Vesti
21.05.2026. 21:31
Vesti
22.05.2026. 14:57
Marko R. Petrović
Dobrivoje Radovanović
"Država bi trebalo da iskoristi slučaj Senjak za obračun sa organizovanim kriminalom"
Srpsku policiju odavno nije, bar ne javno, potresao skandal poput onog koji joj je upriličio sada već smenjeni načelnik Policijske uprave za Grad Beograd pukovnik policije Veselin Milić.
On je, naime, uhapšen 15. maja pod sumnjom da ne samo da nije prijavio ubistvo, već je pomogao i u prikrivanju ubistva Aleksandra Nešovića Baje u jednom restoranu u elitnom beogradskom naselju Senjak. A u tom su mu, opet, navodno pomogla i još tri policajca iz njegove pratnje.
Srpska javnost svakako nije od onih koje je lako iznenaditi, ali sama mogućnost da je jedan od najviših policijskih funkcionera u državi umešan u ubistvo deluje čak i za ovdašnje prilike kao nešto što je potpuno neočekivano. Ili možda nije.
No, istraga bi, naravno, trebalo da razjasni ceo slučaj pa samim tim i ulogu pukovnika policije Veselina Milića.
A za "Ekspres“ govori dr Dobrivoje Radovanović, psiholog i dugogodišnji direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, sa kojim, najpre pričamo o tome do kog nivoa, odnosno dokle mogu da idu kontakti između policijskih službenika i ljudi sa one strane zakona, a da se ne pređe granica posle koje "nema povratka“. A u kontekstu pucnjave u senjačkom restoranu kojoj su prisustvovali i policajci, na početku pomalo jedno naivno pitanje za gospodina Radovanovića: ako se policijski službenik nađe u situaciji da neko puca na nekoga u njegovom prisustvu, koja bi bila prva, normalna reakcija, osim da sačuva glavu?
"Normalno je da on uhapsi pucača. A mnogo manje je normalno da on krije ili pokuša da zataška stvari“, kao "iz topa“ odgovara dr Dobrivoje Biba Radovanović, nekadašnji dugogodišnji direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Prema onome što je saopštilo Tužilaštvo, izgleda da je upravo to bio slučaj.
"Nije trebalo mnogo Tužilaštvo da se trudi da to otkrije. Jer bila je tamo gomila policajaca, nekoliko tih problematičnih ljudi i svi su zajedno pokušali, odnosno svi su zajedno krili leš i krili tragove. Niko živi nije ništa prijavio policiji ‒ ni od gostiju koji su bili tamo. Što znači da su uslovi u tom lokalu veoma kontrolisani i da oni nisu voljni da prijavljuju stvari organima reda.“
Da li to i ostale goste u restoranu stavlja u poziciju onih koji nisu prijavili krivično delo?
"Da, naravno, i ostale goste stavlja u tu poziciju, s tim što prioritet u javljanju o tome šta se tu desilo imaju policajci koji su tu bili, pa tek onda osoblje restorana i na kraju gosti. Ali su i oni obavezni da prijave.“
Znamo da ljudi iz policije imaju kontakte sa ljudima koji su sa druge strane zakona ili se bar sumnja da su sa druge strane zakona. To je negde i po prirodi posla normalno, ali pretpostavljam da ti kontakti treba da budu prijavljeni nadređenima.
"Dakle, da pođemo od početka. Ljudi od zakona ne bi trebalo da budu u kontaktu sa ljudima van zakona, ali se u određenim slučajevima to dešava, a to su slučajevi kad postoji saradnja između ljudi od zakona i ljudi van zakona. Nažalost je kod nas čest slučaj da imamo državne organe koji sarađuju sa kriminalcima i sa ljudima van zakona, raznim tipovima ljudi van zakona. Nije u pitanju samo nasilje, nego i nezakoniti poslovi u privredi, nezakoniti poslovi u ugostiteljstvu... U svim oblastima postoji, nažalost, ta saradnja. Onda, kad to postoji, pitanje je do kog stepena je organizovani kriminal u Srbiji prodro u vlast. On prirodno prodire u vlast, ali u ograničenom stepenu, kaže nauka. Prodire pre svega kod policije, kod organa bezbednosti i kod organa pravosuđa. Ali, nekada prodire i kod visokih državnih činovnika, pa čak i kod članova parlamenta ili nekih predsednika odbora. Ali to su izuzeci i relativno se brzo otkrivaju i kažnjavaju. Ja se ne sećam da je ova zemlja u poslednjih 30 godina otkrila nekakav takav slučaj i procesuirala ga.“
Da li to znači da ih nije bilo?
"Ne, kako ih nije bilo, pobogu. Pa Balkan obiluje organizovanim kriminalom pre svega narko-tipa, nasilja i korupcije. Nasilje i korupcija su metode rada organizovanog kriminala. Kad god imate organizovani kriminal, nužno imate korupciju i nasilje. A mi imamo organizovani kriminal jer je Državna bezbednost ’90-ih godina pozvala te naše ljude koji su se bavili organizovanim kriminalom iz vana da se vrate u Jugoslaviju. Od tada je počeo organizovani kriminal krupnim koracima da prodire i da se razvija u svim delatnostima koje postoje u Jugoslaviji, a koje donose neki profit – u kršenju sankcija, u trgovinu naftom, trgovinu cigaretama, lekovima... I tako redom. To je prodiralo i došli smo do toga da postoji jedna teorijska novost, mada nisam sasvim siguran u to, da je način prodiranja organizovanog kriminala u državu izjednačen sa državom. Nisam siguran u tu tvrdnju, ali postoji hipoteza koja može da se dokazuje ili da se obara.“
Šta bi bila potvrda te hipoteze?
"Kad bi se činovnici vlade ili kad bi se vlada, ili kad bi se vrhovi države bavili kriminalom, ali institucionalno, a ne pojedinačno. Ako se jedan član vlade bavi organizovanim kriminalom, to ne znači da se i vlada bavi. Ali ako se država, državni organi bave kriminalom, onda je to potvrda te teze.“
Što znači, ako se jedan policajac bavi organizovanim kriminalom, to može da bude izolovan slučaj, ali ako je cela policija...
"Ako rade vrhovi policije, ne može cela policija. Oni obični policajci mogu da budu korumpirani. Ta korupcija je samo način rada organizovanog kriminala i zavisi koliki je stepen korupcije. Ako su to velike sume novca, onda je to vrlo ozbiljno. A ako su tričave sume novca, što je obično kod nas slučaj, kada je obična policija u pitanju, recimo saobraćajna ili oni koji šetaju ulicama, onda to već nije toliko strašno. Ali ako vrhovi policije to rade, ako je to prodrlo u Ministarstvo unutrašnjih poslova, ako visoki činovnici policije to rade i ako za to drugi činovnici policije znaju, a ne preduzimaju ništa, to znači da su oni takođe involvirani u to.“
Ako dozvolimo mogućnost da policajci imaju svoje ljude u kriminalnim redovima, da imaju svoje doušnike, saradnike, sa kojima se viđaju, gde je granica dokle može da ide ta saradnja? Jer pretpostavljam da i jedni i drugi imaju korist od toga.
"Morate prvo da razgraničite o kojim je državnim službama reč, o kojim službama policije je reč. Državna bezbednost ima najveći stepen saradnje sa organizovanim kriminalom. I to joj je posao, da otkriva i da sarađuje, da koristi taj organizovani kriminal za prljave stvari koje ona ne može da uradi. I to postoji u svim državama sveta i od toga ne treba praviti nikakav problem. Problem postoji ako ta državna bezbednost koristeći organizovani kriminal drži vlast u toj državi i ako koristi to za nasilje nad svojim stanovništvom u slučajevima kada se to stanovništvo buni ili kad glasa, ili kad demonstrira... E onda je to već veliki problem i znači da je organizovani kriminal upotrebljen kao deo vlasti. Jer na to službe državne bezbednosti nemaju pravo nigde.
Drugo, policija može da sarađuje sa kriminalom i u delu koji se bavi teškim zločinima, može da ubacuje svoje agente, radi otkrivanja i pronalaženja dokaza, tragova... Ali to su već pojedinačni slučajevi. Masovno policija nikad ne sme da sarađuje sa organizovanim kriminalom, osim državne bezbednosti. Ali i državna bezbednost uz ograničenja o kojima sam govorio.“
Dakle, sve ima neke svoje granice i limite koji kad se pređu...
"Ako ih pređete, vi ste onda deo kriminalne populacije i odgovarate kao učinilac krivičnog dela.“
Dosta se buke diglo oko toga šta rade policajci van radnog vremena, te obezbeđuju ovoga, te obezbeđuju onoga... Najavljuje se donošenje zakona kojim će im to biti zabranjeno. Ako se ne varam, ni do sada im nije bilo dozvoljeno da se policajci bave tim stvarima.
"Policija ni sada po zakonu ne sme to da radi. Ali opet, kažem, postoje slučajevi kada se to radi i samo zavise od toga koji stepen državnih službi je uključen u to, ne samo policije. Imamo ministarstva koja su uključena u to, i šta ćemo onda? Imate korupciju visokog nivoa, imate investicije koje se koriste za pranje para, imate investicije koje se koriste za privatno bogaćenje... I to su stvari u kojima organizovani kriminal uživa, pokriven je od strane države. I to je stvar državne bezbednosti koja to mora da pronalazi, prijavljuje i da goni. Oni moraju da prijavljuju, a ako pravosuđe neće da goni, moraju da izađu u javnost sa tim podacima, sa egzaktnim podacima, pa onda narod da vidi da li će ponovo glasati za partiju koja postavlja te pravosudne organe.“
Ono što je možda specifično u ovom slučaju jeste apel i Tužilaštva i, ako se ne varam, MUP-a, koji je upućen medijima da objavljuju samo zvanične informacije koje saopštavaju Tužilaštvo i MUP, da se ne spekuliše po medijima ko je, gde je, šta je, kako je i kada neko nešto radio...
"To je za pohvalu, ali je to san samo onih medija koji su kontrolisani od strane države. To znači da nisu slobodni mediji. Oni koji su slobodni mediji imaju pravo da pišu šta god hoće, ali ako pišu netačne stvari, treba da odgovaraju i da budu žestoko kažnjavani finansijski, ne drugačije. To je odlika uređene države. Ali slučaj koji se desio, ne treba da kažemo da je država prepuna organizovanog kriminala. Ovo je i dalje pojedinačni slučaj u koji su upleteni i neki ljudi iz policije. Kažem, organizovani kriminal prirodno sarađuje sa policijom. To što je jedan visoki činovnik policije bio u tom društvu još nije dokaz da on sarađuje. To tek treba da se vidi, da li je to deo njegovog posla, da li je sarađivao ili nije. To će, naravno, pravosuđe da utvrdi, ako postoji korektno pravosuđe.“
Da li je normalno da se policijski službenik tog nivoa uopšte nađe u društvu ljudi koji su i ranije povezivani sa kriminalnim radnjama?
"Naravno da nije normalno, ali to se dešava u celom svetu. To se dešava i u pravno vrlo razvijenim državama. Jer postoje iskušenja visokih činovnika države kojima oni ne mogu odoleti. Postoje razlozi, možda postoje ucene, možda postoje pritisci na porodicu, na decu... Prvo se mora sve to ispitati, a onda tek govoriti o stepenu krivice tih ljudi. Ako je čist interes materijalne prirode, onda je to korupcija i onda je to veoma velika greška, i za osudu tih ljudi. Ali, opet kažem, na osnovu pojedinačnih slučajeva ne možemo zaključiti o masovnosti. Ali kad bi sad trebalo da organizujemo provere, istraživanja... Država bi trebalo da iskoristi ovaj slučaj da sistematski krene u proveru svih mogućih kontakata koje državni činovnici, pravosuđe i policija imaju sa ljudima koji bilo kakav pristup imaju i bilo koje kažnjavanje u svoj istoriji. Dakle, da raščišćava sa organizovanim kriminalom.
Ja često slušam danas kako je to počelo od Miloševića. Pa jeste, počelo je sa Miloševićem i sa sankcijama, počelo je sa njegovim uvozom ljudi iz srpskog podzemlja koji žive van, počelo je sa kršenjem sankcija, sve su to bili ilegalni poslovi, ali poslovi u korist države. Ali moram da kažem da često napadaju i period posle 2000. godine, a nije baš tako. Evo, prvi put sad javno kažem, predsednik Đinđić je od mene, kao direktora Instituta, i od moje kuće koja je državni Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, tražio da mu napravim program borbe protiv organizovanog kriminala. Ja sam to napravio i dao mu. Nažalost, nije imao više od mesec dana fore da počne da ga primenjuje. Neke tragove primene tog programa ja sam prepoznavao. Ali su ga ubili. Pa ubila ga je državna bezbednost. Ljudi koji su zaostali od prethodnog režima, za koje tadašnji režim nije znao da treba da budu sklonjeni. To znači da su veoma loše politički bili obrazovani.“
Hronika
21.05.2026. 16:04
VJT o slučaju Senjak: Izdato 70 naredbi za različita veštačenja
Da se vratimo u sadašnjost. Da li policijski službenik, kojeg god nivoa bio, kada ima kontakt sa ljudima za koje se makar sumnja da su sa druge strane zakona, to treba da prijavi nekome, da napravi neku službenu belešku, da li treba da traži dozvolu da se vidi sa tim ljudima?
"On po pravilu treba da traži dozvolu svog pretpostavljenog ili nekog nadležnog, recimo zamenika ministra, ministra ili direktora policije, da se viđa sa njim. Ali to se retko radi. Ovaj slučaj može da bude veoma naivan, da je prijateljstvo između ljudi na vlasti i ljudi koji su krivično gonjeni iz zajedničke službe neke. Ali, državni službenici, koji su i dalje državni službenici, moraju da budu toliko edukovani da znaju da takve kontakte ne smeju da imaju i da takve kontakte moraju da prijavljuju i da mogu da imaju kontakt sa njima samo u nadziranim uslovima.“
To znači da neko sa strane...
"To znači da služba sa strane zna za to i da kontroliše situaciju. Jer možda će u tim kontaktima biti nasilja, kao što je bilo, a možda će deo kontakta biti sa ljudima koji su na poternici. Dakle, to se moralo prijaviti. Ali naša policija nije dovoljno obrazovana što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i zato pravi te greške.“
Mislite da ovde nije bilo tog eksternog nadzora?
"Ne znam. Ali je do pucnjave došlo odmah čim se ta jedna osoba pojavila.“
Ovo za apel Tužilaštva da se objavljuju samo zvanične informacije pitao sam Vas zbog toga što u nekim ranijim slučajevima nije bilo takvih apela. Naprotiv, po medijima smo mogli da vidimo neke stvari iz istrage koje su mogle da dođu samo ili iz Tužilaštva ili iz policije. Tada nije bilo ovakvih apela.
"Naravno. Nismo ni očekivali. Zato što slučaj vodi tužilaštvo koje je strogo kontrolisano, Više tužilaštvo u Beogradu. To ne vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal, što bi bilo prirodnije. A možda je ubistvo klasičan kriminalni akt, pa i Više tužilaštvo ima nadležnost, ali u najmanju ruku ta dva tužilaštva bi morala sarađivati. Ali nezavisno od toga, ti organi moraju obaveštavati javnost o tome šta se dešava. Zašto mi te informacije dobijamo od političara kad državni organi koji su zaduženi za to, to ne rade.“
Prva kvalifikacija krivičnog dela bila je teško ubistvo u pokušaju pa je prekvalifikovano u teško ubistvo, iako telo još nije bilo pronađeno.
"To su sad pravne igre. To je teško ubistvo bez sumnje. Ali ono što mene iznenađuje, iako ja nisam pravnik nego kriminolog, ja sam po osnovnom obrazovanju psiholog, ali ceo život sam radio kriminal i toliko znam, ovde se za neke ljude traže blage formulacije, iako se za njih može reći da su učestvovali u ubistvu.“
Na koga mislite?
"Pa na policiju koja je bila unutra.“
Oni se terete za prikrivanje i pomaganje u izvršenju krivičnog dela.
"A prikrivanje dođe nešto posle. Ali oni su bili tu prisutni. To su blage kvalifikacije. Učestvovanje u ubistvu je, čini mi se, tačnija kvalifikacija njihovog ponašanja. Jer, ako je neko od njih pozvao ovog čoveka da dođe, šta je to? Može da bude ovo ili ono. Mirenje ili nemirenje. Ali on je znao da su oni potencijalno neprijatelji, morao je znati da su potencijalno neprijatelji. Dakle, on ima direktno učešće u tom ubistvu.“
Verzija Tužilaštva je, ako se ne varam, da je on organizovao susret, da je posredovao u susretu.
"A, onda je učestvovanje. Ali, ja sad više načelno govorim. Istraga i sud moraju da pokažu šta je tu tačno, da osudi, da manje osudi ili da teže osudi, ili čak da oslobodi te ljude. Možda oni zaista nisu krivi, u smislu krivičnopravne odgovornosti. Krivi su, ako ništa drugo, što su se našli tu. Ali ja pitam i nešto drugo. Zašto ministar unutrašnjih poslova ćuti, zašto nije podneo ostavku? Njegov visoki činovnik je neposredno prisustvovao ubistvu. Zašto direktor policije nije podneo ostavku?“
To se mnogi pitaju.
"Zato što mi nemamo taj običaj. Kod nas je samo jedan čovek imao takav moralni stav, a to je Ružić.“
Hronika
21.05.2026. 10:47
"Netačni navodi da su nadležni organi čekali nekoliko dana da reaguju u slučaju Senjak"
Komentari
