U fokusu
11.11.2022. 08:10
Marko R. Petrović

Kraj Velikog rata

Dan kada su topovi utihnuli

Dan primirja
Izvor: Shutterstock

Ponedeljak, 11. 11. 1918. godine, 11 sati. U tom trenutku na snagu je stupilo primirje u Prvom svetskom ratu. Potpisano je šest sati ranije u Kompjenjskoj šumi, 50 kilometara od Pariza, u železničkom vagonu CIWL2419 koji je koristio francuski maršal Ferdinand Foš, glavnokomandujući savezničkih snaga na Zapadnom frontu.

Nemačka delegacija tražila je da primirje na snagu stupi odmah. Saveznički generali insistirali su na šestočasovnom roku kako bi obavestili komandante na terenu.

Bilo je to finale pregovora koji zapravo nisu ni bili pregovori, s obzirom na to da su Nemci bili prinuđeni da potpišu ono što im je druga strana stavila na sto. Nemačka delegacija je jedino uspela da ispravi grešku o predaji podmornica. Upisani broj bio je veći od postojećih.

U jesen 1918. godine nemačka armija je posle nekoliko neuspešnih ofanziva bila na rubu propasti. Sama Nemačka bila je u političkim previranjima. Posle ocene generala Eriha Ludendorfa, glavnog stratega, da je prekid vatre neophodan, nemačka vlada obratila se 4. oktobra američkom predsedniku Vudrou Vilsonu sa željom da posreduje u sklapanju primirja sa saveznicima. Njihova želja bila je da osnov za pregovore bude Vilsonov plan u 14 tačaka iz januara 1918. godine, prema kome je trebalo da bude proglašen "mir bez pobednika“.

To je, međutim, bilo nerealno. Od januara do oktobra američke trupe već su dobrano krvarile na Zapadnom frontu, što je zaoštrilo poziciju SAD.

Konačno, 5. novembra saveznici su pristali na pregovore. Situacija na terenu se, međutim, menjala iz dana u dan. Revolucija u Nemačkoj dovela je do pada vlade, a 9. novembra abdicirao je i kajzer Vilhelm II. Istog dana proglašena je socijalistička republika. U međuvremenu, načelnik Generalštaba Nemačke Paul Hindenburg telegramom je pozvao maršala Foša da organizuje postupak polaganja oružja.

Već narednog dana pet automobila sa članovima nemačke delegacije prešlo je liniju fronta. Deset sati vozani su po razorenoj zemlji, pre nego što su smešteni u voz u Kompjenjskoj šumi.

Pregovore je u ime saveznika vodio maršal Foš. On se pobrinuo da uslovi primirja budu takvi da za Nemačku bude nemoguće da nastavi rat. Sporazum je potpisan u pet ujutru. Šest sati kasnije topovi duž Zapadnog fronta su utihnuli.

Iako je bio zaslužan za zaustavljanje dve poslednje nemačke ofanzive, vraćanje kajzerove vojske na početne položaje, za objedinjavanje savezničke komande, kao i za sastavljanje konačnog sporazuma o primirju, maršal Foš se samo dva puta pojavio pred Nemcima. Jednom da ih pita šta žele i na kraju da u ime pobednika potpiše odluku o prekidu vatre.

Redov Augustin Trebušon je poslednji francuski vojnik ubijen u Velikom ratu pošto je, zaboravljajući na Nemce u rovu "prekoputa“, potrčao da javi četi dobru vest – ručak će biti vruća supa. Kad je pogođen, preostajalo je još petnaest minuta četvorogodišnjeg rata. I konačno, prema prikupljenim zapisima, "šezdeset sekundi pre kraja rata, život je izgubio i poslednji borac, Amerikanac Henri Gunter“.

Do tada stradalo je 20 miliona ljudi na dvema zaraćenim stranama. Od tog broja samo na Srbiju otpada gotovo 1.300.000 žrtava, odnosno oko 30 odsto predratne populacije Kraljevine.

Pitanjem srpskih žrtava bavio se u svom radu "Ratni gubici Srbije u Prvom svetskom ratu – kontroverze oko brojeva“ i istoričar dr Mile Bjelajac. Kako se navodi u rezimeu njegovog rada, u srpskoj, ali i u evropskim istoriografijama, sto godina posle Prvog svetskog rata u cirkulaciji su često različiti brojevi kada su u pitanju ratni gubici u ljudstvu, a revizija nekadašnjih podataka na proverenijim izvorima izaziva različite reakcije i u struci i u javnosti.

"Na osnovu neobjavljenih i objavljenih primarnih izvora utvrđeno je da se ne mogu potvrditi mnogi visoki brojevi navedeni u memoarima vlade Kraljevine SHS Komisiji za utvrđivanje ratne štete na Konferenciji mira u Parizu. Pokušaj da se između dva rata prikupe podaci za pale vojnike kako bi se trajno obeležili nije dovršen. Najnoviji napori u tom pravcu takođe nisu dovršeni. Projekat je obuhvatio ne samo civilne i vojne gubitke iz Prvog svetskog rata već i one iz balkanskih ratova pa sve do 1920. godine. Obuhvaćeni su stradali iz srpske i crnogorske vojske, dobrovoljci i poginuli u drugim vojskama ili zajedničkoj vojsci SHS od 1919. do 1920. Uprkos podacima na koje izvori prvog reda upućuju, visoke brojke, u njihovim različitim varijantama (na srpskom ili francuskom) često su bile ili još uvek jesu prisutne u istorijskoj literaturi.

Na osnovu višegodišnjih istraživanja, u ovom radu predstavljen je i problem vojnih gubitaka od oktobra 1915. do dolaska vojske na Krf. Nešto je bilo moguće utvrditi, ali to su brojevi ne viši od 8.000. Nije još uvek definitivno utvrđena stvarna sudbina oko 92.000 onih koji su ili poginuli, umrli od rana i bolesti, dopali zarobljeništva ili se bezbedno vratili kući posle dezertiranja u novembru 1915. Jedan broj se priključivao vojsci u nastupanju 1918, a jedan broj je učestvovao u Topličkom ustanku na jugu Srbije 1917.

U radu je predstavljen i problem utvrđivanja stradanja civilnog stanovništva i demografskih prilika pod okupacijom, prirodne smrtnosti zbog teških uslova života. Ukazano je na to da su dosadašnji istraživački rezultati manje na tragu verifikovanim brojevima, a više na procenama. Ustanovljeni demografski brojevi sugerišu da je 1921. bilo manje stanovništva na prostoru Srbije u odnosu na popis iz 1911. za 525.158. Pored smanjenog nataliteta i povećane smrtnosti zbog teških uslova života u ratu i pod okupacijom, pa i španskog gripa koji je naneo nove gubitke populaciji 1919, teško će se odgovoriti na pitanje koliko je bilo stvarno nasilnih smrti u civilnoj populaciji.

Koliko dugo će uz neke nove brojke iz izvora prvog reda, bar za stradanje vojnika, trajati i oni drugi podaci koje je domaća i strana istoriografija preuzela iz memoara podnetih Konferenciji mira – 369.811 (verzija na srpskom) ili 402.435 (verzija na francuskom) ne može se pretpostaviti sa pouzdanjem. Takođe, još uvek će cirkulisati kao ukupan broj žrtava čitav milion ili 1.274.000 (memoar na francuskom), odnosno 30 odsto izgubljene populacije. Ove dileme prosto proističu iz uvida u stručnu ili popularnu istorijsku literaturu, pa i udžbenike“, navodi dr Bjelajac.
 

Vagon
 
Čuveni lični vagon maršala Foša vraćen je posle rata u redovni saobraćaj, ali je brzo dodat kompoziciji voza predsednika Francuske.
Od 1921. do 1927. bio je izložen u Parizu, a potom je svečano postavljen na mesto potpisivanja primirja.
Ironijom sudbine, na istom mestu, u istom vagonu 22. juna 1940. pred Hitlerom, Geringom, Kajtelom i Ribentropom Francuska je potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.
Hitler je sedeo na istom mestu kao i Foš 22 godine ranije, i baš poput njega napustio je skup ostavljajući Kajtela da završi sve formalnosti.
 

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Cerska bitka: Srpska pobeda koja se ne zaboravlja
prvi svetski rat, rat

Prvi svetski rat

19.08.2021. 07:58

Cerska bitka: Srpska pobeda koja se ne zaboravlja

U Tekerišu kod Loznice, obeležava se 107. godišnjica Cerske bitke, jedne od najznačajnijih i najvećih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
4°C
03.12.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve