Svet
26.04.2023. 13:28
Marko R. Petrović

Izbori se bliže

Čeka li Tursku i politički zemljotres

turska izbori 26.4.2023
Izvor: EPA / SEDAT SUNA

U godini u kojoj obeležava stogodišnjicu formiranja republike i moderne države, Tursku očekuju i opšti izbori. Sredinom maja, tačnije 14. maja, građani Turske izlaze na birališta da izaberu predsednika i poslanike za parlament. U samoj Turskoj mnogi ove izbore opisuju kao "najvažnije u istoriji zemlje“. Koliko je to tačno?

Moglo bi da bude ukoliko bi se dogodilo da bez vlasti posle 21 godine ostane sadašnji predsednik Redžep Tajip Erdogan. On Tursku vodi praktično od 2002. godine kada je prvi put postao premijer. Prvi put je predsednik postao 2014. godine, kada ga je na tu funkciju izabrao parlament. Iako su mu ovlašćenja po Ustavu bila simbolična, on je već tada praktično uspostavio de fakto predsednički sistem.

Rezultati referenduma 2017. godine širom su otvorili put ka predsedničkom sistemu te su rezultati izbora održanih naredne godine to samo potvrdili. Erdogan je izabran za predsednika sa 52,59 odsto osvojenih glasova, uz veliku izbornu izlaznost od čak 86,24 odsto.

Može li, dakle, neko da izađe na crtu Erdoganu i da mu, što je još značajnije, uzme vlast.

Prvi korak učinjen je početkom marta kada je Nacionalni savez u Turskoj, koji čini šest opozicionih stranaka, postigao dogovor o zajedničkom predsedničkom kandidatu.

Izbor za kandidata ujedinjene opozicije pao je na Kemala Kilidžaroglua, predsednika sekularne Republikanske narodne partije (CHP), koja je pozicionirana na levom centru političkog spektra.

Republikansku narodnu partiju je, inače, osnovao Mustafa Kemal Ataturk, tvorac moderne turske države. To je najstarija politička stranka u Turskoj, ali nije na vlasti od ’90-ih godina prošlog veka.

Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da bi predsednička trka mogla da bude izjednačena u državi čije je društvo oštro podeljeno kao posledica Erdoganove višedecenijske vladavine.

Privredna kriza i greške u postupanju vlasti u danima posle razornog zemljotresa početkom februara dovele su do toga da Erdogan postane ranjiviji nego ranije na izborima.

turska izbori 26.4.2023
Izvor: EPA / ERDEM SAHIN

Pojedina istraživanja pokazuju da je u neznatnoj prednosti Kilidžaroglu, dok druga veće šanse daju Erdoganu. Uočljivo je, međutim, da su istraživanja koja favorizuju aktuelnog predsednika Turske rađena na većem uzorku te se mogu činiti i relevantnijim.

U analizi Međunarodnog instituta IFIMES ocenjuje se da nema sumnje da ovi izbori direktno utiču na formulisanje geopolitičkih odnosa, snaga i balansa u kontekstu vojnog sukoba između istočnog i zapadnog bloka na tlu Ukrajine. Ono što će turski birači odlučiti tokom maja neće se odnositi samo na to ko će vladati zemljom, već i na to kako će da vlada, kojim ekonomskim putem će Turska krenuti te na njenu ulogu u ublažavanju globalnih i regionalnih sukoba, kao što su rat u Ukrajini i previranja na Mediteranu, Bliskom istoku i u Africi.

Primera radi, opozicioni kandidat je u svom obraćanju najavio da će biračima da ponudi drugačiju Tursku, potpuno suprotnu aktuelnom predsedniku Erdoganu koji se oslanja na sopstvenu harizmu, ali i na "zapaljiv“ pristup politici.

Opozicioni kandidat poručio je pristalicama da će njegovo upravljanje Turskom biti zasnovano na konsenzusu i konsultacijama.

Dodao je i da će vratiti moć parlamentu, pošto je Erdogan 2017. izmenio politički sistem tako da predsednik države ima gotovo svu moć u vlastitim rukama.

Kilidžaroglu je iskusan političar, ali mu se zamera da nema dovoljno harizme. S druge strane, podržavaju ga tri veoma značajne ličnosti, koje u velikoj meri imaju taj kapacitet: Meral Aksener, predsednica Iji partije, Mansur Java, gradonačelnik Ankare, i Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula. Ukoliko Kılıdžaroglu pobedi, očekuje se da će njih troje postati potpredsednici, što je neobičan i nestabilan aranžman za svaku vladu.

Javas i Imamoglu su, inače, zaslužni za poraz Erdoganove AKP u dva najvažnija grada na lokalnim izborima 2019. To je bio prvi signal da vladajuća AKP gubi podršku birača.

Nema sumnje da su predstojeći izbori najvažniji predsednički i parlamentarni izbori u istoriji Turske. Turska će odrediti svoju sudbinu i tok svoje političke i ekonomske budućnosti. Izbori će biti održani u okviru novog predsedničkog sistema, a koji predsedniku daje široka ovlašćenja u upravljanju, što je pored ekonomskih izazova s kojima se zemlja suočava te međunarodnih dešavanja u vezi sa regionom i svetom važno za donošenje brzih i efikasnih odluka.

U slučaju da Kilidžaroglu pobedi, biće zanimljivo videti da li je spreman da se, kako je najavio, odrekne tolike moći koja mu se pruža. A još će zanimljivije biti videti šta o tome misle njegovi koalicioni partneri i čelnu ljudi Istanbula i Ankare.

Turska se suočava sa mnogim izazovima: ekonomskim, političkim i diplomatskim. Tenzije postoje u odnosima sadašnje vlade sa nekim evropskim i regionalnim državama, uključujući Sjedinjene Države i Evropsku uniju.

S obzirom na značaj Turske kao regionalne sile, izborni rezultati imaće implikacije na ceo region i na međunarodne odnose. Budući da je Turska članica NATO-a, igra važnu ulogu u regionalnom i međunarodnom nivou, uključujući sirijsku krizu, izraelsko-palestinski konflikt, građanski rat u Libiji i rat u Ukrajini, gde je Erdogan jedini zapadni lider koji održava odlične odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Za sada je teško predvideti rezultate izbora i nije nemoguće da dođe do iznenađenja u konačnim rezultatima.

Izbori u Turskoj biće važan moment da se odredi politički i ekonomski put zemlje za budućnost te za postizanje političke stabilnosti i ekonomskog napretka, njene afirmacije u međunarodnim odnosima i jačanju turske uloge na regionalnom i na međunarodnom planu.

Jedan od faktora koji će sigurno uticati na rezultat izbora biće i nedavni katastrofalni zemljotresi koji su pogodili Tursku, odnosno nesnalaženje vlasti sa posledicama, a što je još važnije propusti u izgradnji koji su doveli do velikog broja žrtava. Erdogan se već zbog toga više puta izvinjavao.

Ali to neće biti jedini odlučujući faktor jer će, po svemu sudeći, ekonomska kriza od inflacije od 57 odsto u februaru 2023, visoke stope nezaposlenosti oko 10 odsto te smanjene kupovne moći građana odigrati presudnu ulogu. To će igrati ulogu ne manje važnu, a možda i veću od besa koji je prevladao u javnom mnjenju zbog posljedica zemljotresa. Stoga su se vlasti i opozicija u predizbornim kampanjama fokusirali na ova dva pitanja.

Istog dana, 10. aprila 2023, kada je Kemal Kılıdžaroglu emitovao video-snimak iz svoje skromne kuhinje obećavajući da će smanjiti cene luka u zemlji, Erdogan je prisustvovao porinuću prvog turskog nosača aviona, koji će uglavnom prevoziti dronove TCG "Anadolija“.

Tako je otvorena debata o prioritetu turskog birača u ovom trenutku. Dok se Erdoganova predizborna kampanja bazirala uglavnom na velikim nacionalnim projektima, opozicioni kandidati fokusirali su se na jednostavne životne teme i teške ekonomske uslove kroz koje prolaze građani, posebno u pogledu inflacije.

U istom kontekstu, Erdogan obećava da će nastaviti velike nacionalne i strateške projekte, posebno u vezi sa infrastrukturom, odbrambenom industrijom. Opozicioni lideri pak obećavaju da će smanjiti cene osnovnih roba i prestati prodavati nekretnine strancima kako bi pojeftinile i kako bi tako bile dostupne turskim građanima, nakon što su njihove cene porasle "do neba“.

S druge strane, iako turski glasači pozdravljaju velike i važne projekte, a opozicija ne potcenjuje niti umanjuje ta dostignuća, značajan deo građana smatra da je prioritet u trenutnoj situaciji poboljšanje ekonomskih uslova života.

Erdoganov glavni rival, Kemal Kılıdžaroglu, fokusira se na rešavanje ekonomske situacije koja zabrinjava građane posebno u pogledu rasta cena povrća, voća i mesa te rasta realnih cena nekretnina, zakupnina i mnogih drugih stvari koje svakodnevno utiču na živote građana.

Opozicija, ipak, do danas nije dala uverljive mehanizme za poboljšanje ekonomskih uslova, osim što se govori o politici štednje, prodaji Erdoganovih predsedničkih aviona i automobila te o zaduživanju kod Svetske banke, što izaziva sumnje i strahove kod turskih birača koji veruju da je povratak ka zaduživanju kod Svetske banke "povratak u eru tutorstva“, te podsećanje na stalni pad turske lire sve do dolaska Erdogana na vlast 2002. godine.

Opoziciju posebno zabrinjavaju neodlučni birači jer čak i kada dođe do opadanja broja glasova Erdoganove Stranke pravde i razvoja (AKP), ti glasovi ne prelaze direktno na stranu opozicije, već ostaju u kategoriji čekajućih i neopredeljenih birača.

Procene govore da je ovaj segment glasova u Turskoj bio i još uvek je oko 20 odsto glasova, što je značajan procenat i na njega moraju da računaju i fokusiraju se sve političke stranke.

Počeci Stranke pravde i razvoja i počeci Erdogana bili su upravo kroz obraćanje ovim glasovima i osvajanje njih nakon što ih je nagovorio da izađu na izbore. Erdoganov slogan "Mi smo glas bezglasnih i glas tihih glasova“ bio je odlučujući za uspehe na prošlim izborima.

Turska opozicija želi da pridobije ove neodlučne birače politikom napada i kritikovanja svih Erdoganovih dostignuća u poslednje dve decenije, a ove metode obično donose rezultate suprotne od onoga čemu se nada opozicija. Tako je bilo i na izborima 2018. kada su ti glasovi pred kraj izborne trke prešli na stranu AKP-a jer ti birači nisu našli uverljivu i verodostojnu alternativu.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Erdogan: "Izvinjavam se..."
1

Zemljotres u Turskoj

27.02.2023. 15:28

Erdogan: "Izvinjavam se..."

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izvinio se u ponedeljak stanovnicima provincije Adijaman na jugoistoku, jedne od najteže pogođenih razornim zemljotresom 6. februara, zbog kašnjenja dolaska pomoći.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
26°C
16.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve