Svet
25.06.2024. 17:00
Dejan Berković

Samit G-7

Švedski sto mirovnih predloga i PUTINOV ULTIMATUM

Ruska odbrambena snaga 25. 6. 2024.
Izvor: EPA / SPUTNIK POOL / EKATERINA SHTUKINA / SPUTNIK / G

U nedostatku pobeda na ratištima, predsednik Vladimir Zelenski uspešno završava opsežnu diplomatsku turneju sa ciljem da izoluje Rusiju i obezbedi međunarodnu podršku i snabdevanje Ukrajine oružjem, čak i u slučaju pobede Trampa na predsedničkim izborima, i osnove za pregovore o pravednom i trajnom miru.

Na tri uzastopna samita prošle nedelje, onom u Berlinu za organizovanje rekonstrukcije, onom G-7 u Bariju pod italijanskim predsedništvom i ovom poslednjem samitu održanom u Švajcarskoj radi promovisanja mirovnih pregovora, Ukrajina je postigla značajne političke rezultate.

Evropska komisija obavezala se u Berlinu da će promovisati pristupne pregovore ovog juna, neposredno pre početka šestomesečnog predsedavanja Mađarske, jedine zemlje koja se tome protivi.

Odmah posle toga, zemlje G-7 stavile su na raspolaganje paket od 50 milijardi zajmova Ukrajini, finansiranih kamatama na ruska bankarska sredstva zamrznuta van Rusije.

Grupa je takođe uputila oštro upozorenje Kini zbog njene podrške Moskvi, posebno zbog snabdevanja ruske vojne industrije materijalima i komponentama dvostruke namene.

Dva dana uoči skupa u Švajcarskoj, Bajden i Zelenski potpisali su bezbednosni sporazum o približavanju Ukrajine integraciji u NATO. “Budućnost Ukrajine leži u Alijansi“, navodi se u tekstu, koji nastoji da garantuje podršku Vašingtona Kijevu u narednoj deceniji.

Na samitu povodom 75. godišnjice NATO-a u Vašingtonu u julu, Zelenski će dobiti dodatnu potvrdu svoje kandidature za članstvo.

Konačno, samit u Lucernu prošlog vikenda okupio je 92 zemlje da podrže plan Zelenskog. Ovo poslednje je najinteresantnije jer je predstavljalo pokušaj da se izađe iz uobičajenog kruga zainteresovanih za ukrajinsku poziciju i privuče zemlje iz nezapadnog sveta. Intrigu je dodao i poduži govor ruskog predsednika u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova uoči sastanka u Burgenštoku.

Ako ostavimo po strani propagandne efekte i vrednosne sudove koji su se ovih dana u priličnim količinama čuli sa svih strana, konferencija u Švajcarskoj potvrdila je stanje stvari koje je postojalo već duže vreme i prepustila je svakome da sam sebi odmeri njene efekte. Niko nije spreman da priča o pregovorima koji bi uključivali bilo kakve ustupke. Ali, konferencija bar govori o mirovnim pregovorima.

To, što se tiče Ukrajine, može da bude prvi korak za buduće pregovore Moskve i Kijeva koji omogućava da se napravi tačna mapa međunarodne korelacije snaga.

Rusija nije ni bila pozvana. Kina, ruska glavna strateška, materijalna i diplomatska podrška, takođe nije želela da prisustvuje.

Druge sile sa takozvanog globalnog juga, poput Indije, Brazila, Meksika, Saudijske Arabije ili Emirata, nisu potpisale konačnu izjavu kako ne bi smetale Kremlju.

Nezapadna zajednica, koju predstavljaju pre svega zemlje BRIKS-a, kao i do sada, nisu krenule zapadnim putem, drže distancirani stav, ali i ne žele ni sa kim da se svađaju.

Za velike zemlje “globalnog Istoka/Juga“, sve je izbalansirano: učešće na konferenciji na nekom zvaničnom nivou je klimanje glavom američkoj strani, izbegavanje potpisivanja kominikea je znak Moskvi.

Samit je odbacio pretnje upotrebom nuklearnog oružja i vojnom okupacijom Zaporoške nuklearne elektrane. Takođe je ukazao na opasnost upotrebe trgovine žitom kao oružja, poziva na razmenu svih zarobljenika i zahteva poštovanje teritorijalnog integriteta.

Pre početka konferencije, istupio je ruski predsednik Vladimir Putin sa svojim mirovnim predlogom, koji je, naravno, sasvim drugačiji od predloga Zelenskog.

Vladimir Putin izneo je ruski stav, objasnivši šta stoji iza formulacije “uzimajući u obzir trenutne realnosti“, koja se već duže vreme čuje iz Moskve.

Detaljno podsećanje na gestove koje je Rusija bila spremna da učini u prethodnim fazama (povlačenje trupa, napuštanje teritorija itd.) trebalo je da dočara da se to više neće dešavati. A put do okončanja konfrontacije sada leži kroz slične akcije protivničke strane. Ona ne želi ni da pomene tako nešto, pa nema ni razgovora niti izgleda za njega.

Ruski predsednik je prosto predstavio formulu u kojoj Ukrajina mora da prihvati u celini realnost teritorija okruga koje je Rusija uključila u svoj sastav, zajedno s Krimom, i da se obaveže na budući neutralni status.

Vladimir Putin je, tokom govora na sastanku sa rukovodstvom Ministarstva spoljnih poslova neočekivano izneo predlog za rešenje ukrajinskog sukoba. Uslovi su: povlačenje svih jedinica Oružanih snaga Ukrajine sa teritorije LNR, DNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, fiksiranje neutralnog, nesvrstanog i beznuklearnog statusa Ukrajine, njena demilitarizacija i denacifikacija. Putin je posebno napomenuo da je reč o granicama novih regiona u kojima su postojali u vreme formiranja Ukrajine. Sve to mora da bude garantovano odgovarajućim međunarodnim mirovnim sporazumima.

Osim toga, nagodba predviđa ukidanje svih antiruskih sankcija.

Međutim, kako je nagovestio Putin, naredba Kremlja o prekidu vatre i početku pregovora uslediće odmah nakon povlačenja ukrajinskih trupa sa ruske teritorije.

Nakon toga, biće moguće započeti diskusiju o drugim pitanjima. On je istovremeno naglasio da ovo nije predlog primirja, odnosno “zamrznuti konflikt“, već prilika da se u potpunosti okonča sukob.

Ruski mediji ističu da tajming za takvu izjavu nije izabran slučajno, nego veoma proračunato – u jeku samita G7, gde su se okupili “ključni sponzori ukrajinskog režima, čije mišljenje ima stvarnu težinu u pronalaženju rešenja za aktuelnu krizu“.

Samitu u Švajcarskoj i njegovoj “stvarnoj koristi za budući pregovarački proces“ data je uloga, kako je rečeno, “na nivou statističke greške“.

Posle ukrajinske diplomatske ofanzive, počela je da stiže i američka pomoć koja je bila zamrznuta na šest meseci.

Bivši američki predsednik, a sada republikanski kandidat na američkim izborima, Donald Tramp, govoreći prošlog vikenda u Detroitu, nazvao je Vladimira Zelenskog “najvećim dilerom među svim političarima“ zbog činjenice da uvek iznosi desetine milijardi dolara iz Amerike.

Uobičajeno oštar i zajedljiv bio je nekadašnji ruski predsednik i jedan od vodećih ruskih lidera u kreiranju javnog mnjenja u sukobu sa Ukrajinom, Dmitrij Medvedev.

On je konferenciju uporedio sa Orvelovom “Životinjskom farmom“. Prema njegovim rečima, za rešavanje sukoba u Švajcarsku su pozvane samo proverene životinje: “ludi mali vepar sa svojim stalnim prijateljem, stado debeloglavih zapadnoalpskih ovaca koje blaženo bleje po svetu, kao i čopor pasa sa evropskog lanca da zaštite stoku“.

“Psi laju, prskaju zatrovanu pljuvačku na sve strane i održavaju red, ali morate paziti: ovce često nasumice bleje i zbunjuju se u naučenim formulama“, dodao je zamenik predsednika ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Na čelu ovog jata, prema njegovim rečima, “nevidljivo je prisutan jedan stariji, slaboumni vlasnik, koji je odavno izgubio kontakt sa stvarnošću”, a njegov “blizak zamenik, koji je pozirao na zelenom travnjaku, rekao je napamet frazu i brzo otišao kući“, otišao u Švajcarsku.

Medvedev je konferenciju nazvao dosadnom i rasipanjem novca poreskih obveznika.

U svakom slučaju, ova konferencija nije bila ono što je trebalo da bude, ali predstavlja izraz preovlađujućeg stanja duha u Ukrajini i kod njenih najvažnijih NATO saveznica u kojem je priznata potreba za mirovnim pregovorima i sklapanju sporazuma. Podsetimo se, sve donedavno važila je zabrana Zelenskog za svaku vrstu mirovnih pregovora s Rusijom. Sa NATO strane, ističe se da je poruka Putinu jasna.

“Sa nijansama u posvećenosti svake zemlje, međunarodna zajednica joj poručuje da neće dozvoliti Ukrajini da podlegne zbog nedostatka vojne i diplomatske pomoći“, ocenjuje britanski stručnjak Timoti Garton Eš. On smatra da uz veću pomoć, Ukrajina još može da se oporavi i pobedi, ali uočava da je sve više zvaničnika, čak i visokih, koji su privatno oprezniji od Zelenskog kada je u pitanju definisanje šta je pobeda nad Rusijom.

Kijev se veoma dugo mučio oko ovog samita. U januaru je Zelenski saopštio da je postigao dogovor sa Švajcarskom da održi “samit o formuli mira Zelenskog“ kako bi “pokazao da je ceo svet protiv ruske agresije“. I još dugo nakon toga, napori Ukrajine bili su da privuče što više zemalja na ovaj događaj, posebno one koje predstavljaju globalni jug, na čelu sa Kinom.

Ukrajina je prvobitno rekla da planira da privuče lidere iz više od 160 zemalja na samit. Zatim je ovaj broj stalno opadao, kao i nivo učešća nekih država. Američki predsednik Džo Bajden takođe nije želeo da ide na samit ‒ poslao je Kamalu Haris, koja je sama otišla sa samita ne čekajući usvajanje konačnog saopštenja. To je bila odluka koja je razljutila Kijev.

Shodno tome, druge zemlje uzele su slobodu da pošalju delegacije na ministarskom nivou na protokolarni događaj u Švajcarskoj. Zvanično je saopšteno da su se na kraju tamo okupili predstavnici 92 države, a samo 57 njih su predstavljali lideri, a neke zemlje bile su ograničene na ambasadore.

Kako su odmicale pripreme za ovaj samit, čini se da su se smanjivali i apetiti u pogledu njegovog sadržaja.

Prvobitno je bilo zamišljeno da će zemljama učesnicama, kako bi ih privukli što više na ovaj događaj i obezbedili što širu saglasnost učesnika, biti ljubazno omogućeno da se pridruže ne celoj “formuli mira“, već da mogu da izaberu samo neke njene tačke koje će da podrže, odnosno da se prema tim predlozima odnose kao prema nekoj vrsti “švedskog stola“ u restoranu: uzmeš šta hoćeš, platiš koliko želiš.

Jasno je da je to učinjeno isključivo da bi skup bio što masovniji i da je to jedan od važnih ciljeva ovog okupljanja. Kako su pripreme odmicale, tako su se menjale i tačke koje su bile predložene, da bi na kraju ostale samo tri gore već pomenute.

Od 10 tačaka “formule Zelenskog“ koje su podrazumevale predaju Rusije uz naknadnu isplatu viševekovnih reparacija, stiglo se do dokumenta koji nisu prihvatile ni sve zemlje učesnice skupa.

Zapadna zajednica je konsolidovana jer ni Mađarska ni Turska nisu remetile harmoniju, verovatno procenjujući da skup nije bio pravi razlog i ne obavezuje nikoga ni na šta.

Glavne zemlje “globalnog juga“, koje su se na kraju pojavile na skupu, nisu ni potpisale ovu kratku rezoluciju ‒ Indija, Brazil, Saudijska Arabija, Meksiko i Južna Afrika.

“Neki nisu potpisali ‒ iako ih je vrlo malo ‒ jer igraju igru ’Hajde da imamo mir na osnovu ustupaka’, a obično podrazumevaju ustupke Ukrajine i u suštini ispunjavanje ruskih zahteva“, rekao je stručnjak za Ukrajinu i viši saradnik u Centru za analizu evropske politike, istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu Volodimir Dubovik. “Takođe im se sviđa ovo pozicioniranje ’neutralnosti’.“ Dubovik je rekao da je put za Ukrajinu da dobije pomoć ‒ oružje i humanitarnu pomoć ‒ što bi moglo poboljšati njenu situaciju na terenu i tako joj dati bolju pregovaračku poziciju.

Na švajcarskom događaju, izazov je bio da se oštro govori o Rusiji, ali da joj se otvore vrata da se pridruži mirovnoj inicijativi. “Mnoge zemlje... želele su učešće predstavnika Ruske Federacije“, rekao je sam Zelenski. “U isto vreme, većina zemalja ne želi da se rukuje sa njima (ruskim liderima)... tako da u svetu postoje različita mišljenja.“

U poslednje vreme primetno je da SAD, čini se, sasvim svesno, ostavljaju Evropi mogućnost da govori u prvom planu, ostajući blago u senci. I procenjujući izglede. Američki Kongres ispunio je minimum programa, deblokirajući pomoć koja je bila zaglavljena nekoliko meseci. Sankcije Rusiji uvode se postepeno, bez žurbe.

Prednjače lideri EU i NATO-a, ali i pojedinih evropskih zemalja, koji se zaklinju da neće ni korak nazad. Evropa je upravo imala priliku da testira sopstvenu političku snagu na panevropskim izborima, gde rezultati u zapadnoevropskim zemljama nisu bili ohrabrujući.

Sada, pored večnog straha “Doći će Tramp i sve pokvariti“, postoje i strahovi šta će se desiti, na primer, u Francuskoj.

Veoma je ironično da se Italija oseća najpouzdanije, gde su politička groznica, ekonomski problemi i stalna klimava vlada gotovo norma. Ali upravo sada, vlada koja se smatrala krajnjom desnicom, koja se, međutim, lako prilagođavala mejnstrimu, na svoje kolege u susednim zemljama gleda sa osećajem superiornosti.

Ursula fon der Lajen, predsednica Komisije Evropske unije, rekla je da mir neće biti postignut ni u jednom koraku i da Putin ne misli ozbiljno da okonča rat. “On insistira na kapitulaciji. On insistira na ustupanju ukrajinske teritorije – čak i teritorije koju on danas nije okupirao“, rekla je ona. “On insistira na razoružanju Ukrajine, ostavljajući je ranjivom na buduću agresiju. Nijedna zemlja nikada ne bi prihvatila ove nečuvene uslove.“

Analitičari su sumnjali da bi konferencija imala malo konkretnog uticaja na okončanje rata jer Rusija nije bila pozvana. Kina i Brazil zajednički su nastojali da isplaniraju alternativne puteve ka miru.

Zemlje poput Turske, Saudijske Arabije i Kenije navele su odsustvo Rusije kao prepreku.

“Moram da kažem da je ovaj samit mogao više da bude fokusiran na rezultate da je druga strana u sukobu, Rusija, bila prisutna u sali“, rekao je turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan.

Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije, princ Fejsal bin Farhan al Saud, rekao je da bi bilo kakvi kredibilni pregovori o ratu u Ukrajini zahtevali učešće Rusije i da bi uključivali “teški kompromis“.

Te potrebe svesne se i neke od najvećih oslonaca Ukrajine, poput Nemačke. Nemačka se opet pojavila u ulozi zemlje koja koči nove sankcije pa je poslednji predviđeni paket sankcija odložen zbog njihovih zahteva.

Izbegavajući neka od najtežih pitanja, nemački kancelar Olaf Šolc uporedio je skup sa “biljkom kojoj je potrebno zalivanje, hranjenje i delikatna nega“ koja će kasnije dati rezultate. On je, takođe, tražio uključivanje Rusije u mirovni proces za Ukrajinu.

“Istina je da se mir u Ukrajini ne može postići bez učešća Rusije“, rekao je Šolc. Istovremeno, pozvao je Rusiju da se potpuno povuče iz delimično okupirane Ukrajine.

Austrijski kancelar Karl Nehamer vidi u ovome priliku za početak izgradnje širokog globalnog konsenzusa da bi se izvršio što snažniji pritisak na Rusiju.

“Ovo je kao da ste u zapadnoj eho komori. To znači: sve zapadne zemlje, SAD, saglasne su oko toga šta želimo da se desi u Ukrajini. Ali, to samo po sebi nije dovoljno“, rekao je Nehamer.

“Pozivi da Rusija bude za stolom vremenom će biti sve glasniji“, smatra viši naučni saradnik na holandskom institutu za bezbednost i međunarodne odnose “Clingendael“ Bob Din.

“Postoji rizik da, ako Ukrajina bude čekala predugo, mogu da se pojave rivalski formati. Može da rizikuje da izgubi inicijativu“, rekao je Din na forumu koji je održan paralelno sa samitom. Otuda je Švajcarska već najavila novu konferenciju, s tom razlikom da bi na nju mogla da bude pozvana i Rusija.

Švajcarska predsednica Viola Amherd rekla je na konferenciji za novinare da se “velika većina“ učesnika saglasila sa konačnim dokumentom, koji “pokazuje šta diplomatija može da postigne“, a ministar spoljnih poslova Ignacio Kasis rekao je da će Švajcarska kontaktirati ruske vlasti, ali nije rekao šta će biti poruka.

Ako sumiramo nedavne događaje, razmena raznih “formula mira“ u ovoj fazi nema nikakve veze sa mirom. A sadržaj događaja navodno posvećenih njemu je potpuno pogrešan. Možete pokušati da pročitate signale od njih, što svi rado rade, ali značenje u tome je minimalno.

Kada i ako zaista dođe do istinskog interesovanja za neku vrstu “transakcije“, niko neće slati javne signale, oni će se time baviti iza kulisa. Ali to još nije ni planirano u nacrtu. Sudeći po prvoj reakciji – do sada je samo generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg imao vremena da se oglasi – Zapad nije sklon da pristane na ruske predloge.

Pojavljuju se i drugi sa svojim mirovnim idejama. Izdvaja se Kina, koja je odlučila da uopšte ne prisustvuje.

Ne samo i ne toliko zbog posebnog odnosa sa Rusijom, već, pre svega, zato što svoju težinu i uticaj ocenjuje već dovoljnim da ne učestvuje u tuđim događajima o ključnim pitanjima, već da organizuje svoje.

Ono što se, inače, može očekivati u dogledno vreme – Peking jasno daje do znanja da pokušava da radi na određenim inicijativama koje su nastavak ranijeg predloga predsednika Sija. Zemlje BRIKS-a takođe najavljuju slične korake sa svoje strane.

Na drugoj strani, Putinov predlog zvuči kao ultimatum. On nudi Zapadu izbor između lošeg (složi se sa ruskim stavom) i katastrofalnog (odbaci uslove Moskve). “Kao u jednom poznatom filmu, ruski lider svojim ’partnerima’ daje dve tablete.

Plava ‒ omogućiće vam da nastavite da živite u veštačkoj matrici čekanja ’pobede na bojnom polju’ i ’dolaženja do granica 1991’. Crvena ‒ pomoći će vam da prihvatite surovu stvarnost.

I to će biti prvi korak ka ponovnom pokretanju sistema međunarodnih odnosa, kome je to preko potrebno“, ocenio je stručnjak blizak ruskom predsedniku Fjodor Lukjanov.

Istovremeno, Putin je u poseti Severnom vojnom okrugu upozorio da će, ukoliko njegov mirovni plan ne bude prihvaćen, budući uslovi biti pooštreni: “Ako u Kijevu i zapadnim prestonicama to odbiju, onda je to na kraju njihova stvar, njihova politička i moralna odgovornost za nastavak krvoprolića.

Očigledno je da će se realnost na terenu, na liniji vojnog dodira, i dalje menjati, ali ne u korist kijevskog režima, a uslovi za otpočinjanje pregovora biće drugačiji.“

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
light rain
10°C
15.09.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve