BRZE PRUGE SVETA: Koliko ih je, gde voze...

I dok su dugačka putovanja vozom bila najprisutnija u Evropi i Aziji, ovaj vid prevoza je sve prisutniji i na Bliskom istoku i na američkom kontinentu. Velike zemlje poput Kanade, Australije, Rusije ili Brazila su još u fazi dugoročnog planiranja uvođenja bržih vozova.

Primer Kine sa svojih 40.000 kilometara brze pruge ‒ deset puta duže od sledeće najveće mreže ‒ pokazuje da je brza železnica takođe moguća u velikim razmerama.

SAD su trenutno jedina država u Americi koja ima brze vozove koji mogu da putuju brzinom većom od 200 km/h. Vozovi na severoistočnom koridoru koji povezuju Vašington DC i Boston trenutno saobraćaju maksimalnom radnom brzinom od 241 km/h, ponekad se klasifikuju kao železnica veće brzine.

Ovo je još daleko od najbržih vozova na svetu koji funkcionišu u zemljama poput Kine, Francuske, Nemačke i Japana, koji mogu da dostignu brzinu od oko 320 km/h ili čak 460 km/h. Meksiko takođe planira jednu brzu železničku liniju sa brzinama do 300 km/h i dužinom od 210 kilometara od Meksiko Sitija do države Keretaro.

U međuvremenu, u Aziji i regionu MENA (Bliski istok i Severna Afrika) u toku je građevinska ekspanzija i uskoro će se pojaviti pruge za velike brzine.

Projekti su u izgradnji u Iraku, koji takođe ima za cilj da vozovi idu brzinom i do 300 km/h na liniji dužine 1200 km. Iran gradi prugu velike brzine za koju se očekuje da će vozovi dostići brzinu od 250 km/h između Teherana i Esfahana, dok Indija teži pruzi za brzine o 220 km/h na liniji slične dužine koja povezuje Mumbaj i Ahmedabad.

Kakav je to BRZI VOZ koji će proizvoditi Turska

Testiranja sledeće godine

Testiranja sledeće godine

Svet 10.09.2024. 02:00

Kakav je to BRZI VOZ koji će proizvoditi Turska