ADVOKATICA NEVENA VESELINOVIĆ: Mreže moći, kvazipolitičkog uticaja, tajni računi...

Advokatura je unosan biznis. Mnogi se sa ovom tvr­dnjom ne bi složili. Kažu da advokata ima u Srbiji skoro 8.500, mnogo više nego što su to realne potrebe. Neki rade dobro i zarađuju više nego pristo jno, neki zarađuju, dok veći deo tek da preživljava i sastavlja kraj s krajem, što je teško poverovati. Ipak, malo je advokata poput Nevene Veselinović koja je za kratko vreme prešla s jednog na drugi pol u advokatskoj profesiji. Od potpune anonimnosti do jedne od najuticajnijih beogradskih advokata. Uspeh je najčešće vezivan za političku moć i uticaj, ali to je zapravo bila tek fasada dovoljna da privuče veliki broj klijenata, samim tim i prihode.

Po bilansima advokatske kancelarije "Veselinović" od 2014. godine zaključno sa 2018, preduzetnica je inkasirala nešto više od 480.000.000 dinara, odnosno 4 miliona evra. Prilično značajna suma za jednu advokatsku kancelariju, koja odista ima respektabilnu listu komintenata, ali ako se uzme u obzir priroda uslužne delatnosti koja se obavlja, teško da se još neki advokat u Srbiji može pohvaliti da je bolje unovčio svoje sposobnosti.

Još više čudi i činjenica da je u javno dostupnim bazama podataka poput APR-a nemoguće naći finansijske izveštaje preduzetnika advokata Nevene Veselinović pod matičnim brojem pod kojim je preduzetnica registrovana.

Povezane vesti - U IME I NA RAČUN: Trgovina političkim uticajem Nevene Veselinović

No, analizom tih istih bilansa primetno je da dve stavke u finansijskom izveštaju dominiraju. Prva je isplaćena dobit koja iznosi skoro 1,5 miliona evra za pomenuti period, a druga su nematerijalni troško vi. Tako se na kontu 55, stavka nematerijalni troškovi, za period od 2014. godine zaključno sa 31. 12. 2018. godi ne beleži ukupan iznos od 114.048.000 dinara (oko 950.000 evra). Ako pođemo od pretpostavke da se advokatska kancelarija bavila onim što joj je osnov na delatnost, onda je logično da udeo ovakvih nematerijalnih troškova u rashodima ne bude veliki. Kao referentni podatak možemo navesti i informaciju da se u sličnim delatnostima udeo nematerijalnih troškova kreće u okvirima od 10 do 15 odsto ukupnih rashoda.

Činjenica da se u pomenutom slučaju radi o skoro 40 odsto rashoda iz poslova nja ukazuje na to da postoji mogućnost da su ovi troškovi zapravo način preusmeravanja novčanih tokova, koji za cilj možda imaju i izbegavanje plaćanja javnih prihoda, odnosno poreza.

Analizirajući dalje poslovanje advokatske kancelarije Veselinović kroz ukrštanje sa podacima kroz bazu podataka Orbis, koja poseduje i podatke o ofšor zonama, kao i beneficijarnim vlasnicima kompanija, ime Nevene Veselinović povezuje se i uz ime Krou Trasta 1413, registrovanog na ostrvu Man 31. avgusta 2017. godine. U pomenutom registracionom dokumentu uz njeno ime vezuje se pojam pravni zastupnik: Trast je posebna forma organizovanja, koju naš pravni i ekonomski sistem ne poznaje dovoljno. Radi se o jednoj posebnoj vrsti pravnih lica koja se oformljuje oko nekog cilja koji će se ostvariti u buduć nosti. Kada se taj cilj ostvari, bez obzira na njegovu svrhu, prirodu ili namenu, onda sredstva koja se prethodno deponuju u Trast postaju dostupna onom ko je naveden kao beneficijar i doznačavaju mu se na mesto koje on odredi.

Znači, laički rečeno, imamo one koji daju novac i deponuju ga u Trast da bi, kada se ispune uslovi određeni ugovorom o Trastu, taj isti novac preneo krajnjem korisniku.

Nekada ne mora biti reč o novcu, mogu biti u pitanju i nekretnine, umetničke slike... Jasno je da mogućnosti koje ovakav vid poslovanja pruža predstavljaju odličan način da se prikrije poreklo novca, ili pak da se izbegne plaćanje poreza.

Pomenuti Trast je imao šest ulagača koji su ukupno uložili skoro sedam miliona evra. I to "Austen holding" iz Hrvatske, "Virdžin investment ekviti" sa Britanskih Devičanskih Ostrva, "Devon enerdži", Hrvatska, "Tata pauer" sa Kipra, "Land anlage" iz Luksemburga i CPAOI sa Kajmanskih ostrva. Trast ima registrovane račune na ostrvu Man i u Komerc banci u Cirihu, Švajcarska. Tok novca je prilično jednostavan.

Povezane vesti - Fatalna privlačnost Nevene Veselinović i Stanka Subotića Caneta

Pomenuti ulagači bi novac sa svojih računa prebacivali po ugovoru o Trastu na račun na ostrvu, a onda bi taj novac nakon ispunjenja obaveze ponovo prebacila na račune u Švajcarskoj, a odatle bi on bio distribuiran na privatne račune.

Kome je bio namenjen, nije poznato, kao ni koje je njegovo poreklo, odnosno iz kakvih i čijih tačno poslovnih odnosa on derivira. No, zanimljivo je da se dve kompanije registrovane u ofšor zonama, "Austen holding" i "Devon enerdži", vezuju za hrvatske državljane, koje su opet povezane sa licima i entitetima vezanim za hrvatsku obaveštajnu zajednicu, dok se jedna, i to "Land anlage", može dovesti u vezu sa kompanijama povezanim sa luksemburškim "Emerdžing market investmentom", koji se opet dovodi u vezu sa Stankom Subotićem. Sve ovo na ravno ne mora ništa da znači, ali samo pobrojavanje koincidencija, ako su one uopšte i moguće, zanimljivo je.

Osnovno pitanje je za što bi ovo neko radio i svaki odgovor se može na kraju svesti na tri pretpostavke - ili se radi o izbegavanju poreza, ili se radi o skrivanju porekla novca, ili i jedno i drugo. Ako postavljamo pitanje plaćanja poreza, onda je sledeće racionalno pitanje gde bi se platio porez ako je npr. osoba istovremeno državljanin Republike Srbije i Republike Hrvatske?

Sasvim slučajno ovde se radi baš o takvom primeru. Ako se pak pitamo odakle novac, odnosno njegovo poreklo, onda možemo pretpostaviti da je jedan njegov deo preusmeren iz legalnog poslovanja na način koji je gore pomenut, dok je drugi, veći deo prihoda rezultat ad hok poslovnih po duhvata. O kakvim se ad hok poslovnim poduhvatima radi teško je sada pretpostaviti.

Svaki advokat u Srbiji deo svojih prihoda naplaćuje u gotovom novcu. Ne verujemo da je ovde bio neki drugi princip, za šta uostalom postoje brojni svedoci, ali prave razmere u odnosu na evidenti rani prihod nije moguće utvrditi. Na stranu što ovakvo neevidentiranje prihoda predstavlja ozbiljnu povredu poreskih za kona u Srbiji. Novac je kao voda, uvek nađe svoj put. Jedina mana mu je što kao i voda uglavnom ostavi trag.

Na kraju, ne kao manje važno, ostaje jedno malo etičko pitanje. Kako se došlo do takve količine priliva gotovog novca? Kako god to pitanje postavili, sve da se cela pretpostavka svede samo na uredno evidentirane prihode iz poslovanja, suma od skoro 4.000.000 evra začetiri godine za advokatsku kancelariju je enormna, a priliv je obezbeđen u relativno nefer uslovima. Kao osnovnim sredstvima služilo se projekcijom političke moći, projekcijom bliskosti sa vrhovima političkog života u Srbiji, veze sa tajkunima kojima su takve osobe bile od koristi jer su kroz njih takođe projektovali javnosti svoju bliskost i uticaj sa pomenutim centrima političke moći. Ovakva simbioza svakako je bila lukrativna za učesnike u svakom smislu, ali je takođe i nerealna. Iza ovakvih pojava ne stoji niko.

Ako neko misli da bi se iza ovakvog modusa poslovnog ponašanja zaista mogao nalaziti neko moćan iz Srbije, grdno bi pogrešio. Takvo što ne postoji, bez obzira na to što je cela igra zapravo oko toga.
Da se stvori privid da iza toga stoji neko jako moćan u Srbiji, sami vrhovi političke moći.

A zapravo radi se o čistoj iluziji, i ako neko misli da je kupio parče moći, zapravo je za debele novce pazario slatku prevaru.

Nastaviće se...

FBI proveravao račune

Prilikom provere podataka o povezanosti advokatice Nevene Veselinović i švajcarskog državljanina M. D., koji je pred sudom u SAD optužen za učestvovanje u malverzacijama i zloupotrebu poverljivih podataka na Njujorškoj berzi, došlo se do podataka o dva računa u inostranstvu koja se vezuju za ime Nevene Veselinović. Jedan se nalazi u National bank of Greece i vodi se pod brojem 63057003370, dok je drugi registrovan u Komerc banci u Cirihu pod brojem 313120117877. U vreme provere u decembru mesecu 2018. godine na pomenutim računima bilo je 1,8 miliona evra. Takođe, utvrđeno je da postoji i sef iznajmljen u Grčkoj pod tim imenom kod iste poslovne banke u Atini. Isto tako postoje i sefovi iznajmljeni u srpskim poslovnim bankama.

Ove provere su sprovedene u sklopu istrage protiv švajcarskog državljanina M. D., koji je osumnjičen za zloupotrebe teške više milijardi dolara i koje su prema njemu sprovodili američki istražni organi FBI i DOJ (De partment of justice). Posebno je bilo interesantno i postojanje raču na u BSI banci u Luganu. Kao što smo pisali u prošlom broju, banka BSI spada u jednu od najpoznatijih i najuglednijih privatnih banaka u svetu sa više vekovnom tradicijom. Naravno, poslovanje sa ovom bankom je neka vrsta posebne privilegije jer za otvaranje računa je potreban polog u vidu garancije u visini od 500.000 dolara ili pak garancija već postojećeg klijenta. Vrsta usluge koju možete da očekujete od BSI banke se zasniva na apsolutnoj diskreciji. Tako svaki klijent ima svog ban kara koji je zadužen samo za vaš biznis. U slučaju advokatice Nevene Veselinović, bankar zadužen za njen konto zove se Mattia Lepori.