Dobar deo građana Srbije ne doživljava Dragana Markovića Palmu kao svoju „šolju čaja“. Iz raznih i raznih razloga, nekome se ne sviđa njegova prošlost, to što je nekada bio blizak sa notornim likovima iz „Vidimo se u čitulji“, nekome to što je možda u koaliciji sa Ivicom Dačićem. Nekome se ne sviđa to što je brižljivo baštinio imidž lokalnog šerifa, što misli da su svirali Bah i Betoven, što deli „za gospođu 3000 dinara“ budžetski novac kao da je njegov. Možda se nekome ne sviđa to što je ćelav i ima višak kilograma, voli kik boks, trguje ugljem ili možda što neki misle da su ga mnoge istrage zaobišle. Svako naravno ima pravo na mišljenje koje nekada može biti i pogrešno.
Suočiti Dragana Markovića sa optužbama da se bavio podvođenjem i nedozvoljenim polnim radnjama sa maloletnicima, s druge strane je jako ozbiljna stvar. Ne zato što Dragana Markovića zovu Palma ili što ga Marinika Tepić – iz bilo kog od razloga koji smo naveli i još milion drugih – ne simpatiše, već zato što je krajnje vreme da se ozbiljne optužbe ili dokažu ili da se za njihovo javno iznošenje snosi ozbiljna zakonska sankcija. Sve je vrlo prosto, ukoliko se dokažu kao tačni navodi Marinike Tepić i saznanja do kojih je došla na osnovu iskaza blurovanog svedoka, onda je gospodinu Markoviću zvanom Palma mesto u zatvoru. Ukoliko se dokaže da ti navodi nisu tačni, onda je gospođi Mariniki mesto tamo. I nema ni opravdanja niti za jednu stranu. Ko god bio u krivu, jednostavno mora snositi zakonske konsekvence. Zašto ovako drastično, jer nije naravno ovo prva afera koja zagađuje naš javni prostor. Nije prva, ali ima ozbiljnog potencijala i osnova da to bude poslednja i da se političari i politikanti jednom nauče da laž mora da ima cenu i da se njihova odgovornost ne meri i ne kažnjava samo na izborima.
Ovom prilikom nećemo o nedoslednostima i indicijama da su ove optužbe na neki način veštački kreirane i postojanju osnovane sumnje da je blurovano lice zapravo aktivista stranke SSP kojoj pripada i Marinika Tepić. Bez obzira na to i na kredibilitet i motive svedoka, verujemo da će tužilaštvo pristupiti istraživanju ovih optužbi sa dužnom pažnjom polazeći od pretpostavke da su one moguće. Neka se ispitaju svi navodi i potencijalni svedoci, svi koji su bili na tim proslavama u Jagodini, gosti, muzičari, osoblje koje je služilo. Svakome od njih država Srbija mora da garantuje sigurnost jer svi, ili bar veći deo njih, žive u sredini u kojoj je Marković neprikosnoveni autoritet i najmoćnija figura.
Tepićeva je u svojim optužbama pomenula i imena još nekolicine političara koji, takođe, ako se optužbe dokažu, treba da snose zakonsku odgovornost. Jednostavno, previše je u Srbiji bilo afera koje nisu dočekale svoj epilog iz raznih razloga. Zato su greh i zločin u našem društvu relativizovani do te mere da prosečan konzument nije više u stanju da raspozna šta je dobro ili loše u nečijem činjenju ili nečinjenju. Samo iz tog razloga bitno je da se ova afera dovede do kraja, pa ili Marinika u zatvor ili Palma. Mada, moglo bi da se desi da gospodin Marković održi obećanje koje je javno dao – šta bi on kao deda dve unuke učinio onom ko bi njima nešto slično uradio.
