Tramp neće osvojiti ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, ali...

Prošlogodišnja dobitnica Venecueanka Maria Korina Mačado jedinstvena je u 125-ogodišnjoj istoriji dodele nagrade koja je izabrana usred ponovljenog Trampovog lobiranja da dobije to priznanje, i koja je nekoliko nedelja kasnije dala svoju medalju Trampu u nastojanju da pridobije njegovu podršku njenoj borbi za demokratsku Venecuelu, piše Rojters.

Ove godine petočlano telo koje dodeljuje nagradu paziće da izabetre nekog ko može da odoli Trampovom pritisku, rekao je Hakon Gjerlou, vršilac dužnosti direktora Instituta za istraživanje mira u Oslu.

"Mislim da će prošlogodišnji događaji oko Nobelove nagrade za mir, to što je Marija Korina Mačado dala nagradu Trampu, uticati na neki deo njihovog odlučivanja", rekao je on za Rojters.

"Jedna briga koju bi komitet mogao da ima je da li dodeljuju nagradu nekom ko bi mogao da ih stavi pod pritisak od Trampa, mislim da će komitet razmatrati da li nagrada čini više lošeg nego dobrog", rekao je on.

To bi na primer bilo kada bi ona bila dodeljena papi Lavu XIV, Međunarodnm sudu pravde, ili Frančeski Albaneze, specijalnoj izvestiteljki UN u Okupiranim palestinskim teritorijama, kažu stručnjaci. Dobitnik nagrade se objavljuje 9. oktobra.

Papa Lav, prvi papa rođen u SAD, rekao je da će nastaviti da govori protiv rata,a Tramp ga je nazvao "slabim" zbog kritikovanja američkog sukob sa Iranom. S druge strane papine reči o veštačkoj inteligenciji, zalaganje za dijalog i mirno rešenje sukoba, pozivi za poštovanje migranata i njegov humanitarni rad bi mogli da opravdaju njegovo dobijanje nagrade. 

Franćeska Albaneze je pod napadom SAD i Izraela zbog njene kritike izraelskog ponašanja prema ratu protiv Hamasa u Gazi i okupaciji Zapadne obale.

Prošlogodišnji događaji bi mogli da imaju suprotan uticaj na komitet, da ga navedu da se opredeli za bezbedan, nekontroverzni izbor koji ima manje verovatnoće da izazove antagonizam Trampa, koji je krivio Norvešku gde se odlučuje o nagradi zbog toga što je nije njemu dodeljena prošle godine.

To bi moglo da znači da se prizna  sudanska mreža grupa koje pružaju pomoć tokom građanskog rata, ili nevladine grupe kao Sejv d Čildren za pomoć deci u sukobima, ocenjuju stručnjaci.

Ali takođe se gleda na to da li će komitet odgovoriti na Trampove izazove međunardnom poretku do koga mu je toliko stalo, rekao je Eivind Stenersen, istoričar koji je pisao o Nobelovoj nagradi za mir.

"Imaju određen pritisak da budu čvrsti protiv Trampa. U ovoj ozbiljnoj međunarodnoj situaciji ova godina traži Nagradu za mir koja će braniti liberalnu demokratiju, međunarodno pravo i ljudska prava", rekao je on.

To bi značilo odati prizanje Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) u vreme kada Vašington sprema sankcije protiv tog tribunala, rekli su izvori, dok bi nagrada Međunarodnom sudu pravde podržala suverenitet država nacija i mirno rešenje sukoba.

Trampa su za nagradu više puta nominovali lideri Kambodže, Izraela, Paksitana, ali njegove šanse da je dobije su dosta male, smatra Gjerlou.

Trampov pritisak na Norveški Nobelov komitet je mnoge zaprepastio uključuući i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Mariju Resu, filipinsku i američku novinarku, koja je rekla da je prošle godine posmatrala te događaje sa "užasom".

"Siledžije ne vladaju svetu. Postoje standardi po kojima živimo. Sila ne čini da su stvari u redu", rekla je ona Rojtersu u septembru tokom posete Oslu.