Ekspoze Ane Brnabić

"Na isti način na koji smo se fokusirali na zdravstvo u mandatu prethodne Vlade, suočeni sa opasnošću koju pandemija korona virusa predstavlja za naše ljude i našu zemlju, tako ćemo sada morati da se bavimo energetikom", rekla je ona u Skupštini Srbije.

Prema njenim rečima, za to će biti potrebno da se promeni ustaljeni način razmišljanja, da se usvoje inovacije, da se osloni na sopstvene kapacitete, te pokaže "da i sada, u ovoj oblasti, možemo da ponovimo ono što smo uradili u zdravstvu".

Podsetila je da su u energetici, nakon decenija stagnacija, počele promene, tako da sledeće godine može da se računa na nove energetske kapacitete.

"Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane Кostolac B, što znači dodatnih 350 MW za naš energetski sistem. Završavamo izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj", rekla je Brnabić.

Zorana Mihajlović o tome zašto, možda, više nije u Vladi ali i šta će dalje

Konferencija za novinare

Konferencija za novinare

Vesti 24.10.2022. 13:04

Zorana Mihajlović o tome zašto, možda, više nije u Vladi ali i šta će dalje

Šta će sada da rade Stefanović, Lončar, Nedimović i Tatjana Matić

Drugi mediji pišu

Drugi mediji pišu

Vesti 25.10.2022. 13:21

Šta će sada da rade Stefanović, Lončar, Nedimović i Tatjana Matić

Dodala je da se nastavlja izgradnja hidroelektrane Buk-Bijela u Bosni i Hercegovini, zajedno sa Elektroprivredom Republike Srpske, što će za srpski elektroenergetski sistem značiti dodatni kapacitet do 115 MW.

"Moraćemo da krenemo u izgradnju reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti", rekla je mandatarka.

Istakla je da će morati da se radi i na izgradnji naftovoda, kako bi se i tu diverzifikovali izvor i rute snabdevanja.

"Za veću energetsku održivost, sigurnost i nezavisnost Srbije, mi ne smemo da se oslanjamo na samo jedan izvor ili jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nepouzdane i nesigurne, i da koriste pitanja energetike za politički obračun i nametanje političke agende", kazala je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija će zato u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj.

"I ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade", rekla je Brnabić.

Kako je ukazala, nova energetska politika Srbije podrazumeva i nastavak zelene tranzicije i ulaganje u zelenu agendu i zaštitu životne sredine.

"Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet autoputeva i brzih saobraćajnica: deonicu Moravskog koridora do Кruševca, Surčin - Novi Beograd na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj Potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo - Lajkovac i autoput od Rume do Šapca", rekla je Ana Brnabić.

Kako je istakla, sve to je način da se "dođe do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra".

"U ovom trenutku imamo 12 projekata u implementaciji u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara. Uveliko se radi Ruma – Šabac – Loznica i završava se most preko Save na autoputu Кuzmin – Sremska Rača", rekla je ona poslanicima.

"U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, čija je priprema u toku", kazala je ona.

Istakla je i da je jedan od najvećih rezultata prethodne Vlade Srbije otvoranje prve brze pruge u Srbiji, koja je omogućila da se od Beograda do Novog Sada putuje za nešto više od 30 minuta, brzinom od 200 kilometara na sat.

Istakla je i da je prema podacima Svetske banke, Srbija bila jedna od samo 10 država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020.

"Danas je nezaposlenost u Srbiji na istorijski najnižem nivou od 8,9 odsto, prosečne plate su veće od 600 evra i očekujemo da budu preko 700 evra do kraja ove godine", rekla je ona.

Podsetila je i da je Srbija u 2021. imala rekordni nivo stranih direktnih investicija od 3,7 milijardi evra, naglašavajući da ove godine, prema trenutnim pokazateljima, očekuje približno isti ili čak i viši nivo investicija.

Kako je naglasila, zahvaljujući rastu privrede, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je prvi put u istoriji prešao 50 milijardi evra prošle godine, kada je bio 53,3 milijarde evra, a ove godine očekuje da će biti veći od 60 milijardi evra.