"Kako bude disao evropski kontinent tako ćemo i mi disati"

Logično, jer iz ovog regiona dolazi četvrtina sirove nafte koja se tankerima razvozi širom sveta. Mada Srbija ne spada u zemlje koja se dominantno tim putem snabdeva sirovom naftom, reakcije na globalnom tržištu neminovno su uticale i na domaće tržište nafte i naftnih derivata. Iz vrha države uveravaju nas da benzina i dizela Srbija ima za 90 dana, a kerozina za 35 dana, ne računajući vojne rezerve. Kako će se stvari dalje odvijati, hoće li biti novih drastičnih poskupljenja ili, ne daj bože, nestašica goriva, u razgovoru za "Ekspres“ pokušava da odgovori Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije.

"Da, postoje unutrašnje rezerve derivata nafte i sirove nafte, naravno samim tim i avio-goriva, što je ključno za funkcionisanje vazdušnog saobraćaja u Srbiji i svih logističkih procesa i kargo saobraćaja. To je prvo i svakako najbitnije. Republika Srbija se u prethodnim godinama kroz Energetsku zajednicu usaglasila i prihvatila evropsko energetsko pravo i pozitivnu svetsku praksu, i u kontekstu toga, kada govorimo o nafti i naftnim derivatima, propisala je i uspostavila funkcionalni sistem obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Što je dobro, i u ovim kriznim situacijama se pokazalo kao iskorak ka sigurnosti, pre svega domaćih potrošača, a onda naravno i sigurnosti cele zemlje. Formiranje obaveznih rezervi bio je prvi korak. Drugi korak je svakako bilo i formiranje i operativnih rezervi, a one se dotiču naftnih kompanija, odnosno kompanija ili privrednih društava koja su registrovana i licencirana za obavljanje energetskih delatnosti, a to je snabdevanje i trgovina naftom i derivatima nafte“, kaže za "Ekspres“ Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije.

To su i uvoznici i proizvođači...

"Da, svi licencirani subjekti. Vrlo bitno je da se istakne da su jedno strateške, odnosno obavezne rezerve koje je uspostavila država. Drugi momenat su operativne rezerve za čije formiranje su nadležne naftne kompanijae. Svi privredni subjekti koji imaju registrovanu delatnost za obavljanje trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava ‒ benzinske stanice, a potom i licencu Agencije za energetiku da tu delatnost i obavljaju, moraju formirati operativne rezerve. One se, prema nekim pozitivnim propisima, formiraju na 30 dana, dok su obavezne rezerve ili strateške rezerve oko 90 dana. I to u Srbiji trenutno funkcioniše. Pored tih rezervi, naravno, imamo i Zakon o republičkim robnim rezervama kojim je svakako predviđeno da robne rezerve mogu imati određene količine i sirove nafte i osnovnih derivata, pre svega motornih goriva. I to je treći momenat gde se Srbija obezbedila i sa te strane možemo jedan vremenski period da budemo mirni. Naravno, u tom vremenskom periodu od 90 dana mi moramo pratiti situaciju na globalnom tržištu i shodno tome delovati.“

I nadati se da će i kriza da se okonča u tih 90 dana.

"Nije samo Srbija pogođena time. Ovo je globalni problem. Na globalnom nivou su sada dve krize ‒ kriza količina i kriza cena. Ako nemate dovoljnih količina, automatski cena skače. Međutim, što se tiče količina, mislim da se tržište polako smiruje, vide se pozicije svih globalnih proizvođača, pre svega sirove nafte. Znamo da jedna četvrtina dolazi upravo iz regiona koji je pogođen sukobima. A što se cena tiče, aktuelne berzanske cene nisu za one količine koje se trenutno isporučuju, nego terminske, za količine koje će tek doći, u aprilu ili maju. Danas vidimo da su cene sirove nafte pale, fjučersi sa preko 110/120 na 90 i nešto dolara za barel.“

Smiruje se tržište.

"Da, smiruje se tržište. Očigledno je taj prvi udar, prva neizvesnost, izazvala nagli skok cena sirove nafte. Sada se polako vraća u neke realne okvire i pretpostavljam da će se to polako smirivati. Prosto, sa svakom krizom cene berzanskih roba ’podivljaju’, što je slučaj i sa naftom i derivatima nafte. Nažalost, u takvoj situaciji imamo dve strane, neko je gubitnik, dok druga strana ostvaruje enormne prihode.“

Zarađuje.

"Da kažemo tako. Trgovci na globalnom nivou su odreagovali i podigli su cene. Sada je prilika za ostale proizvođače sirove nafte iz drugih naftnih provincija da sa ovim visokim cenama povećaju svoju proizvodnju, što je sasvim logično i prirodno, a to bi delovalo i na smirivanje na tržištu.“

Koliko je Srbija u povoljnijem položaju, s obzirom na to da se ne oslanja toliko na uvoz nafte iz regiona koji je pogođen sukobima, veći deo nafte dolazi iz Kazahstana, smanjen je uvoz iz Iraka, nešto malo iz Azerbejdžana dolazi, iz Rusije još manje...

"Mi ne uvozimo rusku naftu već više godina unazad. Uglavnom je to iračka nafta, nešto malo libijska, kazahstanska, to jeste neko naše tradicionalno nabavno tržište, s tim što je sada pitanje da li će ostati prohodan i Suecki kanal, da se ovi uticaji ratnih sukoba u neposrednoj blizini ne preliju i na ovu transportnu rutu. Pitanje je transportnih pravaca kuda će se ići, da li će se ići nekim drugim alternativnim putevima, to ostaje da u narednim danima vidimo. Povoljnost je svakako što mi sirovu naftu kupujemo na berzi u Mediteranu, i šta je u ponudi na Mediteranu to se i nabavlja.

Kao prva mera u kriznim situacijama je da privredni subjekti koji obavljaju osnovnu delatnost snabdevanja motornim gorivima deluju preventivno na tržište kroz puštanje operativnih rezervi, a tek onda nastupaju mere vlade o puštanju strateških rezervi.“

A te mere tiču se pre svega korekcije cena, odnosno...

"Pa i količina, a država reguliše cene. Već dve godine unazad imamo regulaciju cena derivata nafte. Međutim, bez obzira što je to regulacija kroz radni tim svakog petka u Ministarstvu trgovine, gde su prisutne i naftne kompanije, Ministarstvo energetike, Ministarstvo trgovine, maloprodajne cene su upravo zasnovane na cenama na placu Mediteran, tako da one održavaju realne cene na tržištu u regionu.“

Koliko ta nedeljna koordinacija ipak predstavlja neku branu enormnom skoku cena, ukoliko dođe do većih poremećaja na tržištu?

"Ta regulacija je u neku ruku i isplanirana da suzbije neka spekulativna dešavanja izvan našeg uticaja jer možete iz nedelje u nedelju da pratite šta se dešava na tržištu i tako da nivelišete i gubitke koje mogu da ostvare naftne kompanije, ali naravno i gubitke koje mogu da ostvare i potrošači sa tim naglim skokovima cena. To je mehanizam koji se pokazao dobrim za Srbiju, nisu se ni naftne kompanije mnogo žalile, a ni potrošači. Održavaju realne cene ne samo u odnosu na Srbiju i na globalno tržište, nego i na cene koje su u regionu.“

Mada je Srbija uvek važila za nekog ko ima malo jače cene u regionu.

"Pitanje je šta posmatrate kao region. Ako gledamo zemlje Zapadnog Balkana, a to su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija, mi imamo nešto više cene. Zašto? Zato što smo uspostavili sistem upravo prema nekim pravilima evropskog tržišta, stavili smo neke obaveze pred sebe. A te obaveze jesu uređenje tržišta derivata nafte, što podrazumeva upravo formiranje operativnih i obaveznih rezervi, ali i markiranje motornih goriva i monitoring kvaliteta na tržištu, što je ukalkulisano i u konačnu, maloprodajnu cenu. Dodatno, cena litra goriva, pored naknada za obavezne rezerve, markiranje i monitoring, opterećena je i naknadom za energetsku efikasnost, što je opet preporuka propisa koje je Evropa donela, a mi implementirali kroz energetsku zajednicu. Druge zemlje Zapadnog Balkana nisu još to učinile, ali i njih to očekuje. E, kada to tako posmatrate, mi smo u onoj grupi čije tržište više sliči evropskim zemljama nego tržištima regiona.“

Prva mera vlade bila je zabrana izvoza naftnih derivata koja traje do 19. marta. Koliko je to bitno, s obzirom na to da znamo da Srbija iz sopstvene proizvodnje obezbeđuje nekih 20-25 odsto sopstvenih potreba sa tendencijom smanjenja.

"Ako govorimo samo o sirovoj nafti, ranije je iz sopstvene proizvodnje to bilo 25 odsto, sada imamo pad iz godine u godinu, što je posledica potencijala prostora u kojem se vrši eksploatacija, prirodnog pada, odnosno iscrpljenosti pojedinih ležišta. Jednostavno, to je takav prirodni proces, kao i kod svake druge mineralne sirovine koja se decenijama eksploatiše. Svi prirodni, mineralni resursi imaju svoje limite utvrđenih rezervi, ograničenja u potencijalu, tako je i sa sirovom naftom i gasom.“

Bilo je primedaba da se preterano vadila nafta u prethodnom periodu, da su te zalihe mogle da traju malo duže.

"Došle su te priče do svih nas u Srbiji, da se sa promenom vlasništva krenulo sa naglom eksploatacijom nekih ležišta. Moguće je, a i nije moguće. Ne znam ko je to rekao i na osnovu čega je to rekao. Vi morate da budete duboko involvirani u procese eksploatacije sirove nafte. Kod tog procesa učestvuje nekoliko stručnih grana koje govore i šta treba i kako se ponašati kod eksploatacije jednog ležišta bilo gde u svetu, a ne samo u Vojvodini i južno od Save i Dunava. Pretpostavljam da je u nekom trenutku došlo do povećanja eksploatacije tako što su primenjene neke nove metode koje mi do tada nismo koristili u Srbiji. Da li su one naštetile nekom ležištu ili ne... U svakom slučaju, nove metode su dale neke dodatne količine. Nama su ležišta prilično stara, od 1949. godine se eksploatišu. Samim tim i eksploatacioni vek, potencijal Panonskog basena, koji uključuje Hrvatsku, Mađarsku, Srbiju i Rumuniju, jeste ograničen. To nije neka velika naftna provincija da možemo da kažemo da su količine neograničene.“

Jedna od reči koja se često može čuti kada su u pitanju energetika i snabdevanje energentima, a naročito u poslednje četiri godine, jeste reč diverzifikacija. Kolike su mogućnosti Srbije da se snabdeva sa više strana gasom i naftom? Znamo da postoji praktično jedan naftovod koji vodi do Pančeva, iz Hrvatske, a kada je reč o gasu, Srbija je u potpunosti zavisna od Rusije.

"Da se malo vratimo u istoriju. Naftovod je pravljen za plansku privredu SFRJ i, što je bilo sasvim logično, na svom putu od Rijeke, preko Siska, Bosanskog i Slavonskog Broda do Novog Sada i Pančeva, pokrivao je sve rafinerije. Onda se raspala SFRJ i mi smo jednostavno nastavili dalje da sarađujemo, da koristimo taj pravac dotoka sirove nafte. Taj naftovod se u Hrvatskoj jednim svojim krakom povezuje u Mađarskoj sa naftovodom ’Družba’ koji snabdeva dominantno centralnu Evropu i to je jedan i jedini za sada postojeći infrastrukturni koridor. Naravno, ostaje nam mogućnost dovoza brodovima, ali to je zaista mnogo teško organizovati Dunavom od Crnog mora do Srbije. Ideja da se povežemo sa ’Družbom’ je sasvim logična i dobra, najjednostavnije je za izgradnju. Što se tiče diverzifikacije snabdevanja derivatima nafte, to već funkcioniše. Mi imamo nekoliko stranih kompanija koje su prisutne na našem tržištu, imaju svoje maloprodajne objekte, imaju svoja skladišta. Nabavljaju derivate nafte iz svojih matičnih rafinerija što u Bugarskoj, što u Rumuniji, Mađarskoj, Austriji, u Hrvatskoj. To su nama najbliža nabavna tržišta, pravci odakle već pristižu određene količine derivata nafte, gotovi proizvodi.“

Kolika je to količina u odnosu na onu što se prerađuje u Pančevu?

"Mi se dominantno snabdevamo iz domaće rafinerije, u benzinu gotovo sto posto, u dizelu smo imali uvoza nekih 37 odsto prošle godine, u godini kada smo imali primenu sankcije, i zastoj u preradi u Pančevu. Ako bismo se vratili na 2024, da uzmemo uslovno da je to normalna godina, to bi bilo pet-šest odsto manje. Da ne zaboravimo i Grčku, imamo pristup grčkim terminalima, imamo grčku kompaniju koja posluje u Srbiji, koja može značajnije količine i sa tog tržišta da povuče. Tako da je diverzifikacija, prvenstveno motornim gorivima, već prisutna.

Što se tiče diverzifikacije prirodnog gasa, mislim da smo sada u dobroj situaciji što se tog energenta tiče. Imamo tri pravca ulaska prirodnog gasa u Srbiju, postojeći gasovod iz pravca Mađarske, stari gasovod koji se gradio još u vreme SFRJ, on je operativan. Drugi pravac jeste ’Turski tok’, koji ulazi kod Zaječara, i treći pravac je interkonektor Sofija–Dimitrovgrad–Niš. To je gasovod koji je Srbija izgradila nezavisno i koji je potpomogla EU određenim finansijskim sredstvima. Propusna moć tog gasovoda je blizu dve milijarde metara kubnih gasa na godišnjem nivou. Taj pravac može da se koristi za nabavku gasa na slobodnom tržištu, odnosno na nekom drugom tržištu. Videli ste u poslednje vreme da je bilo razgovora i sa Azerbejdžanom, transport gasa iz Azerbejdžana svakako već ide tim gasovodom. ’Turskim tokom’ isključivo za sada se transportuje ruski gas. Sa Rusima imamo višegodišnji ugovor i trenutno smo u neku ruku mirni. Izašli smo i iz grejne sezone, sa toplim danima opada potrošnja u domaćinstvima, padaće potrošnja i u toplanama, ostaje samo potrošnja industrije koja koristi taj prirodni gas kao sirovinu. Naravno, rezerve koje smo obezbedili i uskladištili u Banatskom Dvoru i skladištima u Mađarskoj nisu dirane i one su nam dodatna sigurnost.“

I opet se mora pratiti šta će se dešavati na svetskom nivou.

"Treba pomenuti da je u strateškim pravcima razvoja gasne mreže, odnosno povezivanja ili diverzifikacije snabdevanja prioritet da se povežemo sa Rumunijom, potom i sa Severnom Makedonijom, koja se opet naslanja na Grčku. To su ta dva pravca. Dobro bi bilo da se što pre povežemo sa Rumunima.“

Koliko Rumuni imaju gasa?

"Oni su dosta solidni. Pre nekoliko godina otkrili su jedno veliko gasno ležište u Crnom moru. Svakako imaju određene količine koje mogu izvesti. Svakako se mi nećemo dominantno snabdevati iz tog pravca, ali u kriznim situacijama dobro je imati tu interkonekciju. I to je ta međunarodna saradnja u kriznim situacijama koja stupa na scenu. Moramo sarađivati u regionu, ispomagati se.“

Pomenuli ste "Družbu“. Sada imamo situaciju da je oštećena, da se nešto dešava sa time.

"Dominantan uvoz dizel-goriva nam je bio ranije iz pravca Mađarske. MOL ima rafineriju kod Budimpešte, ima rafineriju u Slovačkoj, oni su vlasnici INA-e i Rafinerije Rijeka. Rafinerija Rijeka se ne snabdeva preko ’Družbe’, ali ove dve rafinerije koje su velike i koje podmiruju potrebe Mađarske i delom Slovačke bile su i nama ključne i bitne da imamo neke količine gotovih proizvoda i za naše tržište: transport je išao rekom, što je najjeftinije, pored produktovoda, odnosno transporta cevovodima. Sada je ’Družba’ pod znakom pitanja, ali očekujem da će ona da profunkcioniše u najskorije vreme. Vidimo da je Amerika odobrila licencu Indiji za snabdevanje ruskom naftom, u nekom trenutku, ukoliko se sukobi produže, a ponuda na globalnom tržištu bude niska, možemo očekivati da će za primerom Amerike poći i Evropa i ponovo uspostaviti snabdevanje ruskom naftom.“

Što znači da moraju da se okrenu Rusiji.

"Definitivno postoje konekcije, zašto ne iskoristiti i to. Naravno, postoji određene količine i u Severnom moru, ali te količine gasa i sirove nafte nisu dovoljne da podmire celo tržište Evrope.“

Koji su najveći rizici za Srbiju kada je u pitanju snabdevanje energentima?

"Upravo globalna dešavanja. Ovi ratni sukobi su izvor nestabilnosti i poremećaja globalnih lanaca snabdevanja u pogledu nafte i gotovih derivata. Klimatske promene, videli ste sami da i one utiču značajno na cene, i treći faktor jesu neke havarije koje se dešavaju bilo na eksploatacionim poljima ili rafinerijskim postrojenjima, transportnim rutama. Pre nekoliko godina imali smo problem tankera u Sueckom kanalu koji se preprečio, brodovi nisu mogli da prolaze i vidite šta je samo taj momenat izazvao, kako je tržište odreagovalo sa cenama. To su uvezeni uticaji, a Srbija je uvoznik nafte i energenata koji se proizvode iz nafte. Sada delimo istu sudbinu sa svim zemljama na evropskom kontinentu i u suštini kako bude disao evropski kontinent tako ćemo i mi disati.“

Samo je suština u dobroj pripremi.

"Mi smo dobro pripremljeni, mirni smo u narednom periodu do tri meseca, ako ne i više, iskreno mislim da je i više, ali tri meseca sigurno uz neku racionalizaciju u potrošnji i duže.“

Koliko smo racionalni u potrošnji goriva?

"Imamo sada neki komoditet pa se vozimo i po jedna osoba u automobilima. Gotovo svaka kuća skoro da ima jedno do dva vozila. Mi kao Komora smo prošle godine realizovali jedan projekat koliko privreda poznaje mere energetske efikasnosti i koje su mogućnosti smanjenja potrošnje energije u privredi, što uključuje sve tokove energije na nivou jednog privrednog subjekta. I zaista, verujte, i kod onih najracionalnijih postoji mogućnost za dodatne uštede. Zašto smo to radili? Imali smo prošle godine visoke cene električne energije koje su direktno uticale na cenu koštanja proizvoda, i konkurentnost srpske privrede, pa smo pokušali da kroz neke projekte pomognemo privredi da spozna kod sebe šta može i na koje načine da unapredi sopstvenu proizvodnju kroz sanaciju mesta na kojima gubi energiju. Svuda, u svakom privrednom subjektu, pa i u svom domaćinstvu možete, primera radi, samo boljom organizacijom da smanjite finalnu potrošnju, a samim tim i trošak za energente i energiju.“

Hoćemo li da uvodimo "par-nepar“ sistem?

"To je jedna mera koja svakako stoji, ali to je krajnja mera. Na nivou države donosi se Akcioni plan za kriznu situaciju koji podrazumeva najpre meke mere, a potom i restriktivne mere. Meke mere su one koje se fokusiraju na dobrovoljno smanjenje potrošnje kroz promenu ponašanja, edukaciju i preporuke, pre nego što se pređe na stroge restrikcije.“

Ili motivisanja da se manje troši. Kako motivisati ljude?

"Kada smo počeli da pričamo, rekli smo da smo imali krizu količina i krizu cena. Svakako sa visokim cenama svako privredno društvo gleda kako da smanji trošak, sopstvenu potrošnju, i tada se pristupa dodatnim merama štednje. Malo ćemo se svi ’utegnuti’, što bi se reklo, uraditi racionalizaciju i drugačije se ponašati. A ima prostora, zaista. Da li ćemo ići automobilom na službeni put ili ćemo koristiti voz, autobus, javni saobraćaj, zašto da ne.“

Ili se spojiti ako ide više ljudi, pa da idu jednim automobilom.

"Tako je. Ako se ide u nekom pravcu na službeni put, koristi se alternativni prevoz, minibusom, ili ukoliko je to neophodno službenom vozilom, onda se na tom pravcu planira da ide dvoje-troje, više ljudi. Organizovaće se sastanci onlajn...“