Cena slatkog života

Da će Srbija dugove prema Pariskom klubu poverilaca, po osnovu kredita uzetih pre više od 40 godina, još u doba SFRJ, otplaćivati do 2041. godine, te da će rate kredita Svetske banke, koji takođe potiču iz tog perioda, otplaćivati narednih 11 godina, nije nikakva novost. Srbija, naime, po osnovu stranih kredita odobrenih još u vreme SFRJ duguje nešto manje od dve milijarde evra.

Upravo minule sedmice Narodna banka Srbije saopštila je da je iz republičkog budžeta isplatila dve tranše duga bivše SFRJ. Šesnaestog septembra 11,5 i u „narednih šest dana“ još 69,7 miliona dolara.“ Mediji su ovu isplatu obeležili kao „poslednju ratu kredita Titovih dugova za sladak život u bivšoj SFRJ“.

Činjenica je i da će od 2020. do 2024. godine Srbija godišnje otplaćivati oko 213 miliona evra, dok će od 2025. godine godišnje plaćati oko 86 miliona evra, a sve po osnovu zaduživanja još iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka i „zlatnog doba“ socijalističke Jugoslavije.

Povezane vesti - 40 GODINA OD TITOVE SMRTI: Ko je bio Josip Broz i zašto je cela SFRJ plakala za njim?

Sve na to, naravno, vraća na priču da li su tadašnje generacije „živele život“ na račun budućnosti svoje dece, ali i na pitanje za šta su korišćene te pare. Da li mi i danas plaćamo nešto što možda ne postoji već godinama ili decenijama? Ili su ti novci, ipak, utrošeni na nešto što nam i danas služi.

To je, nažalost, podatak do kojeg je i danas teško doći. Ekonomski stručnjaci slažu se, uglavnom, u procenama da je najveći deo tog novca korišćen za infrastrukturne projekte – puteve, železnicu, energetiku... Većina tih projekata i danas postoji i u funkciji je. Novcem iz kredita Svetske banke je, na primer, 90-ih početa i gradnja autoputa ka Subotici, ali su sankcije koje su uvedene SR Jugoslaviji, potom zavrnule kreditnu slavinu, pa je novac morao da se traži na drugoj strani.

Bitna stavka bio je i novac koji je nekadašnja Jugoslavija, koja se hvalila da je „četvrta vojna sila Evrope“, izdvajala za naoružanje. Veliki deo onoga što je tada nabavljeno, danas, naravno, više nije u upotrebi, a mnogo toga je i uništeno tokom ratnih devedesetih godina.

Zagrebački ekonomista Guste Santini pre par godina ocenio je da se, iako je tadašnja vlast želela narodu dati više nego što su bile objektivne mogućnosti, ipak puno racionalnije zaduživalo.

„Ulagalo se u razvoj, gradili su se kapaciteti. Druga je stvar što su neki kapaciteti bili neefikasni. Tada je postojala izreka da je Obrovac jedinica za glupu investiciju. Ali na razvoju se više radilo nego što je to danas slučaj u Hrvatskoj“, reko je Santini za Radio „Slobodna Evropa“.

O racionalnijem zaduživanju, doduše, može da se govori kada je reč o periodu do kraja 70-ih godina. U poslednjim godinama života Josipa Broza Tita, kao i početkom 80-ih, međutim, počelo je ozbiljno zaduživanje, ali su ti krediti prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija...

Priču o naglom skoku jugoslovenskog duga pred Titovu smrt potvrđuje i dr Ljubodrag Savić sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, koji se fenomenom duga bavio i kao istraživač.

„Sa rezervom treba primiti neke podatke. Na temu duga SFRJ postoje različite informacija. Ali nije sporno da je pre smrti Josipa Broza, odnosno 1980. kada je umro, dug bivše SFRJ iznosio 19,6 milijardi američkih dolara. Zaduživanje je doživelo eksploziju 70-ih godina, jer je 1971. bilo svega 1,7 milijardi dolara. Posle je strahovito dug porastao. Prema nekim drugim podacima, u 1987. godini SFRJ je već bila zadužena 21,3 milijarde dolara, a smatra se da je 1991. godine, to su podaci Narodne banke Srbije, ukupan dug, to je godina pred raspad zajedničke države, iznosio oko 16 milijardi dolara“, kaže Savić za „Ekspres“.

Te podatke, pozivajući se na informacije iz NBS, potvrđuje i ekonomista i naučni savetnik dr Dejan Jovović.

„Spoljni dugovi Jugoslavije na kraju 1987. godine iznosili su 21,3 milijarde dolara (konvertibilni dug od 20 milijardi), što je bio veoma veliki iznos za ono vreme. Preračunato u današnju vrednost dolara, to bi iznosilo preko 48,3 milijarde dolara. Srednjoročni i dugoročni dug iznosio je 18,7 milijardi dolara (današnjih 42,4 milijarde dolara). Ako se od tog iznosa odbiju potraživanja, uglavnom od zemalja u razvoju, od oko 3,8 milijardi dolara, prečiste klirinška potraživanja i dugovanja, jugoslovenski neto dug je tada iznosio 17,5 milijardi dolara (današnjih 40 milijardi dolara). Problem nije bio sam apsolutni iznos duga (jer nije bio veći od jedne trećine BDP-a), koliko je bio visok koeficijent zaduženosti zemlje od preko 45 odsto, dok je prema kriterijumu Međunarodnog monetarnog fonda situacija već alarmantna ako je on preko 25-30 odsto“, kaže Jovović za „Ekspres“.

Uoči raspada SFRJ, navodi on, spoljni dug (glavnica bez kamate) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je na kraju 1991. godine preko 15 milijardi dolara (od čega je bivša Federacija bila garant za oko 11 milijardi). Preračunato u današnju vrednost dolara, to bi iznosilo 28,3 milijarde dolara.

„Raspored dugovanja bio je tada sledeći (u milijardama dolara): Slovenija 1,7; BiH 1,5; Crna Gora 0,6; Hrvatska 2,7; Makedonija 0,7; Srbija 4,8; i Federacija 3,1 milijardu. SFRJ je međunarodnim finansijskim institucijama dugovala oko tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonskom klubu) 4,4, i vladama razvijenih zapadnih zemalja (članicama Pariskog kluba) oko 6,5 milijardi dolara. Prema kriterijumu i terminologiji međunarodnih finansijskih institucija – MMF-a i Svetske banke – SFRJ je bila visoko zadužena zemlja sa „nižim srednjim dohotkom“ po glavi stanovnika“, kaže Jovović.

Povezane vesti - POSLEDNJI BROZOV AMBASADOR U LONDONU: Crveni četnici su uništili SFRJ

Svaka republika je, dakle, imala svoj dug, a deo zajedničkog duga je, podseća profesor Savić, posle raspada SFRJ podeljen po ključu prema međunarodnim kriterijuma MMF. Srbija je morala da preuzme obavezu za oko 38 odsto tog duga.

Tema kako se troše pare iz inostranih kredita bila je aktuelna još u vreme zaduživanja. Kritikovano je to što su, na primer, mnogi zajmovi preliveni u potrošnju. Umesto na investicije, otišli su na standard. Ili su uloženi u promašene investicije. Umesto da se dobijene pare reprodukuju, one su prosto ukopane. Takvi su, na primer, slučajevi „Feni“, kombinat za preradu feronikla u Makedoniji, fabrika glinice „Obrovac“ u Hrvatskoj, kao i mnogi drugi koji su, zvanično, dobili etiketu - investicionih promašaja.

Prema nekim procenama još iz sredine 80- ih godina, ukupni promašaji u zemlji pojeli su gotovo između šest i sedam milijardi tadašnjih dolara. A svi ti promašaji došli su za naplatu nekom drugom, a ne onome ko se zadužio.

Povezane vesti - ZAOSTAVŠTINA TITA: Dugove iz SFRJ otplatićemo do 2041, ostalo 1,97 milijardi evra

Pa ipak, mnogi i dalje gledaju sa nostalgijom na SFRJ. Profesor Savić i za to ima objašnjenje, a to je da je u bivšoj SFRJ većina ljudi živela vrlo pristojno, ali da niko nije razmišljao o tome da li je, recimo, pruga Beograd-Bar bila promašaj, ili da su promašaj bile razne fabrike koje su građene na osnovu političkih, a ne ekonomskih odluka.

„Svakako je bilo promašaja. Ali kada ljudi razmišljaju iz ugla kako je svako imao posla gde je hteo da radi, kako je svako imao i trinaestu platu, kako je većina ljudi mogla da dobije stan... Evo, ja u Grockoj imam neki plac i neku šupu, a profesor sam Univerziteta. I nisam bio u poziciji da napravim vikendicu. Razgovarao sam sa bivšim predsednikom opštine Grocka, rekao mi je da je na teritoriji opštine Grocka pre 10-15 godina bilo 2.000 objekata. Dve trećine tih objekata su bile u vlasništvu radnika. A danas ne mogu da naprave ni direktori nove objekte, osim ovi što kradu. Znači da su ljudi tada mogli bez velikih teškoća da šalju svoju decu na more, u radnička odmarališta, ali su ih slali na more. Da su mogli da uzmu kredit da kupe automobil. Ako to merimo iz ugla prosečnog čoveka danas, svakako je jasno zašto su ljudi koji su tada živeli bili zadovoljniji“, kaže profesor Savić.

Pritom, Savić podseća i da je Jugoslavija bila zemlja koja se brzo razvijala, ali je u suštini bila siromašna zemlja. I nije se mogao napraviti tako veliki dug za kratko vreme.

„Od 1957. do 1961. godine industrijska proizvodnja je godišnje imala stopu rasta od 70 odsto. Malo smo imali problema sa privrednom reformom ali sedamdesetih godina to je bio napredak. U jednom trenutku bivša SFRJ je bila najveće investiciono gradilište u Evropi. Zapamtio sam broj – 29.500 investicionih objekata je bilo u bivšoj SFRJ, na nivou bivše SFRJ godišnje se gradilo 100.000 stanova. Što je i danas ogromna cifra. Posledica toga je bilo zaduživanje, ali za razliku od današnjeg zaduživanja ili od devedesetih pa naovamo, iza svih tih dugova postoje realni objekti“, kaže profesor Savić.

Kome sve dugujemo

Srbija će najduže plaćati dug prema Pariskom klubu. Ovom poveriocu dugujemo još 1,09 milijardi evra. Treba vraćati i dugove prema Svetskoj banci, i to nešto više od 700 miliona evra. Potpisan je i ugovor o regulisanju duga sa Češkom koji potiče iz perioda klirinškog načina plaćanja, a od početnih 32,7 miliona dolara, dug koji će jednokratno biti plaćen češkoj strani, sveden je na 9,8 miliona dolara. Srbija bi u ovoj godini trebalo da otplati i dug prema Slovačkoj od 6,43 miliona evra, a on potiče iz perioda SFRJ i klirinškog načina plaćanja. Dug Srbije prema Libiji iznosi 44,66 miliona dolara. Srbija je, po osnovu duga iz perioda SFRJ, do sada u celosti otplatila dug prema Londonskom klubu poverilaca, EU, Eurofimi i Banci za razvoj Saveta Evrope. Treba reći da Srbiji niko ništa ne duguje, odnosno da ona nema potraživanja po osnovu zajmova odobrenih u periodu SFRJ, prema podacima kojima raspolaže NBS.

U odnosu na milijarde evra kredita koje je SFRJ uzimala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Srbija i Crna Gora gotovo da se i nisu zaduživale devedesetih godina. SRJ se u tom periodu zadužila svega 400 miliona evra, a razlog su bile sankcije, pa je u takvim okolnostima zapadnim zemljama bilo zabranjeno da sarađuju sa Srbijom. Za razliku od Srbije, Hrvatska i Slovenija su otplatile sve rate.

Povremeno se, kako kaže dr Dejan Jovović, u javnosti postavlja i pitanje kosovskog duga Srbije. Od ukupnog duga koji se odnosi na nasleđene dugove Srbije iz ukupnog duga SFRJ uoči raspada, deo duga pokrajine Kosova i Metohije iznosio je 936 miliona evra. Ostalo je da se plati još 181,89 miliona evra.

Stanje u komšiluku

Sadašnji spoljni dugovi zemalja bivše Jugoslavije iznose ukupno 147,07 milijardi dolara. To je, kako ocenjuje dr Dejan Jovović, gotovo pet puta više nego što je cela bivša Jugoslavija bila dužna uoči raspada. Hrvatska je najviše zadužena, i to 48,05 milijardi dolara. Dug Slovenije je nešto manji i iznosi 47 milijardi dolara. Na trećem mestu je Srbija sa 30,88 milijardi dolara (28,6 milijardi evra). Makedonija duguje 8,42 milijarde dolara, Crna Gora 8,31 milijardu dolara, dok je najmanje zadužena BiH sa spoljnim dugom od 4,53 milijarde dolara.

„Teško je adekvatno porediti aktuelne dugove sa onim od pre 30 i više godina jer nije samo reč o uračunavanju inflacije već i u drugim važnim faktorima kao što je kupovna moć stanovništva, kao i udeo zaduženosti u celokupnoj ekonomiji. I tu se vide velike razlike među zemljama bivše Jugoslavije“, kaže Dejan Jovović za „Ekspres“. Sadašnji spoljni dug Srbije iznosi 63,8 odsto BDP-a, što se po oceni zvaničnika smatra „umerenim nivoom zaduženosti“. Narodna banka Srbije navodi da sve dugove Srbija redovno otplaćuje, zahvaljujući tome što je visoko likvidna, odnosno zato što ima visok nivo rezervi. Otplata dugova ne opterećuje spoljnu likvidnost zemlje, jer se na servis duga troši jedna petina izvoznih prihoda. Srbija trenutno uredno otplaćuje svoje obaveze i kredite, bilo da je u pitanju finansiranje kapitalnih investicija i infrastrukture ili dugova nastalih u prethodnim decenijama, ocena je predstavnika zvanične politike.

U slučaju Slovenije, udeo spoljnog duga je 109 odsto BDP-a. Hrvatski spoljni dug iznosi 82,8 odsto BDP-a, a dug Crne Gore premašio je 80 odsto BDP-a. Ako se ima u vidu da se po kriterijumu međunarodnih finansijskih institucija zemlja smatra visoko zaduženom ako je odnos njenog spoljnog duga i BDP-a prešao 80 odsto, iz navedenih podataka jasno je da su Hrvatska, Slovenija i Crna Gora visoko zadužene zemlje.