Rat u Ukrajini: Minsko nasleđe koje onemogućava proboj

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao je da se dugo očekivana kontraofanziva odvija “sporije nego što je željeno“. Posle šest nedelja borbi, ukrajinske snage tek treba da stignu do prve linije takozvane Surovikinove linije, mreže odbrane izgrađene od kraja 2022. godine, u početku pod upravom generala Sergeja Surovikina.

Ruska strana ove nedelje ostala je bez najvažnijih aktera ove odbrambene strategije. Šef “Vagnera“ Jevgenij Prigožin poginuo je u još nerazjašnjenoj avionskoj nesreći 23. juna, zajedno sa svojim neposrednim zamenicima. Samo dan ranije, smenjen je sa svih dužnosti general Surovikin koji je nestao iz javnosti nakon “Vagnerovog“ marša na Moskvu pre dva meseca i od tada se nije oglašavao. Vojni zvaničnici saopštili su da je general na odmoru i da se sprema za novu dužnost, dok se u ruskim medijima naširoko spekulisalo o njegovoj bliskosti sa grupom “Vagner“ i ulozi koju je imao u njenoj pobuni.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je saučešće Prigožinovoj porodici. “Dugo sam poznavao Prigožina, još od početka devedesetih. Bio je čovek komplikovane sudbine i tokom života je pravio ozbiljne greške... Bio je talentovana osoba i biznismen“, rekao je Putin. 

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko ukazao je da je ranije, 2023. godine, saznao za pripremu pokušaja atentata na Prigožina i preneo je informacije Kremlju. “Poslednji put kada smo leteli u Emirate (u januaru-februaru, dodaje urednik RIA), dobio sam veoma ozbiljne informacije od izvora o atentatu na Prigožina“, opisao je Lukašenko.

Prema njegovim rečima, u roku od dva sata predao je šifrovanu poruku ruskom ambasadoru u UAE, kako bi o tome obavestio Vladimira Putina i šefa FSB-a Aleksandra Bortnikova.

Nakon nekog vremena, Lukašenko je pitao Prigožina da li je ova informacija stigla do njega, a biznismen je potvrdio da ga je Putin upozorio.

Beloruski predsednik rekao je da ne zna “ko je odgovoran za pad aviona“ i dodao da ne veruje da je avion mogao da bude oboren projektilom. Isto to saopštio je i američki Pentagon.

“Samo glavnokomandujući može da naredi vojnokosmičkim snagama da nešto urade. Onda oni daju komandu određenoj jedinici. A oni će dati komandu onom ko treba da puca. Da li razumete koliko ljudi mora da bude umešano? Kakav bi to idiot uradio? Mada ne poričem: đavo zna, možda su to neki ludi ljudi odlučili. Ali ja ne verujem“, dodao je Lukašenko.

On je primetio da mnogi sada pokušavaju da “prikače“ odgovornost za pogibiju na predsednika Rusije. Ali, prema rečima šefa beloruske države, ruski lider nema nikakve veze sa tim.

Iako sada na ukrajinskom frontu nema više ni Surovikina ni Prigožina, njihova ideja strategije trenutno igra veliku ulogu u onemogućavanju ukrajinskog prodora. Krajem novembra prošle godine saznalo se da je na levoj obali Dnjepra, gde su se povukle ruske snage posle povlačenja iz Hersona, počela da se pojavljuje takozvana Surovikinova linija. Ova obimna serija rovova, minskih polja, bodljikave žice, tenkovskih zamki i zapreka i vatrenih položaja, dizajniranih da uspore svaki ukrajinski napad, pojavila se duboko u pozadini – na udaljenosti od 60 kilometara od linije fronta. Bilo je jasno da je to trebalo da pomogne ruskim snagama da održe kontrolu nad delom Hersonske oblasti i Krimom.

Surovikin je bio glavnokomandujući Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije od 2017. godine. Tokom svoje višedecenijske vojne karijere 56-godišnji visokoodlikovani ratnik stekao je značajno iskustvo u sukobima kao što su sovjetski rat u Avganistanu, Drugi čečenski rat i građanski rat u Siriji. Njegov stil komandovanja i taktička stručnost doneli su mu u zapadnoj štampi nadimak General Armagedon, ističući njegovu reputaciju da koristi nekonvencionalne i efikasne ratne strategije.

Donbas je danas zemlja TNT-a i baruta. Tokom proteklih devet godina njegova polja bila su zatrpana minama i ostavljena sa hiljadama tona neeksplodiranih granata i raketa. Civili su primorani da svakodnevno iskušavaju sudbinu, opasnost može da čeka bilo gde: u polju, na putu, u šumi, u gradskom parku, pa čak i na ulazu sopstvene kuće. Vojnici su još više u opasnosti – svaki izlaz u nepoznato područje može koštati života čak i pre kontakta sa neprijateljem.

U okviru ove odbrane “Vagner“ grupa je izgradila svoju liniju koju su zvali “Vagnerova linija“, bila je duga desetinama kilometara i rasla je brzinom od oko tri kilometra dnevno. Predviđeno je da su u slučaju neprijateljske ofanzive omogući zaustavljanje juriša desetostruko većih snaga od broja odbrambenih jedinica.

Iako ruska vojska nije govorila o tačnom sastavu ovih odbrambenih pozicija, medijski izveštaji i analize pružaju izvestan uvid u njihov sastav. Odbrambene linije sastoje se od složenog i višeslojnog sistema, uključujući pešadijske rovove, protivpešadijska i protivtenkovska minska polja, i protivtenkovske barijere poznate kao “zmajevi zubi“. Pored toga, povišene zemljane brane su strateški postavljene da štite vojnu opremu i pružaju dodatnu zaštitu.

Odbrambene linije protežu se na gotovo 2000 kilometara, prolazeći kroz regione kao što su Herson, Zaporožje, Krim, Donjeck, Lugansk i ruske teritorije koje se graniče sa Ukrajinom. Dok su neki elementi odbrambenih linija vidljivi ukrajinskim vojnim planerima posredstvom satelitskih snimaka, uništavanje ove infrastrukture predstavlja izazov zbog različitih faktora.

Zapadni stručnjaci ocenjuju da postoje veoma važni faktori koji ograničavaju uništavanje odbrambenih linija. Među njima najznačajniji su:

1. Satelitski nadzor: veliki broj zapadnih satelita koji stalno prate situaciju na bojnom polju obezbeđuje ograničenu vidljivost odbrambenih linija. Ovaj nadzor omogućava ukrajinskim snagama da identifikuju određene elemente odbrambene infrastrukture, ali kompletna slika ostaje zamagljena.

2. Složenost i višeslojna priroda: zamršen dizajn Surovikinove odbrambene linije i višestruki slojevi odbrane otežavaju prodor ili onesposobljavanje. Kombinacija rovova, minskih polja i “zmajevih zuba“ stvara ogromnu barijeru koja zahteva pažljivo planiranje i dugo izvršenje da bi se probila.

3. Rusko iskustvo: ruske snage, pod komandom generala Surovikina, dokazale su svoju kompetentnost i iskustvo u odbrambenim operacijama. Njihova sposobnost da konstruišu i utvrđuju položaje efektivno je doprinela otpornosti odbrambene linije.

4. Ograničenja resursa: ukrajinske snage suočavaju se sa ograničenjima u pogledu resursa, uključujući municiju i opremu, što ometa njihovu sposobnost da izvode bilo kakve trajne napade na odbrambenu liniju.

Zabrinutost Zapada izazvana je ogorčenim karakterom borbi koje se trenutno vode. “Rusi imaju niz odbrambenih linija i nisu zaista prošli kroz prvu liniju“, rekao je prošle nedelje neimenovani visoki zapadni diplomata.

Ukrajinski zvaničnici bili su jasni u vezi sa izazovnim uslovima na bojnom polju. Kijevske trupe se bore da upotrebe mnoštvo novih oružja za koje su prošle ograničenu obuku. Njihove napadačke snage obučene su u mešavini NATO i sovjetske doktrine i nemaju vazdušnu snagu potrebnu da podrže moderniji pristup borbi. Američki mediji navode da postoje neke razlike unutar ukrajinskog rukovodstva u vezi sa vojnom strategijom koja bi trebalo da se primenjuje u sadašnjoj etapi sukoba.

Ukrajina takođe pati od hroničnog nedostatka kapaciteta protivvazdušne odbrane, neadekvatnog broja haubica i artiljerijskih granata, nedovoljnih sistema za elektronsko ratovanje, nedostatka projektila i, možda najvažnije od svega, jedva 25 odsto potrebnih kapaciteta za deminiranje. Dakle, kad je Ukrajina 5. juna pokrenula ofanzivu preko širokog fronta, nikog u Kijevu, Vašingtonu ili Briselu nije trebalo da iznenadi što su naleteli na rusku “testeru“.

Ako Rusija ima vazdušnu superiornost, jaku protivvazdušnu odbranu, prednost u artiljerijskim granatama, robustne sisteme za elektronsko ratovanje – da razbije ukrajinske komunikacije i onesposobi veliki broj dronova i projektila ukrajinskih snaga – i ako je imala šest do devet meseci da pripremi detaljne odbrambene radove, trebalo bi da je bilo nesumnjivo jasno da slanje delimično oklopnih snaga, delimično obučenih, sa ograničenim iskustvom u vođenju ofanzivnih operacija velikih razmera, znači slanje velikog broja ljudi u sigurnu smrt.

Ruski odbrambeni sistem sa više pojaseva se u velikoj meri oslanja na mine koje usporavaju ili usmeravaju ukrajinske trupe u zone gde ruska direktna vatra i artiljerijski sistemi imaju unapred postavljene topove.

Posebnu ulogu u tome igraju najnoviji ruski sistemi za miniranje koji imaju simbolični naziv “Poljoprivreda“. To je najnoviji inženjerski sistem za daljinsko miniranje koji su prošle godine počeli su da ulaze u službu Južnog vojnog okruga koji je nadležan za vojne operacije u Donbasu. Ovaj sistem koristi u značajnoj meri dostignuća veštačke inteligencije, čime pomera ukupno ratovanje na novi, šesti nivo “pametnog“ vojnog sukoba koji nadilazi upotrebu konvencionalnog naoružanja i nuklearnog oružja. Sistem je u stanju da razlikuje “prijateljske“ i “neprijateljske“ snage, kao i da se prilagođava drugim promenama na terenu, što ga čini jedinstvenim resursom “mašine koja uči“.

Ovaj sistem u kopnenoj verziji pojavio se po analogiji sa načinom miniranja koji se koristio u delovanju pomorskih snaga. Princip takvog miniranja prvi put je primenjen u mornarici – protivpodmornički avioni mogli su da razbacuju mine kako bi blokirali morske luke ili baze.

Daljinski način postavljanja minskih polja ima niz prednosti. “Posebno se odlikuje brzinom postavljanja minskih polja, a naročito u teško dostupnim područjima“, opisuje industrijski direktor kompleksa naoružanja “Rostec“ Bekan Ozdojev. Prema rečima dopisnog člana Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka Konstantina Sivkova, “Poljoprivreda“ je odbrambeni sistem, potreban je Južnom vojnom okrugu jer “sistem blokira sve pokušaje ukrajinskih trupa da napadnu Krim“.

Ko su bili i šta su radili članovi "Praksis" škole u Srbiji

Humanisti i Staljinisti

Humanisti i Staljinisti

Vesti 30.08.2023. 18:00

Ko su bili i šta su radili članovi "Praksis" škole u Srbiji

Ovaj sistem sastoji se od borbenog vozila na šasiji za terensku vožnju, transportno-utovarnog vozila i transportno-lansirnih kontejnera sa municijom. Zadatak sistema je da brzo stvori minska polja u posebno opasnim područjima na udaljenosti od 5 do 15 kilometara.

On ispaljuje raketne projektile koji rasipaju mine na izabranoj lokaciji. Sistem postavlja minsko polje bilo koje složenosti, uključujući i one sa gotovim prolazima za prijateljske trupe. “Poljoprivreda“ radi na principu višecevnih raketnih sistema, samo što njene čaure ne eksplodiraju, već se razbijaju u zemlju. Sistem može da koristi dve vrste mina – protivpešadijske i protivtenkovske. Minsko polje koje je postavila “Poljoprivreda“ može se uključiti i isključiti, može se eliminisati. “Njime možete blokirati neprijatelja, a možete zaštititi svoje bokove“, objašnjava urednik časopisa “Arsenal otadžbine“ i vojni ekspert Aleksej Leonkov.

Mine prelaze u borbeno stanje direktno u trenutku kada ih projektil lansira na mesto postavljanja. Dalje, njegovi kontaktni senzori reaguju na kretanje neprijateljske pešadije ili oklopnih vozila – dolazi do aktiviranja i eksplozije.

Područje miniranja zavisi od konfiguracije sistema. Raketni sistem za više lansiranja može da pogodi nekoliko hiljada kvadratnih metara, ali ovde je logika drugačija – površina minskog polja zavisi od tačnosti mina koje su razmeštene – različita je protiv pešadije i protiv oklopnih vozila. Zavisi i od terena i od taktike polaganja – mogu da se polože u obliku polja, pruge, šahovske table.

Istovremeno, “Poljoprivreda“ omogućava rešavanje zadataka miniranja u skladu sa međunarodnim ugovorima o zabrani ili ograničenju upotrebe mina i drugih uređaja. Mine su opremljene samolikvidatorima – minsko polje se samouništava nakon određenog vremena, “ne treba ga više godina čistiti, ugrožavajući živote civila koji se na njemu nalaze“, dodao je Sivkov.

Prema rečima jednog od inženjera, Jevgenija Korotčenka, sada inženjerijski razvoj ide ka implementaciji niza drugih intelektualnih potencijala. Na primer, “inteligentne mine“ koje se mogu aktivirati i deaktivirati po principu “prijatelj ili neprijatelj“. Ubuduće će “Poljoprivreda” biti opremljena ovakvim minama. “Svaki vojnik ruske armije koji treba da prođe kroz minsko polje dobiće senzor koji daje informaciju na terenu da je ono njegovo – mine su deaktivirane. Kada ga borci pređu, mine će se ponovo aktivirati“, rekao je Korotčenko.