Svet
23.06.2022. 11:10
Svet
20.07.2022. 17:05
Marko R. Petrović
Šta se dešava u regionu
Vrelo makedonsko leto ili "bugarizacije Makedonije“
"Skopje ima mikroklima, izgor leto, kočan zima.“ Ovogodišnje leto u Skoplju će, izgleda, biti posebno vrelo. A sve to zahvaljujući francuskom predlogu za rešavanje spora između Bugarske i Severne Makedonije, zbog kojeg južni sused Srbije već tri godine tapka u mestu na evropskom putu.
Podsetimo, francuski predlog je da Skoplje uključi etničke Bugare u svoj ustav "na ravnopravnoj osnovi sa drugim narodima“, promeni udžbenike istorije, ali i da prihvati stav Sofije da je makedonski jezik dijalekt bugarskog.
Opozicioni VMRO DPMNE momentalno je pozvao ljude na proteste protiv "bugarizacije Makedonije“. Paradoks u svemu je što je upravo ova partija svojevremeno vodila zemlju putem "bugarizacije“ pre dvadesetak godina.
Severna Makedonija se tako ponovo našla u situaciji koja liči, mada je u neku ruku i teža, na onu iz juna 2018. godine pred potpisivanje Prespanskog sporazuma. Tim sporazumom okončan je spor oko imena koji je Makedonija imala sa Grčkom. Formalizovan je godinu dana kasnije promenom makedonskog ustava i promenom imena države u Severna Makedonija. Kao nagradu za ovaj ustupak, Severna Makedonija je marta 2020. godine postala nova članica NATO-a.
Da li će i ovog puta Skoplje biti prinuđeno da proguta jednu, još gorču pilulu? Pozivi na kompromis stižu i iz Nemačke od kancelara Olafa Šolca, kao i od predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, koji eksplicitno poručuje: "Makedonci, imate istorijsku priliku da kažete da. Da početku pregovora, da EU, da za našu decu. Vaša zemlja ima priliku da još jednom postane šampion u proširenju. To će uvesti novu dinamiku, ove reforme će vas približiti EU, doneće stabilnost i otpornost vašem narodu. Možete računati na političku i finansijsku podršku.“
Svet
20.07.2022. 10:24
Premijer o tome kada će Severna Makedonija biti spremna za EU
Svet
07.06.2022. 18:30
Makron bi da pomiri Bugarsku i Severnu Makedoniju
U Skoplju, međutim, već danima traju protesti protiv francuskog predloga. Poznavaoci situacije u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici ne isključuju ni mogućnost pada makedonske vlade.
Napredak Severne Makedonije na putu evrointegracija bi svakako bio dobra vest i za Srbiju. A jedno od pitanja koje bi moglo da interesuje Beograd jeste kako bi se na odnose u regionu odrazila eventualna promena vlasti u Skoplju. A pod time pre svega mislimo na stav Severne Makedonije prema inicijativi "Otvoreni Balkan“.
Prve procene su da u bilo kom slučaju, opstanka sadašnje vlade ili formirana nove koju bi predvodio VMRO, ne bi trebalo da bude bilo kakvih promena, kako u pogledu odnosa između Beograda i Skoplja, tako i u makedonskom stavu prema „Otvorenom Balkanu“.
Kako za "Ekspres“ ocenjuje Milan Igrutinović, istraživač Instituta za evropske studije, Srbija je dosta popularna u široj makedonskoj javnosti, što prate i dobri odnosi aktuelnih vladajućih garnitura u dve države.
S druge strane, i ako bi došlo do promene vlasti, te da VMRO bude u situaciji da formira novi kabinet, vezu sa Beogradom predstavljala bi Demokratska partija Srba Ivana Stoilovića, koja je njihov koalicioni partner.
"Zato ne verujem da bi se išta negativno promenilo po srpsko-makedonske odnose pa čak i u odnosu Makedonije prema ’Otvorenom Balkanu’ ako dođe do dolaska VMRO-a na vlast“, kaže Igrutinović za „Ekspres“.
On ocenjuje i da Beograd treba i dalje da "gura“ regionalnu priču jer evropski put je trenutno prilično zakrčen, bez realnih osnova da se u dogledno vreme nešto menja nabolje, ali ni nagore.
"Ako nam je ambicija da pravimo neku regionalnu politiku, da preko ’Otvorenog Balkana’ jačamo političku poziciju, Srbija je tu u relativno dobroj poziciji. Značajna je američka podrška ovoj inicijativi jer pitanje sankcija prema Rusiji bar još uvek nije toliki kamen spoticanja između Srbije i Amerike, i deluje da će tako biti i za neki naredni period. A naša vlast pokušava da američke interese servisira na razne druge načine, od politike dobrih odnosa sa Grčkom kontra Turske, preko razvoja energetike u istočnom Mediteranu čime bi se stvorila alternativa za snabdevanje gasom“, kaže Igrutinović.
U isto vreme Beograd, takođe, održava i dobre bilateralne odnose sa zemljama Evropske unije, kao što su Francuska ili Mađarska, što pored ostalog služi, kako kaže Igrutinović, da uvek može da pokaže da nema nekakve blokade Srbije u ukupnim odnosima sa EU, iako se na polju integracija ne dešava ništa i neće se ništa dešavati u narednom periodu.
"A sva pažnja će, zapravo, da bude zadržana i usmerena na lokalni nivo. Očekivanja Srbije su da će i Crna Gora pod Abazovićem da uđe u ’Otvoreni Balkan’, ako on politički preživi“, kaže Igrutinović.
Jer osnovni benefit "Otvorenog Balkana“ je liberalizacija trgovine, protiv čega suštinski niko ne može da bude jer ekonomski ide u korist svima.
U tom smislu Igrutinović definiše i spoljnu politiku koju bi u tom slučaju Srbija trebalo da vodi kao „reaktivno-defanzivnu“.
"To znači da paziš da te neko sa strane ne pritiska, dok u isto vreme ti ’guraš’ neke od pozitivnih priča u kojima možeš da budeš proaktivan i produktivan. A trgovinska liberalizacija je jedna od takvih, pa je ’Otvoreni Balkan’ jedno zgodno područje da kažu radimo nešto, jer protiv trgovinske liberalizacije ne može da bude niko“, dodaje sagovornik "Ekspresa“.
Vrlo bitna stvar u celoj priči jeste i činjenica što, istorijski gledano, odnosi Srbije i Albanije kao država nikad nisu bili bolji nego što su sad.
"Šta god neko mislio, to jeste neka vrsta pozitivnog iskoraka i treba ga pozdraviti. Možda je to dovoljan benefit u ovom trenutku“, dodaje Igrutinović.
Ukoliko pak makedonske evrointegracije ostanu zakočene zbog neprihvatanja francuske ponude koja u potpunosti tera vodu na bugarsku vodenicu, ni u tom slučaju Srbija nema šta da izgubi.
"Kada zapne između Severne Makedonije i Evropske unije, neće Srbija tu baš da likuje, ali će lako stati na stranu Skoplja, a protiv Sofije, i na neki način će ukazivati, neću da kažem na licemerje, ali na problematiku unutar Evropske unije i na taj nesolidaran stav prema politici proširenja. Što je tačno, samo po sebi“, kaže Igrutinović ističući kako je „gomilom besmislenih preduslova cela politika integracija rastegnuta kao žvakaća guma“.
Ono što može da predstavlja problem za Srbiju jeste upravo ta nova metodologija proširenja na koju se i naslanja francuski predlog za rešavanje bugarsko-makedonskog spora. A ta nova metodologija predviđa da ceo proces bude „političniji“, odnosno da države članice imaju jači upliv u proces pregovora svake države ponaosob.
"To je bila jedna od elementarnih stvari nove metodologije. Znači da se protok komunikacije odlučivanja izmesti iz Brisela i da se bar onim zemljama koje su zainteresovane, a to su obično neki susedi ili neke jače članice poput Nemačke, omogući da se u to uključe. I, naravno, neke države poput Bugarske u slučaju Severne Makedonije su osokoljene tim gestom. Hrvatska, na sreću, još uvek ne blokira Srbiju u tim nekim bilateralnim stvarima, ali ni to nije posebno isključeno“, ocenjuje Igrutinović.
Postavlja se pitanje, naravno, zbog čega to Bugarska radi. Najsuroviji odgovor bio bi – zato što im se može i zato što ih niko ne pritiska zbog toga. A toleriše im se takvo ponašanje pored ostalog i zbog toga što u Briselu strahuju od mogućeg jačanja uticaja Moskve na Sofiju, s obzirom na to da je ruska agentura tamo prilično jaka.
Čak i kada je, svojevremeno, delovalo da Nemačka „pritiska“ Bugarsku zbog rampe koju je udarila Severnoj Makedoniji, sve je to, zapravo, više ličilo na jedan igrokaz u koji su bili uključeni Angela Merkel kao kancelar i nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, kome je na čelu bio kadar SPD-a Heiko Mas. Dok su sa jedne strane formalno iz Ministarstva spoljnih poslova Bugarskoj udarane packe, onom neformalnom linijom preko Evropske narodne partije, čije su članice i Merkelin CDU i partija nekadašnjeg bugarskog premijera Bojka Borisova, stizale su poruke da nema razloga da Sofija ne otežava evrointegracije Skoplja.
Isto tako ni Grčku nije niko pritiskao dok je blokirala Makedonce, niti je Atina pokazivala znake da je raspoložena da trpi nečije pritiske.
Vrlo je značajno pogledati i bugarske zahteve iz vizure njihove unutrašnje politike. Bugarskoj, naime, predstoje novi izbori, a „makedonsko pitanje“ postalo je jedno od ključnih čak i na unutrašnjem planu. Poslednja istraživanja, naime, pokazuju da oko dve trećine birača smatra da Sofija ne bi trebalo da menja kurs i da ne treba da odustane od pritiska koji trenutno vrši prema Skoplju.
"Onaj ko bi od toga odustao bio bi, praktično, smatran izdajnikom“, veruje Igrutinović.
Ključni problem, ipak, utisak je, leži u Briselu, a ne ni u Sofiji, ni u Skoplju. Jer Evropska unija izgleda kao da ne zna šta da radi sa procesom proširenja.
Makronova ideja o "Evropskoj političkoj zajednici“ praktično bi podelila Zapadni Balkan na države kandidate, što su Srbija i Crna Gora, koje bi pridruživanje mogle da završe po već uhodanom modelu, i na sve druge.
"Poenta je u tome što Evropska unija nema pojma šta će sa tim procesom. Od vlade do vlade zavisi ko šta radi, ali fundamentalna je stvar da Evropska unija nema pojma šta će sa evropskim integracijama. Nema nikakvog internog dogovora oko toga. To je portfelj koji u suštini nikom ozbiljnom ne treba ozbiljno. Zato su ga i dali Mađarima. Mađari su ga hteli jer je to za njih stvar regionalne politike da mogu da dobiju neke konkretne poene. I oni to dosta dobro rade. Proširenje Evropske unije nije postojalo ni kao tema kada je pravljen nacrt strategije aktuelne Evropske komisije pred izbore za Evropski parlament 2019. godine. Ono je ubačeno tek posle izbora jer to jednostavno nije tema koja je popularna kod njihovih građana. Dolazi talas inflacije, visoke cene energenata i kome tamo u tom trenutku treba neka sirotinja s Balkana, ko je lud da troši pare na to kada nas čeka kriza. Baš će tamo neki Nemac, koji zavrće grejanje i koji treba da se kupa u hladnom bazenu, da razmišlja da daje pare tamo nekim Balkancima“, kaže Igrutinović.
Komentari
