Vesti
08.10.2023. 21:06
Vesti
09.10.2023. 11:29
Marko R. Petrović
Intervju
Dragan Šutanovac: "Svaki sukob u svetu je interes Moskve"
Nedavni sukobi u Banjskoj, na severu Kosova i Metohije, vrlo su jasan primer kako situacija na političkom terenu vrlo brzo može da se preokrene, kako sve na čemu je dugo rađeno može u trenu da padne u vodu.
Pritom, pitanje je koliko će vremena i truda biti potrebno da se stvari dovedu, ako ne u normalu, onda makar blizu onog stanja kakvo je vladalo pre tog 24. septembra. Dragan Šutanovac, sada predsednik Nevladine organizacije Savet za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane u Vladi Republike Srbije, jedan je od onih koji deli zabrinutost zbog svega što se dogodilo, ali se istovremeno nada i da posledice neće biti onakve kakve se pominju u nekim najcrnjim prognozama.
Na konkretno pitanje o tome šta misli, kakve bi mogle da budu konačne posledice svega što se dogodilo 24. septembra u Banjskoj, te da je utisak da je sve na čemu se radilo oko normalizacije odnosa odjednom srušeno kao kula od karata, Šutanovac u intervjuu za “Ekspres“ najpre odgovara kako je “celokupan događaj apsolutna katastrofa, kako zbog pogibije mladih ljudi, tako i zbog činjenice da je Srbija dovedena u izuzetno nepovoljan položaj“.
“Posle dugog niza godina stečen je utisak da je međunarodna zajednica konačno prepoznala ko ne želi dogovor oko Kosova i Metohije, ko ne ispunjava potpisane obaveze, ko sistematično vrši puzajući pritisak na Srbe na Kosovu… I sve to je u jednom danu pretvoreno u prah i pepeo. Od činjenice da se u Briselu i Vašingtonu razmišlja o ozbiljnijim sankcijama prema Prištini i Kurtijevoj Vladi, došlo se do toga da se Srbija brani kako sama ne bi došla pod udar sankcija zbog izuzetno teških optužbi. Isuviše je rano kako bismo predvideli konačne posledice, ali nema dileme da je oružani sukob upalio crveno svetlo i da će međunarodna zajednica sa mnogo žešćim pristupom insistirati na rešavanju kosovskog problema, koje u konačnici neće biti dobro kao što je do 24. septembra moglo da bude“, kaže Dragan Šutanovac za “Ekspres“.
Šta može da donese taj “žešći pristup“ međunarodne zajednice? Da li će samo ubrzanje procesa rešavanja kosovskog problema da utiče i na “kvalitet“ tog rešenja, bar sa srpskog stanovišta? I ko će to više da pritisne - Sjedinjene Američke Države ili Evropska unija?
“Međunarodna zajednica svakako će insistirati na tome da se odnosi između Prištine i Beograda reše u najkraćem mogućem roku. Imajući u vidu da je na poslednjim pregovorima Kurti označen kao čovek koji ne želi dogovor, očekujem da se i dalje vrši pritisak na Prištinu da prihvati svoje potpisane obaveze. Ali, ovoga puta će snažan pritisak ići i prema Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić u nedavnom intervjuu rekao je da mnogo veći stepen razumevanja ima sa SAD nego sa zemljama Evropske unije. Međutim, sada će zemlje EU aktivnije tražiti svoju šansu u pronalaženju rešenja, i to nije slučajno. Prvo, pitanje Kosova je za pojedine zemlje iz okruženja izuzetno važno i iz ugla domaće politike. Takva je, na primer, Albanija. Neke zemlje će iz razloga tvrdih odnosa prema Srbiji takođe biti rigidnije, kao recimo Hrvatska, a neke zemlje iz nemogućnosti da igraju važniju ulogu u ratu između Rusije i Ukrajine svoje spoljnopolitičke poene će da traže na Zapadnom Balkanu. Možda će najizbalansiraniji odnos da imaju upravo SAD, ali ni to neće biti kao što je bilo pre sukoba. Sve u svemu, čeka nas niz spoljnopolitičkih aktivnosti koje će morati da imaju svoju potku u donošenju odluka i sprovođenju istrage celog događaja.“
Kako vam deluje objašnjenje Euleksa o istrazi događaja u Banjskoj? Očekujete li ozbiljnu međunarodnu istragu?
“Moram da priznam da mi uloga Euleksa i Kfora u tom danu nije najjasnija. Ako Kfor ima mandat da spreči sukobe, a Euleks da sprovodi zakon i obavlja policijske poslove, za očekivanje je bilo da se više angažuju za vreme i posle sukoba. Još u toku sukoba, dok su stizale često i neproverene informacije, napisao sam da bi najbolje bilo da se uradi međunarodna istraga, a da Beograd i Priština daju maksimalni doprinos i pruže pomoć svojim saznanjima. Nažalost, kako vreme prolazi sve je manje šansi da se to desi, a znajući da istražni organi na Kosovu uveliko trpe histerične političke pritiske, nisam ubeđen da će istraga da bude urađena na profesionalan način, što je veoma loše. Političari sa Kosova uveliko zloupotrebljavaju i dezavuišu istragu, puštaju birane snimke koje su napravili dronovi kosovske policije, optužuju paušalno bez dokaza… Sve to će uticati na istražitelje na način da se već sad može sumnjati u rezultat istrage.“
I opet pitanje, da li će međunarodna zajednica da prihvati rezultate takve istrage? Ili će se svi voditi pričom - hajde da to formalno uradimo, ali ćemo da optužimo Srbiju i Srbe?
“Veliko je pitanje na koji način će međunarodna zajednica da se umeša u sam istražni postupak. Ambasador SAD u Prištini, gospodin Džef Hovenijer rekao je da su američke službe bezbednosti stavljene na raspolaganje istražnim organima. Teško je predvideti odgovor na vaše pitanje, mislim da je ipak najbolje da se sačeka završetak istrage.“
Sjedinjene Države izražavaju nadu da će i Srbija pomoći u istrazi koju budu vodile kosovske vlasti. Čak kažu da žele da se to desi. Mislite li da će neko iz Prištine da traži informacije i pomoć iz Beograda? Jer ono što u Beogradu tvrde da imaju, a odnosi se na pogibiju Srba prilikom incidenta, ne bi im baš išlo u prilog?
“Srbiji je u interesu da se celokupni događaj istraži na najkvalitetniji mogući način i u tom smislu Srbija bi sva svoja saznanja trebalo da dostavi međunarodnoj zajednici ili direktno Euleksu. Nema nikakve dileme da je zločin ubiti saobraćajnog policajca, ali isto tako mora se jasno utvrditi kako su ostali učesnici stradali i da li se kosovska policija ponašala u skladu sa svojim ovlašćenjima i procedurama. Mene niko neće ubediti da je grupa naoružanih Srba imala za cilj da ubije kosovskog policajca. Smatram da je to neplaniran splet okolnosti zbog kog neko mora da odgovara, ali da su oni, kojim slučajem, došli u Banjsku kako bi napravili zasedu sa ciljem da napadnu patrolu, u tom slučaju broj poginulih na obe strane bio bi znatno veći. Uostalom svi smo videli količinu oružja koju je zaplenila kosovska policija, od čega ništa nije upotrebljeno.“
Zbog čega su oni uopšte došli tamo?
“Moja pretpostavka je da se grupa organizovala kako bi određenu opremu prebacila negde na sever Kosova. Mislim da nije postojala namera da se iko napadne, niti da se diže nekakva pobuna, ali kako ni sam nemam dovoljno informacija, ne bih da dajem konačni sud o događaju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nema sumnje da se u svemu vidi rukopis stranih službi. Slažete li se sa tom ocenom? Kome je sa strane interes da na Kosovu dođe do sukoba? Rusija?
“Predsednik Vučić praktično je potvrdio ono u šta se od prvog momenta sumnjalo. Ako ne znamo koje strane službe su na bilo koji način bile uključene, lako je analizirati u čijem interesu bi bio sukob širih razmera na prostoru Zapadnog Balkana. Pogledajte ko se raduje sukobima koji su se nedavno desili i još uvek tinjaju na prostoru Afrike, ko je čestitao predsedniku Alijevu azerbejdžansko zauzimanje Nagorno Karabaha… U svim tim slučajevima radi se o ljudima koji kao po komandi daju bezrezervnu podršku ruskoj agresiji na Ukrajinu. Nema sumnje da je trenutno svaki sukob bilo gde na svetu interes Moskve, a posebno ukoliko bi se radilo o Srbiji čiji građani i dalje imaju pozitivan sentiment prema Rusiji, iako oni rade Ukrajini upravo ono, pa i mnogo gore, što je nama rađeno 1999. godine.“
Da li je realno da Kfor pojača svoje prisustvo? Iz sedišta NATO to najavljuju. I šta će to da promeni na terenu?
“Godinama kod NATO insistiramo da Kfor ne smanjuje svoje prisustvo. Snage Kfora na terenu imaju izuzetnu težinu, ali očigledno nisu dovoljne da spreče sukobe i konačno je ta sugestija prihvaćena. NATO će povećati broj vojnika Kfora, očekujem i da se na severu Kosova pojave u mnogo većem kapacitetu, ali isto tako smatram da oni neće izaći iz svog mandata i neće preuzeti poslove policije na severu. Nažalost, Euleks nema kapacitete da to uradi, tako da su Srbi praktično osuđeni na prisustvo kosovske policije na koju se žale.“
Spekulisalo se da je srpska služba zakazala i da nije videla šta se sprema, ali ti si ocenio da je i Kfor morao da zna da se nešto dešava. Da li su i oni podbacili?
“U ovom trenutku deluje kao da su svi kojima je stalo do mira podbacili, a da su oni koji bi da zapale Zapadni Balkan ispunili svoja očekivanja. Trebaće vremena, uz ozbiljne analize, da se tačno utvrdi ko je na našoj strani zakazao. Na kraju krajeva, to je nama najveći interes.“
Rekli ste da onaj ko je preduzeo akciju na Kosovu u nedelju 24. septembra ne misli dobro Srbima. Milan Radoičić preuzeo je odgovornost. Znači li to da on ne misli dobro Srbima? Kome onda misli dobro?
“Ko god da je osmislio, sprovodio pa na kraju i preuzeo odgovornost, morao je da kalkuliše i sa ovakvim ishodom. Trojica poginulih Srba, plus poginuli kosovski policajac, više ranjenih, rezultat je samog sukoba, ali koje će sve posledice trpeti Srbi na Kosovu, to ćemo tek da vidimo. Nikakvo dobro ovo neće doneti Srbima na Kosovu, kao ni Srbiji u celini. Nije pitanje kakvu je Radoičić imao nameru i da li on misli dobro Srbima, već da li je ovo bilo pametno.“
Vesti
08.10.2023. 12:28
"Više nikada, nigde i nikome nećemo dozvoliti etničko čišćenje našeg naroda"
Amerika je u jednoj od reakcija pozvala Srbiju da prestane sa pomeranjem vojske ka Kosovu. Iz izjava srpskih zvaničnika ne vidi se da vojska radi išta neuobičajeno. Čemu to upozorenje iz Vašingtona iako, kako kažu, nemaju detaljne informacije o tome šta je cilj tog navodnog gomilanja trupa?
“To pitanje je rešeno. Tri brigade Vojske Srbije se inače nalaze u blizini Kopnene zone bezbednosti, ali nisam upoznat da su izvodile bilo kakve manevre, niti da su tamo upućene neke dodatne jedinice i tehnika koje bi imale vojni kapacitet da povedu rat. Vojska Srbije nije stajaća vojska i naravno da u skladu sa planovima izvršava neke svoje zadatke, ali ne mislim da je iko imao nameru da angažuje Vojsku Srbije u sukobu. Rat je isuviše ozbiljna stvar da bi se započinjao sa 30-ak naoružanih ljudi i par hiljada vojnika raspoređenih oko administrativne linije.“
Utisak je i da se posle svega, kada se govori o deeskalaciji, više upire prstom na Beograd nego na Prištinu. Zbog čega?
“Zato što je to sad jedino logično. Dokle god ne budemo imali precizan izveštaj iz istrage, Beograd će biti taj koji nosi najveći teret krivice, bez obzira na to što, po mom dubokom ubeđenju, državni vrh nije imao saznanja da se planira ovakva aktivnost.“
Postupci Albina Kurtija, međutim, prete da destabilizuju ne samo Kosovo i Metohiju, već i ceo region. Nije li vreme da se to nekako predupredi?
“Da ste mi ovo pitanje postavili pre 24. septembra, ne bih imao sekund dileme kako da odgovorim, ali sad su se okolnosti promenile, da ne kažem okrenule. Hteli mi to da priznamo ili ne, ovaj događaj nas je stavio u podređen položaj i trebaće vremena da se Srbija povrati iz ove situacije. Kurti je dobio neočekivanu prednost, njegova spin medijska mašinerija odrađuje veliki posao širom Evrope i od slike lošeg momka koji traži izgovore, došli smo do toga da se mnogi pitaju da li je on u pravu.“
Hoćete da kažeš da opet gubimo u “medijskom ratu“?
“Srbija se našla u višedimenzionom problemu. Od momenta agresije Rusije na Ukrajinu mi smo dovedeni u nezahvalnu situaciju. Činjenica da nismo uveli sankcije Rusiji u medijskom smislu nam je već naškodila. Trenutna kampanja koja naoružanu grupu iz Banjske dovodi u vezu sa zvaničnim Beogradom dodatno ruši naš kredibilitet dok u isto vreme kosovski lobi troši ogromna sredstva na promociji svojih ciljeva. Podsetiću, javnost je napala ambasadora Marka Đurića jer je u Sjedinjenim Državama potpisao ugovor sa lobističkom kućom u vrednosti od 50.000 dolara, a Kosovari su samo u jednom danu potrošili višestruko veća sredstva kako bi se njihova promocija pojavila na ekranima na Tajm skveru u Njujorku. Medijski rat, kao i svaki drugi, iziskuje velika novčana sredstva.“
Pre nešto više od mesec dana rekli ste: “Da kojim slučajem ima vojnu moć i podršku, Kurti bi odavno krenuo da ratuje po regionu. Kome to nije jasno, taj ne vidi činjenice.“ Ko to ne vidi činjenice?
“Tu rečenicu napisao sam na društvenoj mreži nakon što sam odgledao njegov nastup na mitingu u Tetovu gde je najavljen kao ’premijer svih Albanaca’. Na tom mitingu kao i na mnogim drugim gde se pojavljuje Kurti ili Osmani, po pravilu nema zastava Kosova ili u ovom slučaju Severne Makedonije, već isključivo zastava koje simbolizuju Veliku Albaniju. Ako znamo da je Velika Albanija ugrađena u političku platformu Kurtijeve stranke kao i da je do skora prilikom svojih medijskih nastupa u pozadini uvek imao zastavu Albanije, nije teško pretpostaviti šta bi on radio da kojim slučajem ima moćnu vojsku i podršku. A činjenice ne vide svi oni koji ne razumeju geopolitiku, već sve svode na antipatije prema Vladi Srbije i predsedniku u Beogradu. Žalosno je da oni koji plediraju da se bave ozbiljnom politikom ne razumeju da bi se Kurti istovetno ponašao i da su oni na čelu Srbije. Za mene su nacionalni interesi mnogo više od dnevnopolitičkih interesa grupa ili pojedinaca, a odnos prema Kosovu jeste jedno od najvažnijih nacionalnih pitanja.“
Vesti
07.10.2023. 09:43
Kristofer Hil o Radoičiću, izborima na Kosovu, ZSO...
Kako posle svega vidite mogućnost nastavka dijaloga između Beograda i Prištine?
“Istorija nas uči da se svaki sukob na kraju završi za zelenim stolom. Nema dileme da se problem između Beograda i Prištine neće rešiti oružanim sukobom, biće potrebno mnogo mudrosti da se pregovori vrate na prava pitanja, a to su pre svega ispunjenja preuzetih obaveza. Za razliku od pre 24. septembra, Srbija pred očima međunarodne javnosti, ali i mnogih političara, više nema ’prednost’ i to je nova realnost.“
Rekli ste jednom da biste, da ste u situaciji da odlučujete u EU, najradije primili ceo region Zapadnog Balkana, a onda biste pomogli da se iznutra rešavaju problemi. Mislite li da je to moguće i da li je možda to neki evropski plan, imajući u vidu predviđanje Šarla Mišela o 2030. kao godini za očekivano novo proširenje EU?
“Pre više od deset godina čuveni ministar odbrane Turske, gospodin Gonul, objasnio mi je kako je turska vojska postala jedna od najmoćnijih u Evropi. Kazao je da Turska nije dostigla NATO standard pa ušla u NATO, već da se desilo obrnuto, NATO je ušao u Tursku i uspostavio najbolji vojni standard na zadovoljstvo obe strane. Moguće je da, što se tiče EU, ovakav model zvuči utopistički, ali moje uverenje je da bi na taj način ceo region mnogo brže dostizao neophodne evropske standarde i da bi se odnosi u regionu relaksirali tenzija. Ako postoji problem glasanja u okviru Evropske unije, pa neka se taj problem reši tako što će se za taj deo postaviti posebni uslovi za zemlje regiona.“
Vesti
09.10.2023. 10:57
"Uklonjena neposredna opasnost od sankcija"
Komentari
