Svet
07.07.2022. 15:20
Svet
18.07.2022. 20:10
Marko R. Petrović
Temeljno ljuljanje
U čemu je tajna crnogorske nestabilnosti?
Kuda ide Crna Gora? Da li će nepuna tri meseca od kako je postao predsednik vlade Dritan Abazović ostati bez funkcije, a Crna Gora doći u priliku da u roku od dve godine bira treću vladu?
Stvari su se ponovo zakomplikovale nakon što je Vlada Crne Gore većinom glasova usvojila Predlog usaglašenog teksta Temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve.
Demokratska partija socijalista saopštila je posle toga da više neće davati podršku manjinskoj vladi premijera Dritana Abazovića. A lider Socijaldemokratske partije, koja i sudeluje u crnogorskoj vladi, išao je još dalje tvrdeći kako taj predlog uopšte nije ni usvojen jer, kako je rekao, na sednici nije bilo kvalifikovane većine.
Za tekst je glasalo 13 ministara, pet ih je bilo protiv, a troje nije ni prisustvovalo sednici. Prema Krivokapiću, za usvajanje je falio jedan glas. Abazović je te tvrdnje odbio, ali je par dana kasnije pozdravio odluku Predsedništva DPS-a o uskraćivanju podrške vladi.
"Odgovorno je i državnički kada niste u mogućnosti da pomognete državi, da joj makar ne odmažete. Videćemo šta je stav većine poslanika. Crna Gora mora dalje – kriminal, korupcija i nacionalizam nisu opcije. Pobediće evropska budućnost", napisao je Abazović u nedelju 10. jula na Tviteru, a tvit je "ukrasio" zastavicama Crne Gore i Evropske unije.
Zanimljivo je, međutim, da se na evropski put poziva i DPS, koji ocenjuje da je, zapravo, ishitrenim i neodgovornim "zaključivanjem ugovora sa SPC" vlada promenila politički kurs Crne Gore jer je, "suprotno političkom sporazumu o njenom formiranju, napustila prioritetni zadatak ispunjavanja obaveza iz agende evropskih integracija", čime je "nanela neprocenjivu štetu državnim interesima".
Vreme političke nestabilnosti u Crnoj Gori se, očigledno, nastavlja. Iz nje je moguće izaći na nekoliko načina. Koji će od njih u Podgorici da izaberu, biće jasnije u narednih nekoliko dana. Sve zavisi i od procene aktuelnog premijera Dritana Abazovića, ali i od narednih poteza Socijaldemokratske partije i Demokratske partije socijalista.
Socijaldemokrate su već najavile mogućnost da će inicirati skraćenje mandata Skupštine. To bi vodilo novim izborima koji bi bili održani kasnije na jesen. Moguće je da bi, ako do toga dođe, novo glasanje bilo organizovano u oktobru, zajedno sa lokalnim izborima koji se tada redovno održavaju.
Druga varijanta je da se formira nova/stara parlamentarna većina, onako kako je ona izgledala nakon izbora avgusta 2020. godine, koja bi izglasala novu vladu. To bi, međutim, moralo da iziskuje određene personalne promene u novoj vladi, s obzirom na zategnute odnose i "izgubljeno poverenje", pre svega između sadašnjeg premijera Abazovića i nekadašnjeg predsednika Skupštine i lidera Demokrata.
Dugogodišnji novinar, a sada i direktor Radio-televizije Nikšić Nikola Marković kaže za "Ekspres" da bi novi izbori, verovatno, bili "najpoštenija opcija", ali dodaje da mu ne zvuči nemoguće i da dođe samo do nove prekompozicije snaga na političkoj sceni Crne Gore.
Svet
07.07.2022. 12:12
"Ko sruši Vladu ruši evropske snove Crne Gore"
"To nužno ne mora da bude loše, naprotiv", kaže Marković, ocenjujući da iz toga mnoge stvari mogu da se promene.
Na pitanje može li Dritan Abazović da obezbedi novu većinu u parlamentu Crne Gore, Marković, međutim, odgovara prilično skeptično kako nije ubeđen da je to moguće.
"To govorim na bazi ličnih ubeđenja, ne na osnovu nekih insajderskih informacija. Mislim da Abazović ne može lično da obezbedi većinu. Prosto, mislim da je nerealno očekivati da bi Demokrate, od čijih bi glasova zavisila ta većina, personalno podržale Abazovića. To ne bi bilo ni normalno ako znamo da je baš Abazović bio inicijator smene Alekse Bečića sa čela parlamenta. Verujem, ipak, da postoji dovoljno razuma i, nadam se, političke volje da se okupi nekadašnja vladajuća većina i da oni formiraju vladu. Mislim da postoje šanse da to uradi Abazovićeva partija. Padom vlade Dritana Abazovića, naime, stvaraju se uslovi da se resetuju i poprave odnosi među članicama nekadašnje većine koja je bila formirana posle 30. avgusta 2020. godine. Ovo, dakle, može da bude šansa da dođe do političke prekompozicije i da se ponovo okupe one stranke koje su činile vladajuću većinu kada je Đukanovićeva Demokratska partija socijalista otišla sa vlasti, a to su Demokratski front, Demokrate, URA i Socijalistička narodna partija", kaže Nikola Marković.
Vesti
15.07.2022. 16:10
Ubi ga preblaga reč ili - u čemu je pogrešio Dritan Abazović
Manje je, kako kaže, bitno ko bi bio na čelu nove vlade, jer „ima dosta ozbiljnih kandidata i iz Demokrata, tu je predsednik DEMOS-a Miodrag Lekić, pa i iz Demokratskog fronta i SNP-a".
"Ukoliko bude razuma, verujem da postoji šansa da se DPS ne vrati. Naravno, ne može ničija fotelja biti važnija od napretka Crne Gore, pa ni Dritana Abazovića", dodaje Marković:
"Verujem da kada bi Abazović podneo ostavku, Demokratski front, Demokrate, URA i SNP bi se lako dogovorili. Jer to je pitanje personalnog sukoba Bečića i Abazovića."
Ukoliko bude formirana nova vlada, biće to treći kabinet za manje od dve godine. Prvo se mesecima čekalo na formiranje vlade kojoj se na čelu našao Zdravko Krivokapić. Ona je potrajala svega 13 meseci kada joj je februara 2022. izglasano nepoverenje glasovima 43 poslanika opozicije i poslaničkog kluba "Crno na bijelo“ čiji je deo i Građanski pokret URA Dritana Abazovića.
Gotovo dva meseca kasnije Abazović je postao novi premijer, ali mu se već posle dva i po meseca fotelja klima.
"Najbolje i najpoštenije rešenje bili bi izbori koji bi bili održani zajedno sa lokalnim izborima u oktobru. Potpuno je, međutim, politički legitimno i da Demokratski front, Demokrate, SNP i URA sednu i pokušaju da naprave novu parlamentarnu većinu. Nije to ništa nepoznato. Ako je Milo Đukanović već dao mandat drugom mandataru, može to uraditi i sa trećim. To kod nas, doduše, nije uobičajeno, ali setimo se da se u Italiji za četiri godine promeni i nekoliko vlada“, primećuje Marković.
A šta bi Crnoj Gori doneli novi izbori? Istraživanje podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), koje je objavljeno početkom jula, pokazuje da "51,6 odsto građana Crne Gore smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem, dok 20,4 odsto veruje da se kreće pravim putem“.
Isto istraživanje pokazuje da su građani Crne Gore veoma nezadovoljni vladom Dritana Abazovića. Tako se "36,2 odsto građana izjasnilo da su nezadovoljni, uglavnom nezadovoljno je 20,9 odsto građana, uglavnom zadovoljnih je 20,4 odsto, a veoma zadovoljnih 3,4 odsto“.
"Ukoliko bi se naredne nedelje održali parlamentarni izbori, Demokratska partija socijalista osvojila bi 28,2 odsto glasova, Demokrate 14,9, Demokratski front 14, Evropa sad 10,9 odsto glasova. Partija Dritana Abazovića URA imala bi 4,8 odsto, Socijalistička narodna partija 3,8, Socijaldemokratska partija 3,4, Bošnjačka stranka 3,3 odsto, a Socijaldemokrate 2,6 odsto“, podaci su iz istraživanja CEDEM-a.
Marković, međutim, ocenjuje da to što je DPS formalno pojedinačno i dalje najjača stranka ne treba nikoga da brine jer je trend njihove popularnosti konstantno opadajući.
"DPS nastavlja da pada. Nije čudno što su i dalje najjača stranka. Još su vlast u nekim opštinama, pored ostalog i u Podgorici koja čini pola Crne Gore, a osim toga vladali su 30 godina, Milo Đukanović je još predsednik Crne Gore. Stoga i ne čudi da su najjači. Činjenica je, međutim, da Đukanović i DPS, i po tom istraživanju, zajedno sa svojim tradicionalnim partnerima ne bi imali većinu za formiranje vlade ako bi danas bili održani izbori“, kaže Marković.
Zanimljivo je i da su tokom rasprave u vladi oko usvajanja Temeljnog ugovora sa SPC, i premijer Abazović i šef diplomatije Ranko Krivokapić otvorili pitanje ruskog uticaja u Crnoj Gori.
Abazović je ocenio da bi eventualno rušenje aktuelne vlade, zbog protivljenja Temeljnom ugovoru, bilo podrška ruskom uticaju u Crnoj Gori.
"Tu poruku smo dobili ja i predsednik države Milo Đukanović sa više adresa. Stvaranje nestabilnosti je direktno u ruskom interesu. Ko hoće da sruši vladu – srećno mu bilo, ali samo nemojte da se skrivamo iza evropejstva“, kazao je Abazović.
Na drugoj strani ministar Krivokapić je saglasan da "Vladu Crne Gore ruši ruska politika“, što je, kako je rekao, konstatovao i Evropski parlament u rezoluciji iz marta.
"Strano uplitanje može biti obavljeno kroz instrumentalizaciju verskih institucija, kroz ruski uticaj pravoslavne crkve u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, produbljujući podele među lokalnim stanovništvom i promocijom anti-EU agende“, naveo je Krivokapić, citirajući rezoluciju.
Nikola Marković je uveren da, šta god da se dogodi, evropski put Crne Gore neće biti ugrožen jer prošlo je vreme kada su evrointegracije Crne Gore zavisile od jednog čoveka – Mila Đukanovića.
"To se pokazalo kao loše. Verujem da danas evrointegracije ne zavise ni od koga personalno, nego da je to proces u koji se krenulo. Ako ćemo pošteno, verujem da će Crna Gora biti prva naredna članica Evropske unije, zato što je to politička odluka EU. Njima je potrebna sveža krv, nova politika i novo osnaživanje, a Crna Gora je tu najbolje rešenje. Bila bi najmanja članica EU koja ne može da utiče ni na tržište i to je najjednostavnije rešenje“, kaže Marković.
On dodaje i kako veruje da je priča sa usvajanjem Temeljnog ugovora sa SPC "završena stvar“ te da su toga svi svesni "hteli oni da priznaju to ili ne“.
"Može da se promeni jedino ako vlada ’povuče ručnu’. Ali ona je usvojila Temelji ugovor, pokrenute su procedure, usvojio ga je i Sinod SPC i samo je ostalo da se usaglasi kada će biti potpisan. Ne vidim način da se Temeljni ugovor više ospori. Postoji jedna teoretska mogućnost, da se obori na Ustavnom sudu, ali sve i da se to pokrene, to je duga procedura“, zaključuje Marković.
Šta predviđa Temeljni ugovor sa SPC?U Temeljnom ugovoru navodi se odvojenost Srpske pravoslavne crkve (SPC) i države Crne Gore.SPC se priznaje pravni subjektivitet i kontinuitet od 1219. godine.Država Crna Gora garantuje SPC da u njenim objektima državni organi ne mogu preduzimati bezbednosne mere bez prethodnog odobrenja nadležnih crkvenih organa.SPC se daju javno pravna ovlašćenja.Država garantuje SPC nepovredivost svojine i obavezala se da uknjiži i neupisane nepokretnosti u vlasništvu eparhija SPC u Crnoj Gori.Otvorena je mogućnost uvođenja veronauke u javnim obrazovnim ustanovama.
Komentari
