Svet
25.05.2022. 00:09
Svet
04.06.2022. 20:15
Milan Mišić
Amerika
Tragedije naoružanog naroda
Salvador Ramos, žitelj nevelike (16.000 stanovnika) varoši Juvalde u Teksasu, prošlog meseca je proslavio svoj 18. rođendan. Za poklon sebi je kupio dve poluatomatske puške AR-15 i impresivnu količinu municije.
Kupovinu je obavio onlajn, što podrazumeva da ga niko nije pitao šta će mu dva primerka ofanzivnog oružja velike razorne moći (sličnog čuvenom ruskom "kalašnjikovu"), koje je deo obavezne opreme američkih vojnika (i policije). Podrazumeva se da se svojim novostečenim arsenalom pohvalio i na društvenim mrežama.
Zašto ga je kupio pokazalo se nekoliko dana kasnije, 24. maja, kada se Ramos, pošto je prvo pucao u svoju baku (i teško je ranio), zaputio u obližnju osnovnu školu, u koju je uspeo da uđe uprkos tome što su na ulazima naoružani čuvari. Otvorivši vrata jedne učionice, glasno se, kako pišu američki mediji, zapitao "koga ovde imamo" – i zapucao.
Njegov krvavi pir tokom kojeg je ispalio više od stotinu metaka, okončan je 78 minuta kasnije. Toliko je policiji koja je u međuvremenu alarmirana bilo potrebno da najpre stigne, a onda da se odvaži da uđe u učionicu u kojoj je bio pomahnitali tinejdžer i ustreli ga.
Ono što je usledilo bila je višesatna agonija roditelja đaka između sedam i 10 godina koji su bili prinuđeni da satima čekaju na informaciju na kom spisku je njihovo dete: nastradalih ili preživelih. U kakvom su stanju bile žrtve uverljivo svedoči činjenica da su neke mogle da budu pouzdano identifikovane samo analizom njihovih gena.
Ukupni bilans najnovijeg masovnog ubistva je 19 ubijenih đaka, njihove dve učiteljice i ubica. "Najnovijeg" jer je samo deset dana pre toga drugi osamnaestogodišnjak u lokalnoj samoposluzi Bafala, drugog po veličini grada države Njujork, u izlivu rasističke paranoje istim oružjem ubio deset ljudi, mahom Afroamerikanaca. Masakr u Teksasu pritom je kopija dosad najveće školske tragedije u novijoj istoriji, kada je 2012. u osnovnoj školi „Sendi Huk“ u državi Konektikat stradalo 20 đaka i osmoro učitelja.
Kao i dosad, novo masovno ubistvo povod je za nacionalnu žalost, spuštanje američke zastave na pola koplja i političke polemike oko toga kako ovakve tragedije zaustaviti.
Posebna politička delikatnost ovoga puta je činjenica da je samo tri dana posle tragedije u Juvaldeu u Teksasu održan godišnji kongres organizacije koja se smatra najzaslužnijom za činjenicu da su Amerikanci "naoružani narod" u pravom smislu te reči. Procena je, naime, da je u rukama građana SAD, njih 330 miliona, oko 400 miliona raznog vatrenog oružja.
Njegovo posedovanje, nošenje (pa i upotreba) smatraju se građanskim pravom koje je zagarantovano Drugim amandmanom Ustava usvojenim još 1789, a ratifikovanim 1791. godine. I to ne toliko slovom, koliko duhom, odnosno ekstremnim tumačenjem te ustavne odredbe, koje je kodifikovano tek u ovom veku, jednom presudom Vrhovnog suda iz 2008.
Drugi amandman je samo jedna proširena rečenica koja glasi: "Dobro regulisana milicija je neophodna za sigurnost slobodne države, neće se kršiti pravo naroda da poseduje i nosi oružje.“ Kako se od toga da je posedovanje i nošenje oružja zagarantovano samo u službi milicije, stiglo do apsolutnog prava na "posedovanje i nošenje", duga je priča, čiji je krajnji rezultat svojevrsni kult vatrenog oružja u današnjoj Americi, kult koji svim silama brani američka politička desnica, odnosno Republikanska partija.
Svet
28.05.2022. 17:45
Tramp pozvao na naoružavanje građana
Organizacija koja je glavni čuvar Drugog amandmana je „The National Rifle Association“ (NRA), u prevodu „Nacionalni savez za oružje“ – najuticajnija lobistička grupa u SAD. Kolika je njena moć pokazuje i podatak da najmanje 50 od ukupno 100 senatora svoj položaj duguju NRA-u i njegovoj političkoj i novčanoj podršci.
Očekivalo se da će NRA, zbog pijeteta prema žrtvama dva masovna ubistva, svoju konvenciju u Hjustonu, najvećem gradu Teksasa, ili odložiti ili je učiniti diskretnijom, ali to se nije dogodilo. NRA, naime, spremno dočekuje svaku masovnu pucnjavu, ostajući dosledan svojim parolama da „ne ubija oružje, već ljudi“, da je „jedina zaštita od lošeg lika sa oružjem dobar lik sa oružjem“…
Glavni gost ovogodišnjeg skupa NRA bio je bivši predsednik SAD Donald Tramp, a značajno mesto u protokolu konvencije dobili su i njegovi sinovi, što je najava da se na njih „računa“. Guverner Teksasa, republikanac Greg Abot, koji je na ovom položaju sedam godina tokom kojih se u državi koju predvodi dogodilo šest masovnih ubistava, izjavio je da je „moglo da bude i gore“.
Reagovao je, naravno, i predsednik Džo Bajden koji je položio cveće na humke žrtava oba masakra, postavivši pitanje – „kada ćemo se, u ime Boga, suprotstaviti oružanom lobiju?“ Malo ko međutim od njega, u ovoj izbornoj godini (početkom novembra održavaju se izbori za novi sastav Predstavničkog doma Kongresa i trećinu Senata), očekuje da pokrene inicijative za neke nove zakone koji bi smanjili dostupnost oružja ili pokušali da spreče njegovo dospevanje u pogrešne ruke, s obzirom na to da su izgledi da republikanci to prihvate ravni nuli.
Ono što će dva masovna ubistva sasvim izvesno pokrenuti – to je porast prodaje oružja! Svaki masakr, naime, donosi i strahovanja da bi država mogla da uvede neke mere ograničenja pa ljubitelji pušaka i pištolja nastoje da povećaju svoje zalihe „za svaki slučaj“.
Istorija SAD međutim pokazuje da su u pozadini ekspanzije oružja u privatnim rukama uvek bile i ostale političke prilike i ideološke podele u američkom društvu.
Svet
15.05.2022. 07:07
Pucnjavi u supermarketu, mnogo stradalih
Tako se i usvajanje Drugog amandmana dovodi u vezu sa robovlasništvom: u momentu kada 13 prvobitnih kolonija za početnu premisu svog osamostaljenja od Velike Britanije proglašavaju da su „svi ljudi jednaki“, pravo da se ustavom legalizuju naoružane narodne milicije bio je ustupak robovlasnicima koji su te milicije organizovali da bi hvatali odbegle robove.
Robovlasništvo je ukinuto pobedom unionističkog Severa nad robovlasničkom konfederacijom Juga u brutalnom građanskom ratu vođenom od 1861. do 1865. Na pravu da svako može da bude naoružan i treba da bude sopstveni policajac insistira se potom sredinom prošlog veka kroz pokret Afroamerikanaca za praktično, a ne samo deklarativno poštovanje njihovih građanskih prava, kada „nova desnica“ na dnevni red stavlja temu „reda i mira“ pa time i potrebu da se to uspostavlja i uz pomoć ličnog naoružanja.
To je i vreme kada Republikanska partija, koja je dotle podržavala zakone o kontroli oružja, okreće ćurak i svoje maksimalističko tumačenje Drugog amandmana proglašava za važan stub svoje ideologije. Vrhunac je potom odluka konzervativne većine u Vrhovnom sudu da se Drugi amandman protumači kao ustavno pravo na posedovanje i nošenje oružja.
Tome je naknadno pridodata i u zakon pretočena doktrina „ostani gde si“ (često navođena i kao „pucaj prvi“) koja drastično proširuje pravo upotrebe vatrenog oružja za samoodbranu time što se za napad proglašava i svaka lična procena aktera nekog konflikta da je ugrožen. Takvi zakoni, koje obilato u svoju korist koriste kriminalci, danas su na snazi u oko 25 od 50 federalnih država SAD.
Rezultat svega toga kao i politički generisane nesigurnosti i podela u američkom društvu koje su naglo narasle posle izbora Baraka Obame, prvog Afroamerikanca za predsednika SAD, jesu učestala masovna ubistva. Nekoliko nevladinih organizacija u Americi koje pedantno evidentiraju i arhiviraju ove nemile događaje predočavaju da je ove godine bilo 212 slučajeva masovnih ubistava, pri čemu ovu kategoriju definišu kao „incident u kome je ubijeno najmanje četvoro ljudi“. U prošloj godini ovaj semafor se zaustavio na cifri od 693 „incidenta“, dok je 2020. evidentirano 611.
Profili i motivi masovnih ubica su različiti – mogu biti džihadisti, rasisti, fašisti i štošta još, a zajedničko im je da u sebi nose neki gnev za koji lični račun namiruju tako što šaržere svog legalno kupljenog oružja isprazne pucajući u nevine ljude.
Škole su pritom veoma česte mete. Jedno istraživanje 14 masovnih ubistava u školama sa ukupno 146 žrtava koje je obuhvatilo period od 1996. pokazalo je da je masovni ubica po pravilu bez izuzetaka mladi muškarac koji deluje sam (samo u dva slučaja bilo ih je po dvojica), čiji je prosek godina 18, koliko je imao i vinovnik najnovijeg masakra u Teksasu. Takođe je pravilo da su masovne ubice pohađale školu u kojoj su izvršilе napad i da je za veliku većinu to poslednji čin u životu, pošto su posle masakra ubijeni ili izvršili samoubistvo.
Svet
16.05.2022. 07:09
Ubica iz Bafala nije iznenađenje
Po fetišu oružja, SAD su izuzetak: gotovo sve druge zapadne demokratije imaju režime striktne kontrole te oblasti koje su zavođene posle prvog slučaja masovnog ubistva. U Ujedinjenom Kraljevstvu posedovanje pištolja zabranjeno je 1996, posle masakra koji se dogodio u jednoj školi u Škotskoj, kada je ubijeno 16 osnovaca i jedan učitelj. Na sličan način – zabranom poluatomatskog i automatskog oružja i zavođenjem rigoroznih uslova za dobijanje dozvola za pištolje – iste godine je, posle jednog masovnog ubistva – reagovala i Australija.
Posle masakra na ostrvu Utoja 2011. posedovanje poluatomatskih i drugih pušaka zabranjeno je i u Norveškoj, uprkos otporu dobro organizovanog lobija tamošnjih lovaca. Ni u jednom slučaju ovih zabrana, (ne)posedovanje oružja nije međutim politizovano, kao što je to slučaj u SAD.
Amerika je nesporno na prvom mestu u svetu po broju naoružanih civila na 100 stanovnika: prema nevladinoj organizaciji „Small Arms Survey“ koja održava bazu ličnog naoružanja u svetu, ta brojka je 120,5. Na drugom je Jemen sa 39,1, dok treće i četvrto mesto, sa po 34,7 privatnih posednika vatrenog oružja na stotinu žitelja – drže Srbija i Crna Gora…
Komentari
