IMA LI SRBIJA NOVAKOVOG NASLEDNIKA(CU): Krvav put od teniske nade do šampiona

Kecmanović i Danilovićeva napravili su fantastičan rezultat. Moramo verovati u njih. Ipak, pobede i trofeji izboreni i osvojeni u mlađim uzrasnim kategorijama nisu automatski i garancija uspeha u seniorskoj konkurenciji. Mnogi znaju da se sapletu na toj stepenici. Prelaz iz juniorskog u seniorski tenis ume da bude veoma težak, za neke i bolan, kaže Radmilo Armenulić

Robin Rošar, Petru-Aleksandru Lunćanu, Ričardas Berankis, Juki Bambri, Đani Mina, Džordž Morgan, Frensis Tijafo, Stefan Kozlov... Nisu vam poznata ta imena? Možda, sastav pobedničkog osmerca Univerziteta Kembridž u tradicionalnoj trci na Temzi sa Oksfordom?

Ne! Da naciju koja je prelomila preko jezika forhend slajs i zapamtila koliko poena nosi turnir u Mumbaju ne držimo više u neizvesnosti, otkrićemo rebus. Reč je o osam pobednika turnira Oranž boul! Nezvaničnog šampionata sveta za juniore iz poslednje decenije. Nema sumnje da će to saznanje mnogima teško da padne. Zar je moguće da dečaci i devojčice sa činijom pomorandži kao trofejom pravolinijski ne idu ka orbiti, među najveće zvezde tenisa? Proverimo još jednom "turnirski kostur" i uverimo se da su ti šampioni redovno ispadali u kvalifikacijama i na terenima koji su bliži parkingu nego centralnom terenu.

Danilovićeva kuriozitet

Nekoliko poslednjih godina kod nas na stupcima štampe stalno iskaču naslovi: „Novi Nole", „Jelenina naslednica", „Nova Ana". Plotun bombastičnih naslova odleteo je u medijsko nebo pre nekoliko dana, 21. novembra, noć nakon što Novak Đoković nije uspeo da se vrati na čelo ATP rang-liste. U finalu završnog mastersa u Londonu izgubio je od Endija Mareja. Svenardoni antidepresiv je nađen u rang-listi najboljih juniora sveta. Broj 1: Miomir Kecmanović.

Umirujuće dejstvo dodatno je pojačano prvim WTA bodovima Olge Danilović, koja je na premijeri na profesionalnim turnirima stigla do prve titule.

Radmilo Armenulić, bivši savezni selektor Dejvis kup tima, kaže da je reč o fantastičnim rezultatima koji ipak ne smeju da pokrenu bujicu euforije.

- Biti prvi junior sveta, što je ostvario Miomir Kecmanović, jeste ogroman uspeh. Olga Danilović je sa 15 godina osvojila seniorski turnir. Šta reći, nego da je prvoklasni kuriozitet. Video sam da je javnost to dočekala sa "Mali Nole", "Mala Mo" i slično. Uspesi Miomira i Olge izazvali su atraktivne naslove. To je potpuno razumljivo i tako je oduvek bilo. Kako će delovati na te mlade ljude, u kojoj meri će ih opteretiti, umnogome zavisi od njih samih, ali i od kontakata sa trenerima i roditeljima. Ne smeju dozvoliti da posle tih sjajnih početnih rezultata uzlete u nebo. To bi bilo veoma loše i opasno. Pred njima je veliki izazov. Pobede i trofeji izboreni i osvojeni u mlađim uzrasnim kategorijama nisu automatski garancija da će biti uspeha i u seniorskoj konkurenciji. Mnogi znaju da se sapletu na toj stepenici. Prelaz iz juniorskog u seniorski tenis veoma je bitan i ume da bude veoma težak i bolan.

Kako je pao Bruno Orešar

U svetu tenisa za simbolički prikaz juniorskog i seniorskog tenisa koristi se portret Bruna Orešara. Hrvatski teniser pre više od tri i po decenije bio je proglašen za vunderkinda. Tri puta je osvojio najjači turnir na svetu za mlađe kategorije Oranž boul na Floridi. I to u ritmu kako je rastao, tako je kupio trofeje - prvo do 12, pa do 14, pa do 16 godina, a igrao je finale konkurencije do 18 godina. Posebno je interesantno da je 1983. u finalu do 16 godina, u Flamingo Parku, spasao dve meč lopte i pobedio Borisa Bekera. I šta se dogodilo kasnije? Nemac je 7. jula 1985. nadigrao Kevina Kurena u finalu i postao najmlađi (17) osvajač Vimbldona. Od poraza od Orešara u finalu juniorskog Oranž boula prošlo je tek nešto više od godinu i po. Bum-bum Beker je pehar najprestižnijeg turnira na svetu podigao još dva puta (1986. i 1989). Ukupno je osvojio 49 turnira, među kojima i šest grend slemova, i zaradio 25 miliona dolara.

S druge strane, Bruno Orešar, podsetimo, trostruki osvajač nezvaničnog šampionata sveta za juniore, nije uspeo da se spusti ispod 46. mesta na ATP rang-listi i nije uspeo da osvoji nijedan turnir. Karijeru je završio u 24. godini i postao je sparing-partner predsednika Hrvatske Franje Tuđmana. Tužan teniski kraj nekadašnjeg vunderkinda.

Radmilo Armenulić bio je savezni selektor Jugoslavije koja je 1988. u polufinalu Dejvis kupa u Diseldorfu igrala protiv SR Nemačke. U timu su bili Slobodan Živojinović, Goran Ivanišević i Bruno Orešar, a kod domaćina Boris Beker i Erik Jelen, a na klupi Nikola Pilić. Nemci su otišli u finale i bio je to Bekerov revanš Orešaru za tinejdžerski poraz na Floridi. "Panceri" su te godine osvojili salataru.

Laslo Đere je pre četiri godine osvojio Oranž boul i privukao pažnju teniskih stručnjaka. Upisan je na listu gde se nalaze Ivan Lendl, Bjern Borg, Markos Bagdatis, Rodžer Federer, Nikolas Masu i drugi asovi. Oni su potvrda da je osvajanje Floride dobar znak da se radi o talentovanom teniseru. Kod mladog Senćanina karijera ni izbliza nije imala očekivanu putanju, tako da je njegov najbolji rejting 170. mesto na ATP rang-listi. Treba reći da su njegov razvoj usporile povrede koje su ga pritisle praktično odmah po prelasku u seniorsku konkurenciju.

Ulazak u seniorsku konkurenciju jeste ulazak u jedan novi svet. Sve je tu jače, brže, sa više gledalaca i novinara. Mnogo je veći pritisak. Ogromna je to promena. Lepo je osvajati juniorske turnire, ali samo ako te ti trofeji stimulišu da budeš još bolji. Malo je tenisera kao što je Novak

Nikola Pilić podseća da je krajnje nezahvalno kod mladih tenisera prognozirati da li će neko postati "novi ovaj ili novi onaj".

- Povrede, ljubav, zasićenje čine svoje. Svaki teniser je individua za sebe. Četiri decenije sam trener i mogao sam da se uverim kako različiti igrači totalno drugačije reaguju na pobede i poraze. Dokle će neko dogurati, zavisi od brojnih faktora. Mnogo toga ide iz glave. Ulazak u seniorsku konkurenciju jeste ulazak u jedan novi svet. Sve je tu jače, brže, sa više gledalaca i novinara. Mnogo je veći pritisak. Ogromna je to promena. Lepo je osvajati juniorske turnire, ali samo ako te ti trofeji stimulišu da budeš još bolji. Malo je tenisera kao što je Novak, koji nije pravio razliku da li je reč o turniru kategorije 250 ili grend slemu. On je uvek unosio celog sebe jer je tenis njegov život, njegova 24 sata. Vidite, čim je malo popustio sa tim, osetilo se na igri i rezultatima.
Skratiti juniorske turneje

Nikola Milojević je osvajač zlatne medalje na Evropskom prvenstvu 2009. i svetski šampion u konkurenciji do 14 godina, prvoplasirani u konkurenciji do 18 godina na ITF listi (7. januara 2013). Slika sa Novakovim ramom! Mnogi su tada isticali njegovu izjavu: "Hoću da budem prvi na svetu", a kao eho stizali su poseteri "Novi Nole zove se Nikola". Od toga zasad samo obećanja. Prema proceni stručnjaka, on se previše zadržao na juniorskim turnejama. A razlog se velikim delom nalazi u izostanku adekvatne finansijske podrške.

- Za tenisere koji su na vratima ulaska u seniorsku konkurenciju veoma je važno da se formira dobar stručni štab, dobar program treninga i priprema, dobar izbor turnira na kojima će učestvovati, a za to su potrebne stotine hiljada dolara po godini. Zato je dobro što pre naći sponzora. Sa Momirom i Olgom to je mnogo lakše. Pokazali su ekstra talenat i mnogi žele da ih vide u svom timu. Kakvi će biti njihovi sportski dometi, za relevantnije ocene biće potrebno sačekati još koju godinu. Imamo ogroman razlog da se nadamo da će nastaviti sjajan niz srpskog tenisa, ali ne bi ih trebalo dodatno opterećivati time. Kreću u društvo odraslih, među asove sa kojima su duele do sada mogli samo da sanjaju. I treba biti psihološki veoma jak, pa sve to mirno prebroditi - kaže Armenulić.

Za razliku od osmerca koji je "isplovio" na početku ovog teksta, koji pluta po teniskim vodama i sa kojeg ispadaju "pomorandže" osvojene na Floridi, Dominik Tim, osvajač Oranž boula 2013, trenutno je osmi teniser sveta. Zašto njegovi roditelji, sportski treneri, nisu zapostavljali svoju karijeru, niti su se odricali svojih interesovanja? Prepustili su drugim stručnjacima da razviju teniske sposobnosti njihovog sina. Angažovan je bivši Bekerov trener Ginter Breznik i kako je servis postajao sve jači, a bekhend sve čvršći, preskakano je po desetak stepenica na ATP listi, sve do završnog mastersa u Londonu.

Identifikacija roditelja, kod nas i celog društva, sa talentima najčešće je kontraproduktivna i predstavlja opterećenje pod kojima klecaju još uvek nejaka kolena.