Vesti
06.12.2022. 10:17
Vesti
06.12.2022. 16:10
Mihailo Paunović
Kosovo
Da li će se Aljbin Kurti okrenuti Nemačkoj?
Iako se Aljbin Kurti već mesecima bezuspešno trudi da što više zaliči na Volodimira Zelenskog, trenutno veće sličnosti ima sa Vladimirom Putinom. Iako po političkom uticaju i liderstvu nemaju ama baš nikakve veze, Putin i Kurti ipak imaju zajednički imenilac. Sudbina bi, potencijalno, sa obojicom mogla da se poigra na identičan način.
Kao čovek koji je na vlasti u Rusiji, kao predsednik i premijer, još od 2000. godine, za Putina bi se moglo reći da se ceo život spremao i u tišini nadao danu kada će pokrenuti invaziju na Ukrajinu.
Poslednjih meseci svedoci smo da sve ono za šta se Putin spremao i kalio, još iz vremena KGB-a, najverovatnije neće proći onako kako je predsednik Rusije u svojim snovima fantazirao. Pred Rusijom je još jedna sudbonosna zima koju će Putin ili politički preživeti ili će ga pojesti njegovi – politička i ekonomska elita koju je sam stvorio. Možda sa sigurnošću ne možemo reći da Rusija gubi rat, ali zasigurno možemo da kažemo kako ga trenutno ne dobija.
Isti sudbinski preokret mogao bi da zadesi i Aljbina Kurtija. Kao najbolji đak Adema Demaćija i čovek koji je ceo svoj život posvetio ideji samoopredeljenja i sticanju kosovske nezavisnosti, Kurti je u jednom momentu bio jako blizu ostvarenju svog sna. Na tacni je, na ranama i kriv drugih, dobio gotovo rešenu priču koji je samo trebalo da zaokruži. Sve što se od njega tražilo i očekivalo bilo je strpljenje, a vreme je trebalo da uradi ostalo. Međutim, Kurtija sve vreme za rukav vuče njegov karakter, najveći saveznik Srbije. Isti onaj karakter zbog kog je robijao, zbog kog je bacio suzavac u skupštini Kosova, zbog kog je već jednom bio smenjen sa pozicije premijera.
"Beskoristan“
Svojom političkom nezrelošću ugrozio je sve, a najviše višedecenijsko negovano prijateljstvo sa SAD. Sada je u situaciji da ga politički "pojedu“ baš najveći sponzori Prištine. Oni koji su i stvorili državu Kosovo. Preti mu opasnost i od lokalnih hijena, od kojih bi mogao da ga spasi jedino neki ambasador ukoliko bi mu pritrčao u pomoć.
Da je Kurtijeva politička karijera na izdisaju može da se nasluti i na osnovu nedavne izjave Ričarda Grenela. Nekada specijalni izaslanik SAD-a u pregovorima Beograda i Prištine na pitanje novinara RTS-a kako gleda na trenutne razgovore koji se vode između Srbije i Kosova odgovorio je da "Kurti nije od koristi u ovoj situaciji“.
"On je odbio svaku ideju koju su mu Amerikanci ponudili. Sada odbija i ideje koje nude Evropljani. Čak i Bajdenova administracija mora da ga kritikuje. I ja mislim da on ne služi svom narodu. Ne pomaže u ovoj situaciji. Nedostaje nam Tači ovih dana. (…) Američki sistem to vidi. Konačno u Americi dolazimo do zaključka, i to na obe strane, da Kurti Amerikancima nije od koristi“, istakao je Grenel.
Ovakve i slične izjave u kojima se Kurti karakteriše kao krivac donedavno nisu bile česta pojava. Čini se, kao da ih je pokrenuo Žozep Borelj nakon, sada već čuvenog, osmočasovnog sastanka u Briselu na kom su glavna tema bile registarske tablice. Borelj je tada prvi put nedvosmisleno poručio da je Kurti glavni kamen spoticanja ka uspostavljanju normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
Baš na tom sastanku Kurti je po ko zna koji put potvrdio da nije spreman na kompromis, nikakav ustupak, kao i to da je politički apsolutno nezreo makar za nivo politike koji je potreban Balkanu. Na sastanku u Briselu je, isključivo zbog svog karaktera, pao na najbezbolnijem pitanju. Jer, registarske tablice su mnogo značajniji simbol za Beograd nego za Prištinu. Na našu sreću, Kurti to ili ne vidi, ili ne želi da vidi.
Lider "Samoopredeljenja“ rekao je da je dogovor o registarskim tablicama postignut ne samo da bi se deeskalirala napeta situacija između Kosova i Srbije, već i da bi se počeli pregovori za konačni sporazum, potencirajući da konačan dogovor mora da bude postignut pre proleća 2023.
"To smo uradili ne samo da bismo deeskalirali situaciju, već i da bismo stvorili priliku za brz početak pregovora za potpunu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Pregovori moraju biti završeni pre proleća 2023. To je bio pravi cilj kompromisa“, rekao je Kurti.
Vesti
06.12.2022. 10:04
Lideri EU i Zapadnog Balkana na jednom mestu
Politički očajanik
Proleće 2023. godine Kurti je poslednjih dana više puta istakao kao poslednji rok za postizanje konačnog sporazuma između Beograda i Prištine. Čini se da mu se žuri više nego obično. Da je u panici potvrđuje i to što se čvršće nego obično hvata, kao pijan plota, za takozvani Francusko – nemački predlog koji, na osnovu onoga što o njemu znamo, liči na model dve Nemačke.
Beograda je na Kurtijevo potenciranje primene predloga iza kog stoje Nemačka i Francuska, uputio jedini mogući odgovor: "Nema smisla razgovarati o tome u ovom trenutku.“
"Pre bilo kakvih novih predloga i pre bilo kakvih razgovora o novim sporazumima, ono što je neophodno, sasvim prirodno i logično, jeste da se u potpunosti implementiraju postojeći sporazumi“, izjavila je nedavno premijerka Srbije Ana Brnabić.
U postojeće sporazume na prvom mestu spada Zajednica srpskih opština, ali i drugi potpisani sporazumi za koje Kurti tokom celog svog mandata govori da su nasleđeni i da nisu dobri po Kosovo.
Aljbin Kurti tokom svoje političke karijere nikada do sada nije bio u težoj situaciji. Čini se da je zbog svojih nerezonskih i tvrdoglavih odluka dojadio kako političarima iz Prištine, tako i onima sa Zapada. Doveden je u situaciju da po svaku cenu mora da stavi potpis na formiranje Zajednice srpskih opština, nešto na šta nisu bili spremni ni mnogo pragmatičniji političari pre njega.
Vesti
02.12.2022. 10:18
Vučić: "To što je uradio teroristički ološ Aljbin Kurti je za svaku osudu"
Okretanje Nemačkoj
Sumnjičavi će reći da je registracija tablica sitna stvar da bi zbog toga mogla da pukne tikva. Međutim, ukoliko se vratimo u prošlost, preciznije u 2020. godinu, prisetićemo se da je Kurti već jednom platio previsoku cenu zbog svoje nespremnosti da sarađuje. Reč je, naravno, o odluci da ni po koju cenu ne ukine takse na proizvode iz Srbije i BiH, već samo delimično. Po mišljenju mnogih analitičara, u padu njegove vlade tada je šurovala Amerika i ne treba da čudi ukoliko se isto desi i danas, dve godine kasnije.
Kako bude popuštala podrška Amerike, tako će se Kurti sve više truditi da pronađe način da se okrene Nemačkoj. Zbog toga i ne čudi što u poslednje vreme na sve načine pokušava da na pregovarački sto stavi nemačko – francuski papir.
SAD možda jeste najveći zaštitnik Kosova, ali Kurtijev glavni mentor je Nemačka. Koliko god Nemačka i Amerika nedvosmisleno podržavaju kosovsku nezavisnost, ove dve države ne dele isti stav kad je reč o konačnom rešenju kosovskog pitanja. Amerikanci su mnogo pragmatičniji i spremni su na veće kompromise koji često, hteli mi to da priznamo ili ne, idu naruku Srbiji.
Koliko se ove dve sile mimoilaze kada je reč o konačnom rešenju, najbolje smo mogli da vidimo pre dve godine na primeru Hašima Tačija. U junu 2020. godine u Vašingtonu je bio zakazan sastanak između Ričarda Grenela, Avdulaha Hotija, tadašnjeg premijera Kosova, i Aleksandra Vučića. Sastanak su mnogi najavljivali kao događaj koji će Beograd i Prištinu vratiti za pregovarački sto i uvesti u samo finale rešavanja kosovskog pitanja. Međutim, do sastanka nije došlo jer je na predlog Specijalizovanog suda u Hagu podignuta optužnica za ratne zločine protiv protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija. Na Kosovu je upaljen alarm, a sastanak je otkazan jer Hoti nije mogao da prisustvuje.
Vesti
01.12.2022. 16:15
Kurti ponovo o ratu: "Srbija ne sme da napadne Kosovo"
Dugo se raspravljalo o tome zašto je do podizanja optužnice došlo baš u tom trenutku, a kao odgovor ponuđene su mnoge teorije. Oko jedne su se mnogi složili, a to je da je Nemačka umešala prste. Zašto baš ona? Priča se ponovo vraća na pomenuto mimoilaženje Nemačke i Amerike u pogledu konačnog rešenja kosovskog pitanja. Iz dobro obaveštenih krugova puštena je priča da je na sastanku u Vašingtonu na stolu trebalo da se nađe predlog da se kosovski čvor reši tako što će doći do podele teritorije. Rešenje, za koje Nemačka ne krije da nije spremna da ga prihvati.
Danas, kada je Zajednica srpskih opština opipljivija nego ikada, Kurti će njeno formiranje, verovatno, pokušati da izbegne naglim okretanjem ka Nemačkoj kako bi se oslobodio pritiska Amerike.
Sa druge strane, nemoguće je ne primetiti da Zapad na Srbiju vrši sve manji pritisak kada je reč o Kosovu. Pritisaka će biti sve manje kako se bude povećavala distanca između Srbije i Rusije. Jer, iz ugla Zapada, u tome se podjednako slažu i Evropska unija i Amerika, pitanje Kosova više nije toliko važno koliko Rusija. Evropi je potrebno jedinstvo, celina koju je nemoguće postići dokle god Srbija sedi na dve stolice. Jedinstvo ne mora nužno da se postigne time što će Srbija uvesti sankcije Rusiji, jer to je na kraju isključivo simboličan čin. Bitna je distanca i da Srbija konačno odabere stranu, odnosno da se okrene Zapadu.
Komentari
