Vesti
04.05.2021. 21:00
Vesti
22.12.2021. 06:05
Mihailo Paunović
Hajde da se ne brukamo
Direktor "Instituta za pojas i put" optužen za plagiranje
Plagijat, tako često pomenuta reč u domaćoj javnosti. Do te mere da je njen značaj vremenom postao otrcan, zanemarljiv. Za mnoge, ali ne i za one koji i dalje drže do njene važnosti. Za njih i dalje predstavlja najtežu etičku kaznu po kodeksu Univerziteta.
Osluškujući i posmatrajući politički narativ i porast simpatija građana, lako se zaključuje da je Kina danas jedan od najpopularnijih stranih faktora u Srbiji. Po popularnosti, među građanima Srbije, ispred Evropske unije, ostatka Zapada, ali i Rusije. Razumljivo. Iako se, bez ikakvih iluzija i lažne zaljubljenosti, iza dobrih odnosa dve države kriju obostrani interesi, ispravno je konstatovati da se najmnogoljudnija država sveta u više navrata pokazala kao pouzdan partner i siguran investitor.
O ekonomskoj saradnji početkom godine govorio je i sam predsednik Vučić potencirajući podatak da je Srbija, u proteklih 10 godina, povećala izvoz u NR Kinu za 50 puta. Saradnja dve države ojačana je kako raznim investicijama i ulaganjem Kine u našu državu, tako i univerzitetskom saradnjom – u okviru inicijative "Pojas i put“, ali i formiranjem zajedničke kinesko-srpske laboratorije za prirodne proizvode i otkriće novih lekova. A prelaznu ocenu je dobila i tokom krize prouzrokovane virusom korona.
Nedavno je saradnja Srbije i Kine dobila novo poglavlje u vidu Instituta za pojas i put d.o.o. Beograd. Kako nam je objašnjeno, područje rada Instituta usmereno je na ostvarivanje maksimuma iz inicijative "Pojas i put“ koja obuhvata više od 100 zemalja u svetu.
Novoformirano telo će koordinisati aktivnosti u tri oblasti: privredne razmene i saradnje duž "Pojasa i puta“, potom akademske i obrazovne saradnje kroz razvoj tehnologija, povezivanja istraživačkih instituta, razmene studenata, nastavnika... Dok će se treći nivo odnositi na kulturnu razmenu i saradnju što je posebno značajno zbog kulturoloških razlika duž "Pojasa i puta“.
Predlogom Vlade Republike Srbije, koji je objavljen u "Službenom glasniku“, predviđeno je da se za predstavnika Republike Srbije srazmerno udelu državnog kapitala od 51 odsto u društvu sa ograničenom odgovornošću Institut za pojas i put d.o.o. Beograd, za koji na osnovu zakonskog ovlašćenja osnivačka prava vrši vlada, u Skupštinu društva sa ograničenom odgovornošću Institut za pojas i put d.o.o. Beograd ovlašćuje Danijel Nikolić, pomoćnik generalnog sekretara vlade.
Takođe, predlaže se Skupštini društva Institut za pojas i put, čijim će sednicama do izbora predsednika predsedavati Danijel Nikolić, da za direktora imenuje Bojana Lalića, doktora tehničkih nauka iz Novog Sada.
Upravo kod ove podele karata nalazi se problem koji bi mogao da baci senku na sve dobre strane Instituta za pojas i put, ali i da bude nepotrebna mrlja u odnosima Srbije i Kine. Tačka preloma je izbor direktora Instituta.
Bojan Lalić je diplomirani inženjer mašinstva, doktor tehničkih nauka i redovan profesor na Fakultetu tehničkih nauka pri Univerzitetu u Novom Sadu. U njegovoj biografiji, između ostalog, možete pročitati da je od 2017. do 2020. bio savetnik ministra za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Republike Srbije, da je od 2013. do 2020. bio direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment, kao i da je u poslednjih deset godina intenzivno angažovan u saradnji Republike Srbije i Narodne Republike Kine. Si-vi dostojan direktora.
Međutim, ono što ne piše u biografiji jeste da je Senat Univerziteta u Novom Sadu kaznio Bojana Lalića 2020. godine za plagijarizam.
Svet
27.10.2021. 19:05
Premijer Luksemburga plagirao rad na fakultetu?!
Plagijat, tako često pomenuta reč u domaćoj javnosti. Do te mere da je njen značaj vremenom postao otrcan, zanemarljiv. Za mnoge, ali ne i za one koji i dalje drže do njene važnosti. Za njih i dalje predstavlja najtežu etičku kaznu po kodeksu Univerziteta.
Ali da se vratimo na Lalićev slučaj. Ono što je "Ekspres“ saznao od dobro obaveštenog izvora jeste da je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu pokrenuo ceo postupak protiv profesora Lalića. Prvo je stručna komisija utvrdila da je reč o prepisanom radu. Potom je etička komisija dala odluku da se profesor Lalić kazni opomenom. Ceo slučaj nastavljen je na nastavno-naučnom veću fakulteta, koje broji 50 profesora, i koje je potvrdilo predlog etičke komisije fakulteta. Sledeća stanica bila je etička komisija Univerziteta koja je razmatrala predlog i složila se da profesor treba da se kazni. Na kraju je predlog definitivno otišao do Senata Univerziteta koji je kaznio Lalića. Dakle, ceo slučaj je prošao pet instanci.
Da bismo proverili dobijene informacije i saznali detalje celog slučaja, kontaktirali smo profesora Bojana Lalića koji je bez problema pristao da govori za naš list.
"Bio sam uključen u jedan četrnaestočlani tim koji je radio na projektu koji je bio odobren od strane pokrajinskog sekretarijata. Nakon završenog rada, jedan od članova tog tima je studiju preveo na engleski i objavio kao monografiju. Želeći, pretpostavljam, da mi se oduži za nešto u životu potpisao je mene i još jednog čoveka koji nije ni učestvovao u pomenutoj studiji. Ja o tome nisam imao nikakva saznanja. Apsolutno nikada i nigde u mojoj biografiji se ta stvar ne pominje“, ističe Lalić u razgovoru za "Ekspres“, a potom nastavlja:
"Najpre nisam imao saznanja da rad uopšte postoji, a nakon saznanja sam se obratio izdavaču koji je izdao tu monografiju sa zahtevom da mi se dostavi dokument, mejl ili bilo kakva saglasnost na osnovu koje bi se utvrdilo da sam ja pristao na tu objavu. To tako funkcioniše u akademskom svetu. Kada god negde objavljujete traži se da potvrdite autorstvo na bilo koji način. Izdavač mi se obratio i rekao da je komunikacija u vezi sa izdavanjem tekla isključivo sa prvim autorom, profesorom koji je radio na pokrajinskoj studiji, a koji je nažalost preminuo.
Između ostalog, i Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji je trebalo da dodeli jednog člana komisije koja bi stručno razmatrala ovaj slučaj, odbio je da da člana komisije obrazlažući odluku time da je nosilac rada preminuo i da je on jedini komunicirao sa izdavačem i da je kao takav jedini on mogao da zna nešto o tome što je uradio“, kaže Lalić.
Vesti
22.11.2019. 20:26
MALI O SPORNOM DOKTORATU: Kako mi je? Teško mi je. Na kraju, građani su najbolji sudija
Sagovornik "Ekspresa“ takođe ističe da je ceo slučaj i dalje u procesu i da je sudu dostavio dokaze da nema nikakve veze s tim delom koje mu se stavlja na teret.
"Apsolutno nemam veze s tim plagiranim delom, već mi se stavlja na teret to što sam potpisao jedan dokument u kome se to delo pominje i tu sam napravio previd. Ja taj previd priznajem, ali plagijarizam kao jedno vrlo ozbiljno delo u akademskom svetu nikako ne priznajem i do okončanja sudskog postupka definitivno nemam šta drugo da dodam. Očekujem da u nekom najskorijem vremenskom roku bude procesuirano i da sud uvaži činjenice s obzirom na to da su etički odbor i etička komisija radili pod uticajem tadašnjeg dekana Radeta Doroslovačkog“, zaključuje Lalić.
Povodom tvrdnji Bojana Lalića da je komisija fakulteta radila pod pritiskom tadašnjeg dekana Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, kontaktirali smo i Radeta Doroslovačkog, čiji je komentar bio vrlo kratak i precizan.
"Što se tiče izjave Bojana Lalića da sam ja vršio pritisak na komisiju, izjavljujem da je to potpuna neistina i da to mogu da potvrde svi članovi etičke komisije fakulteta“, rekao je Doroslovački.
Kada se podvuče crta, izdvajaju se dve činjenice, jedno pitanje i nekoliko potpitanja. Imamo optužbu za plagijat koja je prošla pet instanci da bi na kraju bila potvrđena od Senata Univerziteta u Novom Sadu. Takođe, ceo slučaj je i dalje u toku i čeka se odluka suda na osnovu žalbe profesora Lalića.
Pitanje koje se nameće jeste da li su ljudi koji su predložili profesora Lalića za mesto direktora Instituta za pojas i put bili upoznati sa celim slučajem. Ukoliko nisu znali, možda se sada zainteresuju, a ukoliko jesu da li to znači mu bezrezervno veruju da je nevin i očekuju takvu odluku suda ili plagijarizam kao takav više nikom nije važan. O čemu god da je reč bilo bi dobro da se ceo slučaj što pre završi. Da ispadnemo ozbiljni... Da se ne brukamo.
Komentari
