Za šaku kamena

Zaratile dve velike sile, srez Bileća i srez Nevesinje. Ovom parolom svojevremeno je obeležen jedan teritorijalni spor koji je suštinski vođen oko gomile kamenja. Po svom karakteru jeste bio lokalni i recimo ograničenog obima, ali je u toj uskoj sredini bio kolosalan.

Svaka sličnost sa incidentom koji se prošle nedelje dogodio na obroncima Himalaja je slučajna, ali svakako može biti poučna. Kako su skoro svi svetski mediji izvestili, na granici Indije i Kine na obroncima Himalaja došlo je do incidenta u kojem je prema za sada potvrđenim podacima stradalo najmanje dvadeset indijskih vojnika, dok je kineska strana potvrdila da je došlo do gubitaka u ljudskim životima, ali nije rekla broj, po već ustaljenoj praksi.

Dok je sličan incident u Hercegovini bio lokalizovan na dva sreska mesta, s druge strane radi se o konfliktu koji bi mogao da dovede u sukob dve najmnogoljudnije države na svetu, koje su uz to što su nesumnjivo ekonomske sile pride još i ozbiljne nuklearne sile. Sukob ovih kolosa potencijalno bi mogao čitavu planetu da dovede u opasnost i sasvim sigurno bi trajno izmenio geopolitičku mapu globusa, o azijskom kontinentu da i ne govorimo.

AP Photo/Mukhtar Khan

Jedan faktor svakako ne smemo izostaviti iz jednačine, a to je ambicija dva lidera i njihova upornost: Si Đinping i Narendra Modi pokušavaju već duže vreme da svoje zemlje profilišu kao robusne i moćne uprkos unutrašnjim problemima. Možda iz tih razloga povući se iz sukoba ne može biti opcija ni za jednog ni za drugog. Oba lidera su ambiciozna, sklona nacionalističkoj retorici i vrednostima i željna da prigrabe što veću ulogu za svoje zemlje u ovom turbulentnom svetu. I jedan i drugi imaju velike unutrašnje probleme i izazove i niko od njih ne želi da izgubi obraz, čak ni oko potpuno nerazumnog spora oko nekakve teritorije u planinskom masivu Himalaja za koju je izraz „Bogu iza nogu“ popriličan eufemizam.

Povezane vesti - Obećani rasizam

Ni gospodin Si ni gospodin Modi verovatno nisu imali nameru da započnu sukob na granici dve zemlje u prošli ponedeljak. Ipak, danas ova dva lidera nuklearnih supersila nalaze se u konfliktu koji može vrlo lako da izmakne svakoj kontroli. „Suverenitet i integritet Indije su vrhovna vrednost i niko ne može da nas zaustavi u njihovoj odbrani“, izjavio je premijer Modi u televizijskom obraćanju u prošlu sredu. Obraćanje preko TV ekrana kojim je prekinuo dvodnevno ćutanje o incidentu završio je rečima:

„Životi naših vojnika nisu dati uzalud. Indija želi mir, ali ako bude isprovocirana, Indija ima snage da odgovori na adekvatan način.“ Ovaj incident koji je najteži i po svom obimu i po broju žrtava u poslednjih četrdeset pet godina između ove dve zemlje u krajnjoj konsekvenci je produkt politike koju su zastupala oba lidera i koja se zasnivala na gomilanju snaga duž skoro četiri hiljade kilometara duge granice. I jedan i drugi lider su želeli da projektuju imidž ozbiljne i moćne vojne sile kako u zemlji tako i u inostranstvu. Sa druge strane, Kinezi smatraju da je krivac za incident indijska strana i da su tenzije dodatno podignute prošlog meseca nakon zapaljivih i nacionalističkih izjava premijera Modija. „Te vrste provokacija su vrlo agresivne i mi nismo imali drugog izbora osim da ih suzbijemo“, izjavio je Ju Gang, penzionisani pukovnik kineske vojske, dodavši da je Kina spremna na bilo kakvu vrstu konfrontacije i da se njene bezbednosne snage ne plaše i ne libe upotrebe oružja. Kina je prošle nedelje zauzela stav da želi da izbegne dalju eskalaciju konflikta, ali isto tako kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji vrlo neprijatnim tonom razgovarao je sa svojim indijskim kolegom. On je optužio indijsku stranu da je isprovocirala sukob u prošli ponedeljak iako je prethodno bio postignut sporazum da Indija i Kina povuku svoje snage sa visoravni Galvan, oblasti koja je jedna od glavnih tačaka sporenja oko granice i koja je ranije bila poprište oružanih sukoba uključujući i rat između Indije i Kine 1962. godine. „Indijska strana ne sme da pogrešno proceni trenutnu situaciju i ne sme da potceni čvrstu volju Kine da sačuva teritorijalni suverenitet“, rekao je ministar spoljnih poslova Vang svom kolegi Subrahmanijamu Džaišankaru.

AP Photo/Rajesh Kumar Singh

Nekoliko sati kasnije indijski ministar spoljnih poslova izneo je svoju interpretaciju razgovora sa kineskim kolegom. Prema verziji gospodina Džaišankara, on je okrivio kinesku stranu da je izvela unapred pripremljenu i planiranu akciju i da je stoga odgovorna za nasilje koje je usledilo i za ljudske žrtve. Gospodin Si i gospodin Modi se nalaze u podjednako nezavidnoj situaciji. Koronavirus je i dalje pretnja u obe zemlje. U Indiji je u fazi velike ekspanzije dok Kina pokušava da zaustavi novi talas koji se polako nazire i čija je polazna tačka i prvo žarište Peking. Ni ekonomije u Indiji i Kini ne stoje baš najbolje u poslednje vreme. Oslabljene su i ranjive. Ljudske žrtve koje je prouzrokovao granični incident samo podižu nivo napetosti čineći iznalaženje diplomatskog rešenja skoro nemogućim.

Povezane vesti - Zločin nečastivog

"Godinama na granici Indije i Kine nije bilo ljudskih žrtava“, izjavio je Tandi Madan, direktor indijskih studija na Brukings koledžu u Vašingtonu. Za sada čini se da gospodin Modi pokušava da u javnosti sebe predstavi kao tvrdog i snažnog lidera, ali zapravo mu je prava namera da izbegne produbljivanje konflikta. Slike koje se objavljuju u indijskim medijima pokazuju vojne konvoje koji se kreću ka konfliktnom području, pa čak i lokalno stanovništvo svedoči o većim vojnim aktivnostima nego što je to uobičajeno. Ipak i pored toga vojni analitičari kažu da vojne snage nisu podigle nivo vojne gotovosti na najviše. Premijer Modi je održao sastanak sa svojim ministrom odbrane i spoljnih poslova u svom domu gde su razmotrili novonastalu situaciju. Narednih dana suočio se sa kritikom opozicionih lidera koja se zasnivala na tvrdnjama da je njegova reakcija bila mlaka, iako je on sve vreme pokušavao da izgradi sliku tvrdog nacionalističkog lidera koji brzo i energično odgovara na svaku pretnju njegovoj zemlji. Tome u prilog mu je išla i reakcija i odlučnost koju je ispoljio prilikom napada na militantne grupe stacionirane u Pakistanu.

"Zašto se krije? Što je dosta - dosta je! Moramo da znamo šta se dogodilo. Kako se Kinezi usuđuju da ubijaju naše vojnike? Kako se usuđuju da nam otimaju zemlju?“, izjavio je Rahul Gandi, jedan od vodećih opozicionih lidera. Medijski saveznici premijera Modija pritekli su mu u neku vrstu pomoći. Mediji naklonjeni njegovoj stranci su prošlu sredu objavili nepotvrđene i verovatno netačne izveštaje da su indijske trupe uspostavile kontrolu nad spornom teritorijom. Ako građani poveruju u ove navode, to bi u velikoj meri moglo da olakša situaciju indijskom premijeru.

AP Photo/Rajanish Kakade

"Čitava gomila mitova je kreirana, a mnogi sledbenici premijera Modija će ga podržati bez obzira na sve“, izjavio je penzionisani pukovnik indijske vojske Alaji Šukla. Sa druge strane, Kina vrlo pažljivo koncipira svoje odgovore. Za razliku od Indije koja pored provladinih medija ima i one druge i poseduje vrlo verbalno živu, ali krajnje slabu političku opoziciju, Kinezi su u potpunosti u stanju da kontrolišu protok informacija u javnosti. Kineski državni mediji su svojoj publici ponudili prilično suvoparne izveštaje i šture informacije o samom incidentu izbegavši da bar u javnosti podstiču nacionalistički sentiment, ali tu i tamo se mogla nazreti i u birokratske floskule uvijena pretnja indijskoj strani. Još uvek nije do kraja poznato koliko i da li je uopšte kineska strana imala ljudskih žrtava. U četiri decenije Narodna oslobodilačka vojska Kine je zvanično priznala da su samo tri njena pripadnika poginula boreći se izvan teritorije Narodne Republike Kine. Radi se o vojnicima koji su bili deo mirovne misije Ujedinjenih nacija u Maliju i Sudanu 2016. godine. „Zaista ne mogu ovo da razumem. Zašto nismo objavili broj žrtava sa naše strane? Šta mi to ima da krijemo i zašto?“, napisao je jedan Kinez na socijalnoj mreži Weibo. Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova je na konferenciji za štampu prošle srede četiri puta izbegla da odgovori na pitanje o navodima iz indijskih medija koji svedoče da je Kina pretrpela teške gubitke i da su četrdeset tri vojnika bila izbačeno iz stroja. Odgovor novinarima je bio kratak: „Nemam nikakve informacije o tome“.

Sa druge strane, portparolka kineske zapadne komande u čijoj zoni odgovornosti se nalazi mesto incidenta je govorila o postojanju žrtava, ali bez navođenja bilo kakvih detalja, pa čak ni osnovnih brojeva. Indijski zvaničnici krive Kinu da su započeli sukobe duž granice, zato što su poslali značajna vojna pojačanja u region, pa i na visoravan Galvan na kojoj je došlo do nekoliko povezanih incidenata u kojima je bilo povređenih, ali ne i mrtvih.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...