Da li strane diplomate prekoračuju svoja ovlašćenja?

Nedavna ispovest Saše Jankovića, bivšeg ombudsmana i nekadašnjeg predsedničkog kandidata, u kojoj je otkrio šta su mu sve sugerisali, pored ostalog i neki strani ambasadori u Beogradu, ponovo je pokrenula pitanje moći i uticaja diplomatskih predstavnika drugih država u Srbiji.

Janković je, naime, rekao kako su mu svojevremeno „politički stratezi, ambasadori, kvaziprijatelji… Svi su mi govorili isto“.

„Ti i Vučić ste isto godište, čak se i poznajete, on tebe poštuje, treba da budeš super sa njim, pa da mu se podvučeš pod kožu i da u jednom momentu sve preokreneš. Tako se osvaja vlast. Apsolutno mi je bilo ispod časti da uzimam to u razmatranje. Treba da sedim sa nekim i da pletem zaveru kako da postanem kalif umesto kalifa? To je ružno. Dešavalo mi se i da čujem: ʼAko nećeš sa Vučićem, sa kim bi mogao u SNS-u. U slučaju da Vučiću otkaže srce. Znaš, nešto mu nije OK srce.ʼ Ja kažem – ajde da se pravimo da ovo nisam čuo. Jer ako prihvatim da sam čuo to što ste rekli, onda mi nikada više u životu nemamo šta da pričamo. Jer bez obzira što mi je taj čovek učinio najgore stvari u životu, pa šta ću ja biti ako budem na takav način razmišljao o njemu”, rekao je između ostalog Janković u podkastu na portalu Nova.rs.

 

Često se u medijima, naročito u predizbornim i postizbornim vremenima, može čitati o „tajnim večerama“, „sastancima u četiri oka“ i sličnim misterioznim dešavanjima u kojima je bar jedan od aktera neki od uticajnijih ambasadora u Beogradu.

Istina jeste da je posao ambasadora da bude obavešten i da o svemu što je bitno obaveštava svoje ministarstvo spoljnih poslova. Problem, međutim, nastane onog trenutka kada diplomata prekorači svoja ovlašćenja i počne da se meša u nešto što su unutrašnje stvari jedne zemlje. A toga je u prethodnim godinama, naročito posle 2000. godine, bilo poprilično.

Ambasadori, kauboji i Indijanci: Šta je otkrila izjava Saše Jankovića?

Interesi i ambicije

Interesi i ambicije

Vesti 17.09.2021. 08:25

Ambasadori, kauboji i Indijanci: Šta je otkrila izjava Saše Jankovića?

Francuska povlači ambasadore iz SAD i Australije

Diplomatska kriza

Diplomatska kriza

Svet 18.09.2021. 09:24

Francuska povlači ambasadore iz SAD i Australije

Sagovornici „Ekspresa“, koji svi imaju veoma dugu istoriju kontakata sa stranim diplomatama, slažu se, međutim, da je to dobrim delom posledica i nedostataka i neuređenosti srpske države. Stranim diplomatama je, naime, znatno sužen prostor za nediplomatsko delovanje u uređenim i stabilnim državama, dok im je, nasuprot tome, u fragilnim društvima mogućnosti za zakulisno delovanje mnogo više.

Osim ovog poslednjeg Jankovićevog priznanja kakve su sve scenarije za Srbiju pojedine diplomate razmatrale, dosta dobru sliku o tome kakav je bio uticaj nekih stranih ambasadora u Srbiji moglo se videti i iz dokumenata koje je svojevremeno objavio „Vikiliks“. A, podsetimo, među oko 250.000 dokumenata, njih gotovo 5000 odnosilo se na Srbiju.

Na to podseća i Ljiljana Smajlović, nekadašnja glavna urednica „Politike“, koja je, inače, uvek imala veoma dobre kontakte u stranim ambasadama.

„Setite se samo kako je Boris Tadić želeo vanredne izbore, zbog toga što ga je Dinkić nervirao sa svojim ucenama oko Zakona o informisanju. Iz dokumenata koje je objavio ʼVikiliksʼ, međutim, vidi se da su Amerikanci bili protiv toga. Pa je čak taj američki diplomata bukvalno tračario o Demokratskoj stranci, kako su ovakvi, onakvi, da umesto da idu napred, oni žele vanredne izbore... Ali suština je da Boris Tadić nije dobio vanredne izbore“, kaže Smajlović za „Ekspres“.

 

Isto tako, međutim, ona podseća kako su u određenim prilikama stranci i pomagali svojim aktuelnim političkim mezimcima. A takav je slučaj bio recimo sa proglašenjem, a potom i priznavanjem kosovske nezavisnosti 2008. godine. Kako se navodi u depeši od 17. decembra 2007. godine pod naslovom „Odložite priznanje kako biste pomogli dobrim momcima“, navodi se kako je Borko Stefanović molio Roberta Silberstina iz ambasade SAD u Beogradu da Amerika, kao „svetionik slobode“, odloži priznanje nezavisnosti Kosova za period posle drugog kruga srpskih predsedničkih izbora, kako ne bi naškodila predsedniku Tadiću.

„Nemojte tražiti da Tadić prihvati gubitak Kosova, pokojni premijer Đinđić je ubijen za manje od toga“, rekao je Stefanović na tom sastanku.

 

Da li je to imalo efekta ili je sve bilo stvar slučajnosti, tek Kosovo je nezavisnost proglasilo 17. februara 2008. godine, dve nedelje posle drugog kruga predsedničkih izbora i dva dana nakon Tadićeve inauguracije, a američko priznaje usledilo je 18. februara.

Diploma(n)tija

Grčko priznanje Kosova

Grčko priznanje Kosova

Vesti 15.06.2021. 11:37

Diploma(n)tija

Džefri M. Hovenier novi ambasador SAD u Prištini

Karijerni diplomata

Karijerni diplomata

Vesti 03.07.2021. 09:17

Džefri M. Hovenier novi ambasador SAD u Prištini

Nepunih pet meseci kasnije, tadašnji američki ambasador Kameron Manter aktivno se uključio u unutrašnji politički život Srbije, angažujući se na formiranju nove vlade. To za „Ekspres“ potvrđuje i jedan od učesnika ovih dešavanja, ali uz uslov da ostane anoniman.

„Ambasador Manter na to se odlučio iz više razloga. Prvo, pregovori oko sastavljanja vlade su se mnogo otegli, što je naruku išlo snagama koje tada nisu uživale američku podršku. A drugo, Manter je po svaku cenu želeo da eliminiše iz vlasti Demokratsku stranku Srbije, s obzirom na to da je njenog lidera Vojislava Koštunicu smatrao direktno odgovornim za paljenje američke ambasade na protestima koji su usledili posle proglašenja kosovske nezavisnosti u februaru“, priča sagovornik „Ekspresa“.

 

Manter u tom poslu, međutim, nije bio sam jer su mu zdušno pomagali i tadašnji ambasadori Nemačke, Velike Britanije i Francuske, mada je američki ambasador bio „mozak operacije“.

Naš sagovornik, međutim, ističe da uloge stranih ambasadora ne treba uvek posmatrati sa negativne strane jer, kako kaže, lično je video dosta ambasadora koji su Srbiji iskreno želeli dobro i činili za nju mnogo bolje stvari nego mnogi ovdašnji političari.

„Naravno da većina stranih ambasadora uvek i iznad svega gleda interese svoje zemlje i glupo je isticati to kao nešto ružno ili loše. A pokušaji ekstra uticaja će uvek postojati, naročito kad su interesi krupnog biznisa u pitanju“, dodaje on.

 

A kad smo kod biznisa, često se dešava da neki od ambasadora spoje lične sa interesima krupnog biznisa, a za šta im je dobra odskočna daska upravo diplomatska funkcija. Tako je, na primer, upravo gorepomenuti Manter, nedugo nakon odlaska sa pozicije ambasadora, postao savetnik u kompaniji SBB, koju je ubrzo posle toga kupio američki investicioni fond KKR.

I jedan od njegovih prethodnika posvetio se biznisu u regionu nakon odlaska sa funkcije. U pitanju je, naravno, Vilijam Montgomeri, koji je u doba dok je bio ambasador važio za jednog od politički najmoćnijih ljudi u zemlji. No, biznisom se, zajedno sa suprugom Lin, potom nije bavio samo u Srbiji, već i u drugim zemljama regiona, kao na primer u Hrvatskoj, gde je i živeo jedno vreme. A poslovni partneri u Srbiji bili su mu, pored ostalih, i nekadašnji savetnik Vojislava Koštunice, advokat Gradimir Nalić u firmi „Strakon sekjuriti“, kao i nekadašnji portparol JUL-a Goran Matić, zajedno sa bivšim novinarom CNN-a Brentom Sedlerom, u kompaniji MSM.

Nisu, međutim, ni samo američki, pa čak ni samo zapadni ambasadori ti koji umeju da prekorače granicu između diplomatije i mešanja u unutrašnje stvari jedne zemlje. Tako će, na primer, nekadašnji ruski ambasador Aleksandar Konuzin ostati upamćen po skandalu koji je izazvao tokom jednog međunarodnog skupa u Beogradu, kada je u neuobičajeno oštrom tonu kritikovao učesnike zbog odnosa prema Kosovu.

„Ima li Srba u ovoj prostoriji? Da li vam je stalo? Rusija će braniti vaše interese“, rekao je tada Konuzin i demonstrativno napustio prostoriju.

Konuzin je, međutim, „lupio šamar“ srpskom pravosuđu kada pozvao udovicu Željka Ražnatovića Arkana Svetlanu Ražnatović da svojim prisustvom ulepša prijem povodom Dana Rusije, u trenutku kada se ona pripremala za kućni pritvor zbog pronevere.

I druge diplomate imale su svoje „bisere“. Tako je, na primer, nekadašnji nemački ambasador Andreas Cobel rekao da bi „insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo Srbiju i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine“.

Njegov britanski kolega Majkl Devenport je, na primer, bio ubeđen da je „potrebna strategija za Sandžak koja bi obuhvatila ne samo političke elemente“.

A američka ambasadorka Meri Vorlik ocenila je kako su „srpski lideri razumeli važnost održavanja dobrih odnosa sa susedima, uključujući Kosovo“.

Utisci o moćima stranih diplomata kreću se od toga da su oni „svemogući superheroji koji mogu sve“, do toga da je njihov uticaj onoliki koliko im dozvoli zemlja domaćin. Istina je, verovatno, negde na sredini.

Ljiljana Smajlović ocenjuje da oni „mogu da pomognu, ali i da odmognu“.

„Generalno gledano, oni mogu da urade mnogo toga, samo ne mogu da pobede na izborima“, kaže Smajlović.

TEMELJNI I DETALJNI

Ljiljana Smajlović ističe kako je jedna od odlika, pre svega američkih ambasadora, da su u pisanju izveštaja prilično temeljni i detaljni, te da obavezno navode i izvor iz kojeg potiče neka informacija.

„Tačno se zna da li je informacija koju navode iz prve, druge ili neke treće ruke, odnosno da li dolazi iz krugova bliskih jednoj ili drugoj političkoj opciji, ili je nešto što je stiglo iz potpuno nepouzdanih izvora. Ti su izveštaji bolji nego neki koje piše naša BIA, čiji operativci, koliko sam ja imala prilike da vidim, često uopšte ne navode izvore, što može da se tumači i kao pokušaj oblikovanja izveštaja onako kako njima odgovara“, kaže Smajlović.

Nisu, međutim, ni zapadne diplomate toliko naivne kada je reč o prikupljanju i prosleđivanju informacija jer često tačno znaju kome da se obrate kako (ne) bi dobili informaciju koja im odgovara.

Tako je, na primer, savetnik u američkoj ambasadi u Beogradu od 2000. do 2004. godine Bertram Braun iskusno znao kome treba da postavi delikatno pitanje koje se ticalo izvesnih, navodnih, sklonosti Čedomira Jovanovića, tada potpredsednika Vlade Srbije, da koristi psihoaktivne supstance, kako bi dobio odgovor koji njega zadovoljava.

Njegov sagovornik mu, naravno, nije potvrdio da Jovanović ima takve sklonosti, te je on mirne duše mogao da pošalje izveštaj kako su priče te vrste o Jovanoviću netačne.