Viber, WhatsApp, Signal... nevažno - sve se prisluškuje!

Razumljiva je sklonost mladih generacija ka tehnološkim inovacijama. Lagodnost koje pružaju u skladu je sa željom da im, bez truda i bojazni od potencijalnih neprijatnosti, u svetu komunikacija sve u najkraćem roku bude nadohvat ruke. 

Shodno tome nije im zameriti odsustvo promišljanja da kupovinom pametnog mobilnog telefona i aktiviranjem svakojakih aplikacija "potpisuju“ odustajanje od privatnosti.

Ono što mlađim i sasvim mladima nije u vidokrugu interesovanja nipošto ne bi trebalo da predstavlja način razmišljanja starijih. Pogotovo onih koji žele da sačuvaju kakvu-takvu privatnost ili imaju opravdanog razloga da strepe od mogućnosti da im neko sluša razgovore, presretne i čita poruke koje šalju. Bilo da je reč o preljubnicima, onima koji bi da sačuvaju poslovne tajne, planerima nepodopština, do ozbiljnih kriminalaca.

Samo letimičan pogled na mogućnosti koje pruža legalna nabavka opreme za praćenje, prisluškivanje, presretanje razgovara, nadzora fizičkog i komunikacijskog prostora u kojem se pojedinci nalaze ili kreću upozorava da je pokušaj skrivanja svakog pojedinca koji koristi današnje takozvane pametne telefone banalna iluzija. Prostije rečeno – posledica užasnog neznanja, ispraznog poverenja u skupe aplikacije koje nude "apsolutnu sigurnost“, gotovo infantilnog zanosa da postoji način koji će pobediti sistem koji niko nije nadmudrio. I po svemu sudeći nikada neće.

Upozorenje u crvenom

Lako zaboravljanje je i u ovom primeru veliki neprijatelj samouverenih i naivnih. Jer, ako je prisluškivan mobilni telefon bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, bez sumnje jedne od najmoćnijih političara na svetu, čemu bi drugi smeli da se nadaju i kakvu privatnost da očekuju?

Priča je otkrivena 2014. godine kada su pojedini mediji u Nemačkoj počeli da izveštavaju o tajnom programu "XKeyscore“ uz čiju pomoć su praćeni brojni nemački i evropski zvaničnici. Ispostavilo se, mada nije izričito tako i potvrđeno, da su ih prisluškivale SAD, jedan od najvećih saveznika Nemačke i ključni bezbednosni partner Evropske unije.

Dok se afera medijski razvijala, u Evropi su se naveliko raširile glasine o tajnom programu praćenja američkih saveznika unutar NATO-a. Većina poslanika Parlamenta EU u prvo vreme je odbacila te informacije, ali su ih ubrzo razuverili podaci do kojih su došli nemačka služba bezbednosti i pojedine službe u okviru EU.

Ispostavilo se da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) imala program praćenja evropskih zvaničnika koji je trajao najmanje dve godine, od 2012. do 2014, mada pojedini stručnjaci za bezbednost veruju da je on počeo još 2009. godine. NSA je imao pomoć kolega iz Danske službe za odbranu i bezbednost koja je u svemu učestvovala od samog početka dajući "lokalnu podršku“.

Kada je sve otkriveno, evropski partneri bili su razočarani i ljuti. "To je potpuno neprihvatljivo i nema nikakvog opravdanja za takve akcije“, izjavila je Angela Merkel u junu 2016. godine. Pored kancelarke, NSA je prikupljao podatke i o visokim zvaničnicima Francuske, Švedske i Norveške, te političarima EU u Briselu.

NSA je za akciju prisluškivanja koristio dva posebno razvijena softverska alata – "EpMe“ i "EternalBlue“. Jedan je bio softverski virus koji zaobilazi zaštite na uređaju korisnika, drugi je koristio propuste u načinu na koji funkcionišu današnje mreže i internetske tehnologije. U praksi to znači da se "EpMe“ "krije“ na samim mrežnim uređajima i u softveru koji ih pokreće pa ga je nemoguće ukloniti bez komplikovanih i dugotrajnih promena na celoj mreži. Korišćen je i za praćenje saradnika Angele Merkel, kao i bar dvoje članova njenog kabineta.

Oba programa razvila je grupa "državnih hakera“ i računarskih stručnjaka unutar NSA. Bezbednosni stručnjaci smatraju da je ova grupa odgovorna za više od 500 kompjuterskih virusa.

Zvanično izvinjenje američkih političara je izostalo, ali je nešto kasnije, u decembru 2018, američki uzbunjivač Edvard Snouden, bivši visokorangirani analitičar NSA, ne samo potvrdio tačnost navoda poteklih iz nemačkih medija, već otkrio ogromne razmere programa praćenja. Snouden je obelodanio da su na meti NSA bili i drugi evropski zvaničnici, te da je softver "XKeyscore“ bio toliko tajan da ni većina drugih američkih bezbednosnih agencija nije znala za njegovo postojanje. Otkrio je da ovaj program omogućava NSA da čita gotovo svaki imejl na svetu i da može da prati svaki mobilni uređaj na osnovu podataka koje on šalje kada komunicira sa Wi-Fi mrežom ili baznom stanicom mobilnog operatera.

Agencija NSA je pod pritiskom administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa sačinila saopštenje u kome je tvrdila da su "XKeyscore“, "EpMe“ i drugi interno korišćeni softverski alati "u potpunosti u skladu američkim zakonima te da predstavljaju legitimno sredstvo u prikupljanju stranih obaveštajnih informacija“, a u skladu sa sporazumom "Pet očiju“ koji je međunarodni obaveštajni sporazum čiji su članovi SAD, Kanada, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland. Iako su Francuska i Nemačka bitni delovi NATO-a, one nikada nisu bile deo ovog sporazuma, pa pet zemalja članica s njima ne dele obaveštajne podatke.

Donald Tramp je delimično potvrdio postojanje ovakvih programa praćenja saveznika i naveo da "tadašnji predsednik Barak Obama nije ni bio o tome obavešten, već da je celu operaciju kreirao bivši direktor CIA Dejvid Petreus“.

Ministarka pravde o značaju dekodiranja Skaj aplikacije

Spas protiv kriminala

Spas protiv kriminala

Vesti 07.07.2023. 19:05

Ministarka pravde o značaju dekodiranja Skaj aplikacije

Lokalni eksperti

Pomenuta afera nikada u potpunosti nije sasvim raščlanjena, ali je neshvatljivo da nije predstavljala nikakav nauk kriminalcima širom sveta. Među onima koji su ispoljili ekstremnu lakovernost našle su se i kriminalne grupe sa ovdašnjih prostora. Ne tako davno u Srbiji je potvrđeno da "tajni kanali komunikacije, maksimalna diskrecija, šifrovane poruke i sprečavanje da neko dođe u posed informacija“, kako su reklamirane takozvane tajne aplikacije, predstavljaju uboge slogane koje su u provaliju sunovratile tajne službe.

Jedna od najpoznatijih aplikacija koja je omogućavala šifrovanje komunikacija i navodno štitila korisnike od curenja podataka bila je "Skaj“. U Srbiji je u žižu interesovanja došla posle hapšenja članova ozloglašenih grupa iz Srbije i Crne Gore. Dešifrovanjem poruka i uvidom u snimke koje su pripadnici ovih grupa slali posredstvom ove aplikacije, bezbednosne službe došle se do dokaza iskorišćenih za podizanje utemeljenih optužnica.

Elementarno razumevanje prirode ovih "zaštićenih tehnoloških čuda“ nameće nekoliko pitanja. Prvo – da li neko zaista veruje da bilo kakva inovacija u komunikaciji može da ostane "zaštićena“ od stručnjaka koji su u stanju da smisle istu takvu ili još kvalitetniju? Drugo, da li je moguće da svoju sudbinu podare neznanim IT stručnjacima i neproverenoj tehnologiji. Treće, ko ih je uopšte uverio u sigurnost korišćenja tih aplikacija ili, u prevodu, da li im je podvaljeno da se upuste u takvu egzibiciju? Četvrto, zbog čega misle da visoka cena korišćenja aplikacije i telefonskih aparata koji je podržavaju nije najobičniji mamac za "garanciju bezbednosti“. Odnosno, da li im je palo na pamet da će im neko skupo naplatiti "uslugu“ na osnovu koje će ih jednostavno pratiti i po potrebi hapsiti? Peto, šesto… puno je pitanja za koje je sada kasno da traže odgovore. Jednostavno, naseli su.

Svako zainteresovan za korišćenje aplikacije "Skaj“ na pametnom telefonu može da kupi licencu na tri, šest meseci ili godinu dana, što košta između 600 i 2200 evra. Ako korisnik želi da uz aplikaciju dobije i telefon koji je formatiran u istoj kompaniji, ukupan trošak je između 800 i 3360 evra, zavisno od modela telefona i dužine trajanja licence.

Komunikacijom posredstvom Skaja, kako se reklamira, samo pošiljalac i primalac poruke mogu videti sadržaj prepiske – šalje se šifrovana poruka sa jednog uređaja i može se dešifrovati samo na uređaju primaoca.

Reklama ove aplikacije, između ostalog, sadrži i naznaku o samouništavanju poruka kojom korisnici mogu sami da odrede posle koliko vremena će se automatski obrisati. I sijaset drugih detalja koji ukazuju da je "Skaj“ nedodirljiv. Pored njega, najpoznatije aplikacije za pametne telefone koje su komercijalno dostupne, a imaju navodno visok stepen sigurnosti, jesu "Trima“, "Signal“ i "Telegram“.

Nije neznano da ovaj način pokušaja zaštite komunikacija najviše koriste ljudi iz kriminalnog miljea. O tome svedoči i saopštenje Evropola da je u međunarodnoj policijskoj akciji dešifrovano 27 miliona šifrovanih poruka razmenjivanih između članova organizovanih kriminalnih grupa širom sveta. Akcija je dovela do hapšenja 800 ljudi koji su koristili takođe šifrovani način dopisivanja posredstvom aplikacije "EnkroČet“. Zaplenjeno je 38 tona različitih vrsta droga, 48 miliona dolara u raznim valutama i kriptovalutama, oružje, luksuzni automobili…

Javni tužilac Južnog distrikta Kalifornije podigao je optužnicu protiv kompanije "Skaj global“ iz Kanade, firme koja je razvila "Skaj“ aplikaciju, zbog sprečavanja policije u nameri da raskrinka kriminalne grupe osumnjičene za pranje novca i šverc narkotika. Ujedno, Savet Evropske unije je 2020. godine usvojio rezoluciju u kojoj se od IT kompanija traži da omoguće službama bezbednosti pristup sadržaju poslatih i primljenih poruka.

Savršena stvar za nekoga ko se bavi nečistim stvarima

"Skaj" aplikacija

"Skaj" aplikacija

Hronika 25.05.2022. 14:05

Savršena stvar za nekoga ko se bavi nečistim stvarima

Svetska prevara

Promućurnost savremenih mafijaša najbolje ilustruje akcija više bezbednosnih službi koja je trajala od 2018. do sredine 2021. godine, a rezultirala je hapšenjem više stotina kriminalaca koji su međusobno koristili aplikaciju za dopisivanje koju je osmislio upravo američki Federalni biro za istrage, FBI. Kriminalci kojima je podvaljena bili su uvereni da je apsolutno bezbedna.

Operacija, kojom su uz FBI rukovodili Australijanci, izvedena je tako što su među kriminalne grupe tajno distribuirali aplikaciju ANOM preko koje je policija pratila prepiske kriminalaca. Zahvaljujući tome, u 18 zemalja uhapšene su stotine ljudi, zaplenjeni su droga, oružje i velike količine novca u gotovini. Svi uhapšeni su osumnjičeni za povezanost s mafijom i organizovanim kriminalnim grupama.

Australijska policija saopštila je da je uhapšeno 224 ljudi, koji su u međusobnim komunikacijama 20 puta pominjali organizaciju ubistava, što znači da su "sačuvani životi značajnog broja nevinih ljudi“. Premijer ove zemlje Skot Morison akciju je nazvao prekretnicom koja je pogodila kriminalne klanove globalno: "Ovo će zadati snažan udarac organizovanom kriminalu – ne samo u zemlji, već će imati odjeka širom sveta.“

Novi Zeland, gde je uhapšeno 35 ljudi, proglasio je ovu akciju "najsofisticiranijom bezbednosnom operacijom protiv organizovanog kriminala u istoriji“.

Čitava akcija smišljena je kada je FBI razotkrio dve šifrovane aplikacije, a potom pokrenuo sopstveni servis ANOM, nakon čega su uređaji sa ovom aplikacijom za dopisivanje pušteni u kriminalno podzemlje. Australijska policija navodi da su tu aplikaciju prvo koristile vođe klanova zbog čega su i ostali stekli poverenje u nju.

Hokan Ajak, šef narkokartela, bio je ključna ličnost akcije jer je nehotice preporučivao saradnicima da koriste aplikaciju koju je dobio od prikrivenih policijskih doušnika. "Morate da poznajete kriminalca da dođete u posed takvih telefona. Ti uređaji ne zvone niti mogu da prime imejl. Možete da komunicirate samo sa drugima na istoj platformi“, objasnili su policajci.

Inspektori su imali priliku da čitaju milione poruka u realnom vremenu, odnosno čim se pošalju. Među njima je, između ostalog, bilo opisa kako izvesti ubistva ili prokrijumčariti velike količine droge. "Jedino o čemu misle jeste droga, nasilje i kako da se obračunaju međusobno, kako da ubiju nevine ljude, to je čitava lepeza takvih stvari“, rekao je načelnik australijske federalne policije Ris Keršo.

Među više stotina uhapšenih su članovi moto-bandi, australijske mafije, azijskih klanova i ozbiljnih organizovanih kriminalnih grupa. Provaljivanje u njihove komunikacije bio je ključni deo napada na organizovani kriminal. Australijska policija zaplenila je tri tone droge i 35 miliona američkih dolara u kešu i imovini. Akcija je bila istorijska i po broju uključenih policajaca – 4000 samo u Australiji, dok je širom sveta u njoj bilo angažovano oko 9000 policajaca.