Svet
16.09.2022. 10:15
Lena Munitlak i Teodora Stojanović

Kraj jedne ere

Svi skandali britanske kraljevske porodice i problemi koji čekaju Čarlsa Trećeg

1
Izvor: Beta / PA Pool / Jane Barlow

Smrt kraljice Elizabete Druge označila je kraj jedne ere. Simbolički, predstavlja kraj 20. veka i vrednosti koje su u njemu postojale.

Osim titule kraljice, Elizabeta Druga napustila je svet sa još jednim priznanjem – monarh koji je najduže bio na prestolu. Vladala je čitavih 70 godina, što je duže od prosečnog životnog veka čoveka u nekim državama. Nedostatak njenog prisustva sigurno će doneti mnoge promene u britanskoj kraljevskoj porodici.

Za početak, himna Velike Britanije već je promenjena sa "God Save The Queen“ na mušku verziju "God Save The King“, a pred Velikom Britanijom je i menjanje papirnog i kovanog novca kolji nose lik kraljice. Ipak, zvaničnici su objavili da će se ova promena desiti postepeno, a da će profil Čarlsa Trećeg na kovanicama biti okrenut na drugu stranu u odnosu na kraljičin, po dugotrajnoj tradiciji.

Pored toga, dokumenta poput pasoša takođe će promeniti izgled, a izdavaće se u ime kralja, a ne kraljice. Kao ni njegovoj majci, ni Čarlsu više neće biti potreban pasoš i vozačka dozvola, baš zato što će ta dokumenta biti izdavana u njegovo ime.

Ukoliko se, međutim, izuzmu ove formalne promene, kraljevsku porodicu očekuje niz ozbiljnih zadataka. Bez čvrste ruke dugo prisutnog vladara, pred njima je period prilagođavanja i usklađivanja sa voljom javnosti i sopstvenim interesima.

Bilo da su je voleli ili ne, većina javnosti je na pokojnu kraljicu gledala blagonaklono. Kao na monarha koji dugi niz godina drži instituciju kraljevske porodice pod kontrolom. Ipak, ni njena vladavina nije uvek bila bez turbulencija, posebno kada se radi o njenoj deci.

Njeno mesto je, očekivano, zauzeo njen najstariji sin Čarls, sada već poznatiji kao kralj Čarls Treći, koji je ovaj trenutak čekao punih sedam decenija. Da se rodio kao običan smrtnik, mnogi bi verovatno rekli da je ceo život proveo na maminoj grbači. On, ipak, nije običan smrtnik i pred njim se sada nalazi težak put dokazivanja sopstvene vrednosti i zaslužnosti ove prestižne titule.

Prvi kraljevski zadatak koji je Čarls dobio jeste da donese odluku o tome hoće li promeniti svoje ime. O ovom pitanju su kraljevski stručnjaci, ali i šira javnost, spekulisali decenijama. Kada naslednik postane monarh, on može da promeni ime u nešto sasvim drugo. Prva je to uradila kraljica Viktorija, a njeno kršteno ime bilo je Aleksandrija, koje je dobila po svom kumu, ruskom caru Aleksandru Prvom.

Čarls je imao mogućnost da izabere neko od svojih srednjih imena – Filip, Artur ili Džordž. Mnogi su smatrali da će svoje ime promeniti u kralj Džordž Sedmi i time odati počast svom dedi. Kralj Džordž Šesti, nekadašnji kralj i otac Elizabete Druge, pre promene imena zvao se Albert. S obzirom na to da je kraljičina vladavina bila najduža u britanskoj istoriji, a samim tim je i Čarls bio najdugovečniji prestolonaslednik, on nije želeo da promeni svoje ime u 73. godini života.

Najveći argument protiv njegovog kraljevskog imena bila je reputacija prva dva Čarlsa.

Kralj Čarls Prvi postao je monarh 1625. godine i izazvao građanski rat u Engleskoj. Njegova vladavina nije dugo potrajala i okončana je 1649. godine kada mu je bila odrubljena glava. Kralj Čarls Drugi nastavio je stopama svog oca sve dok nije bio prognan u Francusku. Kada se vratio u Englesku, kao kralj nakon obnove monarhije, tokom njegove vladavine zavladala je kuga i dogodio se veliki londonski požar.

Ukoliko sagledamo istoriju prethodnih kraljeva pod imenom Čarls, možemo zaključiti da njihova vladavina nije bila na zavidnom nivou. Simbolika ili ne? Očigledno je naslednik Elizabete Druge odlučio da razbije te predrasude i kraljevskoj porodici doprinese bar jednog uspešnog Čarlsa.

Pomalo je čudno što se Čarls odlučio da zadrži svoje ime jer su dva prethodna Čarlsa bili iz druge kraljevske dinastije. Dinastija Vindzor je zapravo potekla od nemačke kraljevske loze. Oni su promenili ime dinastije kada je početkom 20. veka postalo jasno da Nemačka ima ratoborne tendencije. Do tada bliska veza nemačkog i britanskog trona, koja je potekla od porodičnih veza ove dve kraljevske kuće, počela je da se hladi.

Tokom Prvog svetskog rata, dok su Nemci zavodili teror u Londonu 1917, postalo je jasno da se svaka veza sa Nemačkom mora prekinuti, a kralj Edvard Sedmi doneo je odluku da porodica ime promeni u Vindzor, umesto prethodnog Saks-Koburg i Gota, koje je direktno impliciralo bliske porodične veze sa Nemačkom. Osim toga, porodična linija pokojnog princa Filipa, muža Elizabete Druge, takođe je nemačkog porekla. Mauntbatenovi su pre toga bili Batenbergovi, nemačka plemićka dinastija.

Čarls je bio princ i prestolonaslednik celog svog života, a na tron je stigao u već poodmaklim godinama, sa dugačkom listom skandala i kontroverzi iza sebe. Pored veze sa Kamilom Parker Bouls, koja je bila poznata i pre njegovog braka sa tragično nastradalom princezom Dajanom, princ Čarls nije uživao veliku popularnost u javnosti u proteklih nekoliko decenija.

Njegove bračne kontroverze pomalo podsećaju na situaciju u kojoj je bio njegov deda-stric Edvard Osmi, koji je na tronu bio manje od godinu dana, a sve zbog ljubavi prema jednoj ženi. Njegova velika ljubav, Volis Simpson, Amerikanka koja je bila udata već dva puta, nije bila poželjan izbor saputnice za jednog monarha, pa je Edvard bio primoran da bira između nje i trona. Nakon što se odrekao kraljevske titule 1936, na vlast je došao njegov mlađi brat Džordž Šesti, otac kraljice Elizabete Druge. Pored toga što se oženio raspuštenicom, Edvard Osmi bio je optužen za saradnju sa nacističkom Nemačkom.

Kralj Čarls Treći je 2015, tada kao princ od Velsa, bio optužen za pokušaj uticaja na britansku vladu. On je, navodno, dobio dokumente o delovanju britanske vlade u koje čak ni pojedini ministri nisu imali uvid. "Gardijan“ je dobio 27 beleški, koje su nazvane "beleške crnog pauka“, u kojima se navodi da je kraljevska porodica lično lobirala za interese visokih političara u mnogim poljima. Kraljevska rezidencija "Clarence house“ je tada objavila saopštenje u kojem se navodi da je tipično da naslednici prestola dobiju informacije o političkim temama, ali mnogi kritičari smatrali su da kraljevska porodica ne bi trebalo da se meša u takve stvari.

Najnoviji skandal, koji ga još uvek prati, jeste optužba da je uzimao mito. Londonski magazin "Sandej tajms“ je u junu ove godine došao do saznanja da je Čarls od bivšeg katarskog premijera, šeika Hamada bin Jasima, primio tri novčane donacije u iznosu od tri miliona evra.

1
Izvor: Beta / Pool AFP / Daniel Leal

Kako je pisao londonski magazin, to se dešavalo u periodu između 2011. i 2015. godine, a novac je bio namenjen dobrotvornom fondu princa od Velsa. Ono što je uzdrmalo javnost jeste debata o tome da li je novac zapravo bio mito, odnosno pokušaj katarskog šeika da dobije britansko državljanstvo.

Fond je odgovorio "Sandej tajmsu“ na optužbe rekavši da su poverenici zaključili da je donator legitiman i da su revizori fonda potpisali donaciju. Uprkos očekivanom negiranju, javnost još uvek ne veruje u to da je Čarls u svemu ovome ostao neukaljanog obraza.

Pored njegove reputacije, čini se da veliki deo britanske javnosti preferira mlađe članove kraljevske porodice. Vilijam i Kejt, sada zvanično princ i princeza od Velsa, favoriti su među narodom. Pristupačniji su, imaju godine života pred sobom i čini se da mnogi misle da bi zemlju mogli da vode boljim i modernijim putem.

Jedno od istraživanja "Ipsosa“, iz aprila 2022. godine, pokazalo je da gotovo polovina Britanaca smatra da bi Čarls trebalo da prepusti presto svom sinu Vilijamu.

Princ Vilijam i Kejt Midlton 15.9.2022.
Izvor: EPA / WILLIAM CONRAN

Najveći udar na njegov ugled bio je zbog odnosa sa princezom Dajanom, oko čije smrti se još uvek spekuliše. Sumnje oko toga da li ju je naručila kraljevska porodica još uvek ne jenjavaju. Popularnost koju je Dajana uživala u narodu direktno ide na štetu reputaciji Čarlsa Trećeg.

Na društvenim mrežama cirkulišu snimci sa princezine sahrane, u kojima se vidi kako se kraljica Elizabeta Druga klanja telu pokojne Dajane. Mnogo njih, upravo zbog toga, smatra da kraljica nije direktno umešana u sve to, i da je zapravo svoju prvu snajku volela. Optužbe su prebačene na Čarlsa i njegovu drugu suprugu. Kako se piše po komentarima, njih dvoje su to uradili da im Dajana više ne bi smetala. Ipak, društvene mreže su oduvek bile najplodnije tlo za teorije zavera pa se ne može tvrditi da je ovo tačno. Jedino što je sigurno jeste to da ovakvi komentari ne idu u prilog budućem kralju.

Pored svega toga, javnost Čarlsu još uvek nije oprostila ponašanje prema pokojnoj princezi Dajani. On je i sam priznao da je afera sa Kamilom počela još 1986. godine, čak deset godina pre razvoda sa Dajanom. S obzirom na popularnost koju je "princeza običnih ljudi“ uživala i na to kako je tragično stradala, Kamila ja kao "druga žena“ od početka imala znatno lošiji javni status.

Doduše, Kamila ipak neće zvanično dobiti titulu kraljice, već kraljeve pratilje (Queen Consort), što se čini kao strateški dobar potez jer bi se u suprotnom na par svalilo još veće negodovanje javnosti. Pored toga, ovo znači da kada Čarls umre, ona neće imati pravo na nasleđivanje krune, već će ona pripasti Vilijamu. Ugled novog kraljevskog para je bolji nego ranije, to je sigurno, ali i dalje ostaje senka pokojne princeze od Velsa koja, kako se čini, nikada neće biti skinuta sa njih.

Čarlsa Trećeg mnogi opisuju i kao otuđenog, a magazin "Njujorker“ ga je jednom prilikom nazvao i snobom. On je odgajan u protokolima i pravilima ponašanja pa se čini da nije uvek voljan da se posveti "običnim“ ljudima. Za razliku od njega, princ Vilijam je nasledio dosta osobina od svoje majke Dajane. On i njegova supruga imaju mnogo topliji pristup narodu i baš zbog toga su mnogo popularniji od Čarlsa.

Ipak, Čarls je svoju ulogu princa od Velsa shvatao relativno ozbiljno u odnosu na prethodnike. Dok su naslednici prethodne dugovečne kraljice Viktorije tu titulu videli kao izgovor za plejboj način života i raskalašnost, Čarls je ovu ulogu poprilično profesionalizovao.

"Želeo je da ostavi pečat, ali nije želeo da čeka da to uradi kada postane kralj. Po mom iskustvu, on je nestrpljiv i poletan, i postaje neverovatno frustriran ako jedan od njegovih projekata ne funkcioniše ili ne urodi plodom“, navodi novinar CNN-a Maks Foster koji se više puta sretao sa novim britanskim kraljem.

Čarls je odavno na strani klimatskih aktivista, a dugo je i veliki pobornik Pariskog klimatskog sporazuma. U svojim govorima često apeluje na ljude da se osveste i da omoguće svojoj deci da žive u boljem okruženju od onoga koje im se piše ako ne promenimo način života na globalnom nivou.

Dakle, ne može se reći da je Čarls potpuno neprikladan za vlast, čak naprotiv. Njega, međutim, konstantno prati negativna medijska magla. U povorci i posetama raznim delovima Britanije čitava svita kraljevske porodice je pozdravljala narod. Među njima bio je i Čarlsov brat Endru, koji je trenutno verovatno najskandalozniji član porodice.

Princ Endru, doskoro vojvoda od Jorka, našao se u velikom problemu nakon što je otkriveno da je 2001. godine silovao Virdžiniju Đufri, tada tinejdžerku. Takođe, družio se sa pokojnim finansijerom i optuženim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom.

Mnogi smatraju da je princ Endru napravio najveći PR skandal od Dajaninog intervjua 1995, kada je otkrila mračnu stranu života na dvoru. Ovaj skandal koštao ga je titule, ali i bilo kakve vrste poštovanja javnosti, pa je njegovo pojavljivanje u povorci nakon smrti kraljice mnogima bilo neprijatno ili čak neprihvatljivo.

Čini se da je javnost na strani mlađih naslednika Elizabete Druge, ali ostaje da vidimo kako će se konačno proglašeni kralj Čarls Treći snaći na tronu koji je sedam decenija držala njegova majka.

Najteži zadatak koji je pred novoproglašenim kraljem jeste to da nakon smrti svoje majke, koja je bila na čelu 53 zemlje Komonvelta, održi sastav svih tih država na broju.

Većina zemalja Komonvelta ima sopstvene šefove država, ali 14 njih još uvek priznaje britansku krunu: Antigva i Barbuda, Australija, Bahame, Belize, Grenada, Jamajka, Kanada, Novi Zeland, Papua Nova Gvineja, Sent Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Solomonova Ostrva i Tuvalu.

Kako nalaže zakon, nakon smrti monarha naslednik krune ne postaje automatski kralj tih država. Ipak, 2018. godine, lideri ovih zemalja složili su se da Čarls Treći nasledi svoju majku. Iako je već imao dobro pripremljen teren, postavlja se i pitanje koliko zemalja želi da ostane pod monarhijom nakon smrti kraljice.

Nakon objave o smrti kraljice Elizabete Druge, premijer Antigve i Barbuda Gaston Braun najavio je održavanje referenduma na kome će se građani izjašnjavati o tome da li će ova država postati republika.

Entoni Albaneze, koji je u maju ove godine postao premijer Australije i od tada ulagao svaki napor u to da ova država postane republika, nakon kraljičine smrti izjavio da sada nije vreme za promene. Takođe, rekao je i to da održavanje referenduma trenutno nije prioritet. Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern nekoliko puta je izjavila da će ova država u budućnosti postati republika.

"Bilo je debata, mnogo godina unazad. Svoj sam stav iskazala jasno nekoliko puta. Verujem da će Novi Zeland to postati vremenom, tokom mog života, ali ne očekujem da će se to desiti u skorije vreme niti da će biti na dnevnom redu sada“, rekla je Ardernova koja se nakon kraljičine smrti nije oglašavala.

Ukoliko se prisetimo situacije oko Barbadosa, zemlje koja je prošle godine bez referenduma izašla iz Komonvelta, ostaje pitanje – da li će možda i druge članice uraditi isto to?

"Barbados je, naravno, odbacio monarhiju prošle godine, što je po meni velika sramota jer je urađeno bez referenduma. I sada ćemo morati da sačekamo i vidimo šta se dešava u ostalim državama poput Australije, Novog Zelanda, Jamajke, zemljama u Karibima. Znate, neke od njih će želeti da se reše monarhije jer ne osećaju isto prema Čarlsu kao što su osećali prema kraljici. Biće zanimljivo videti koja će zemlja to učiniti, a koja neće“, rekao je pisac i hroničar kraljevske porodice Fil Dampijer za "Juronjuz“.

Promena na tronu je u Britaniji stigla baš i kada se odigravala i smena na političkom polju. Samo što je stigla na mesto novog čelnika vlade nakon Borisa Džonsona, Liz Tras dobila je i zadatak da državu sprovede kroz jednu od najvećih turbulencija. U jeku skorašnjih skandala, popularnost kraljevske porodice sve više opada. Uprkos stalnim pokušajima porodice da se rebrendira i krene ukorak sa modernim vremenima, svaki novi skandal im se baca pod noge i sapliće ih.

Pi-ar tim kraljevske porodice ima veliki zadatak, a to je da na najbolji mogući način prebrodi ovu ogromnu promenu i ubedi narod da je novi monarh dostojan i od poverenja. Veliku ulogu u tome će sigurno igrati i njegovi naslednici, princ Vilijam i princeza Kejt od Velsa.

Narod nije zadovoljan, čini se da je kriza doprla do svih sfera života, a novoproglašeni čelnici ove nekada nepobedive kolonijalne sile moraće da se pokažu kao sposobni i dobri prema ljudima kako bi im ostali "in the good books“. Ponovo se stiže i do pitanja čemu li to služi institucija kraljevske porodice u modernom vremenu, osim što zabavlja javnost i donosi primamljive naslove štampi. U jeku finansijski nestabilnog perioda mnogima je teže nego ikada da prihvate veliko bogatstvo kraljevske porodice i to da se iz džepova običnih ljudi pare slivaju onima koji ih već imaju napretek.

"Kraljica Elizabeta uradila je neverovatnu stvar pošto je uspela da pomogne da se monarhija prilagodi vremenu u situaciji kada se vrlo teško prilagođavaju i mnogo mlađi ljudi. Ona je sa svojih 90 godina i dalje modifikovala monarhiju i napravila ono što je ona danas – uz SAD, engleski jezik i kraljicu – najveći svetski brend“, rekao je bivši ambasador Srbije u Londonu Ognjen Pribićević za Tanjug.

Ostaje da vidimo kako će decenijski naslednik trona voditi kraljevsku porodicu u narednim godinama. Koliko će uspeti da pridobije naklonost dela javnosti koji ga i ne voli baš mnogo i kako će sve to uticati na opštu politiku i status Velike Britanije na svetskoj sceni.

Stručnjak za britansku istoriju sa Univerziteta u Čikagu Džejms Vogan postavlja samo jedno pitanje – da li će Čarls iskoristiti svoju ulogu u nepisanom ustavu kako bi imao veći uticaj na politiku? To ćemo tek saznati…

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kako će izgledati sahrana kraljice Elizabete Druge
1

Poznati svi detalji

09.09.2022. 13:24

Kako će izgledati sahrana kraljice Elizabete Druge

Kraljica Elizabeta Druga biće sahranjena za manje od dve nedelje, a datum će izneti Bakingemska palata koja je saopštila da će period žalosti za kraljevsku porodicu trajati i do sedam nedelja.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
34°C
19.07.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve