovima i nema nikakve sumnje da se veliki broj tih poslova odvija pod kontrolom istih onih država koje se tobože naveliko bore protiv tih istih droga na svojim ulicama.
O vezi između američkih službi CIA, DEA i trgovine narkoticima napisane su brojne knjige, a o toj temi govorili su i mnogi bivši šefovi i agenti te najpoznatije špijunske organizacije koja je proteklih decenija prečesto bila privatna prćija za obavljanje prljavih poslova, zbog čega su često rušili čitave režime i države, a generalno, njihovi najprljaviji poslovi finansirali su se upravo iz crnih fondova osiguranih novcem od droge.
Još od čuvenih Opijumskih ratova svetske vlade ratuju za drogu i zbog droge koja je bila izuzetno važna tema i u vreme vijetnamskog rata koji se odvijao u blizini poznatog heroinskog zlatnog trougla (Laos, Burma i Tajland), pa do ovoj generaciji najbližeg, rata u Avganistanu, zemlji koja je najveći svetski proizvođač opijumskog maka, glavne sirovine iz koje se proizvodi heroin.
CIA je praktično i nastala na heroinu jer je tokom Drugog svetskoga rata američka vojska upravo zahvaljujući potpori mafije pod vođstvom Lakija Lučana ušla na Siciliju, a tom je akcijom iz pozadine dirigovala agencija OSS, preteča CIA.
Uz pomoć glavnog sicilijanskog kuma Kalođera Vicinija Amerikanci su osvojili Siciliju i kao što je poznato, nastavili napredovati preko Italije, tada su uspostavljene veze između mafije i državnih službenika, a po završetku rata su osigurale transport heroina u američke gradove koje će nekoliko decenija kasnije uhvatiti pandemija zavisnosti o heroinu.
Tako je počela do danas neprekidna veza CIA i heroina, kasnije ponavljana u celom nizu prilika, početkom pedesetih godina u Burmi, šezdesetih i sedamdesetih u Laosu, a kasnije širom čitave Južne Amerike gde je na meniju umesto heroina bio kokain.
Još početkom 2005. godine nemačka služba BND objavila je detaljne izveštaje o kriminalnom podzemlju na Balkanu, a među glavnim protagonistima nelegalnih aktivnosti u regionu prepoznali su upravo Hašima Tačija i identifikovali ga kao jednog od ključnih igrača balkanske kriminalne infrastrukture.
Prema saznanjima BND-a, Tači je tada navodno bio jedan od važnijih ljudi u poznatom klanu Osmani.
Već tada zapadne tajne službe su, ne samo nemačka već i holandska i američke, kako je objavio Vikiliks u izveštaju iz 2007. godine, upozoravale da je Kosovo kriminalna država i da su u te aktivnosti usko povezani ljudi koji vode tu državu.
Kosovo vode kriminalci – rekao je tadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja Frans Timermans u razgovoru sa američkim diplomatama. Timermans je bio zabrinut u vezi sa budućim implikacijama uticaja EU na Kosovo.
"Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala, oni nemaju druge izvore prihoda“, navodi se u poverljivoj depeši američke ambasade u Hagu, do koje je došao Vikiliks. Timermansovo viđenje kosovskih lidera objavljeno je nakon što su se Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici našli na meti ozbiljnih kritika zbog objavljivanja dokumenata NATO-a u kojima se takođe opisuju kao ključni igrači lokalne mafije, upleteni u razna nedela, uključujući trgovinu drogom, oružjem i ljudima, ali i ubistva nedovoljno lojalnih Albanaca, Srba i političkih rivala.
Nemačka te 2005. svoja saznanja nije službeno prosledila NATO saveznicima i EU i zapravo je ignorisanjem činjenica u trenutku kad se EU bavila odlukom o priznanju Kosova, direktno pogodovala širenju i reorganizaciji kriminalnog klana Osmani.
Heroin iz Avganistana se preko Kosova transportuje dalje u Evropu, kao i kokain koji na Kosovo stiže preko albanskih luka.
Sve one zaplene, sva ona roba koja u međuvremenu pada, bude otkrivena na granicama ili u tranzitu, u preko 95 slučajeva je roba konkurencije koja nema međudržavni blagoslov.
U izveštaju Stejt departmenta, upućenom američkom Kongresu, piše da je Kosovo i te kako značajan narko-centar zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine, pa je borba protiv droge vrlo nisko na lestvici prioriteta kosovske policije koja je ionako slabo opremljena, korumpirana i nestručna.
Kao direktni proizvođač droge, Kosovo nije značajno, ali preko te države transportuje se heroin koji stiže preko Turske, kao i kokain i marihuana koji se dopremaju preko crnogorskih i albanskih luka, na putu za Evropu. Na Kosovu se droga prepakuje i transportuje dalje, stoji u izveštaju Stejt departmenta uz zaključak kako je, s obzirom na količinu krijumčarenja droge, bilo premalo hapšenja, a oni koji su uhvaćeni uglavnom su bili pojedinci ulovljeni zbog posedovanja manje količine droge, iako postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine.
U izveštaju američke "Drug Enforcement Administration“ (DEA), navode da se na Kosovu u svakom trenutku nalazi između 800 i 1200 tona heroina stopostotne čistoće, što znači da se od kilograma može napraviti i četiri, a da ta roba i dalje bude besprekorna na tržištu bilo kojeg evropskog grada.
Što znači da se od onog spomenutog kilograma, koji u Prištini košta 10.000 evra, može napraviti i više od pola miliona evra. Taj odnos može biti i veći, puno veći. Kilogram paketa heroina je veličine kutije DVD-a, pa je lako zamisliti kako se relativno jednostavno može prošvercovati i na njemu zaraditi. Uz dobre veze, treba imati i želudac za prljavi posao, svakako.
Na Kosovo najveći deo robe stiže preko Prokletija, ali očigledno više ne konvojima na magarcima, nego preko legalnih firmi, sa fakturama, upakovan u idealnim uslovima kako i dolikuje tako skupocenoj robi.
Naravno, granična kontrola između Albanije i Kosova prohodnija je i od od samog Šengena, jer te dve države kvalitetno održavaju simbiozu i profitiraju od narko-ekonomije dok svet gleda na drugu stranu, a američka DEA tek povremeno, reda radi, oglasi se nekim mizernim saopštenjem, piše ovaj portal.
Komentari
