Vesti
01.06.2024. 12:30
Vesti
03.06.2024. 18:05
Marko R. Petrović
Intervju
Vladimir Pavićević: "Milatović i Spajić ponašaju se kao marionete"
Nedavno usvojena rezolucija o genocidu u Srebrenici počela je da izaziva podele još u toku same pripreme.
Oni koji su računali da će njeno usvajanje da “ujedini sve u osudi zločina“ su se, očigledno preigrali. Umesto toga, usledilo je produbljivanje starih i izazivanje novih podela.
Jedno od društava koje se, sada već tradicionalno, deli jeste i crnogorsko. A o tome kakve su u tom smislu prognoze, za “Ekspres“ govori Vladimir Pavićević, doktor političkih nauka.
Izgleda da je podelu koja postoji u Crnoj Gori ova rezolucija o Srebrenici samo još produbila, a možda će izazvati i neke nove. Kakve su Vaše prognoze?
“Ovu postđukanovićevsku eru crnogorske politike obeležila je pre svega stabilizacija političkih prilika. Na primer, svi izbori, pa i oni lokalni, su u Milovo vreme uvek bili tenzični, pratila ih je napeta atmosfera u društvu, dubinska podeljenost društva je bila veoma vidljiva. Danas to nije slučaj. U nedelju su održani izbori u Budvi, prethodno smo imali predsedničke i parlamentarne izbore, i ni na jednim nije bilo ni sitnog incidenta ili bilo čega sličnog. Dakle, 30. avgust je uz političko penzionisanje Mila Đukanovića i još nekih postignuća doneo smirivanje strasti, normalizaciju političkog života i dalju demokratsku konsolidaciju Crne Gore.
Tačno je da je rezolucija o Srebrenici velika i važna tema i u Crnoj Gori. I tačno je da je zbog stava vlade o Srebrenici Demokratska narodna partija Milana Kneževića uslovno suspendovala podršku Spajićevoj vladi. Srebrenica jeste postala tema sporenja unutar većine koja podržava vladu, ali i tačka koja se u ovom trenutku našla između Podgorice i Beograda.“
Koliko je to pogodno tle za mogući pad još jedne postmilovske vlade i koga bi to obradovalo?
“Ne vidim da je u ovom trenutku moguć pad vlade uprkos svim njenim slabostima i rastućem nezadovoljstvu njenim radom. Glasovi poslanika Kneževićeve partije nisu dovoljni da bi se srušila vlada. Važna determinanta za razumevanje ove situacije je to što je Spajić kao vrstu svog političkog štita od kritika i napada zbog stava o Srebrenici postavio Andriju Mandića, koji je predsednik Skupštine i čiji poslanici čine većinu koja podržava Spajićevu vladu.
Kada bi se Kneževićevoj suspenziji podrške vladi pridružio i Andrija Mandić, to bi onda bila potpuno drugačija situacija koja bi mogla da vodi padu Spajićeve vlade. To bi pokrenulo temu nezadovoljstva učincima vlade i kod Demokrata i u tom slučaju bi se dobro zaljuljala fotelja predsednika vlade.“
Koje su šanse da Andrija Mandić okrene leđa Spajiću? I zašto?
“Ne ide se ka tome. Kada u Crnoj Gori ocenjujemo komunikaciju između lidera pojedinih partija, Mandić i Spajić verovatno imaju najbolju komunikaciju. Ljudi se ovih dana širom Crne Gore šale na račun Andrije Mandića i govore da bi on bio spreman da pređe i u Spajićev Pokret Evropa sad samo da se ništa ne menja u postojećoj konstelaciji odnosa. To se videlo i po sinhronizovanim aktivnostima tokom predizborne kampanje u Budvi. Pitanje je šta ta saradnja donosi, koji su efekti te saradnje. Rezultati budvanskih izbora su takvi da njima nisu zadovoljni ni Mandić ni Spajić. Videli smo i kako je sve teklo oko stava Crne Gore o rezoluciji o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. Svemu tome treba dodati i da se u Crnoj Gori sve češće može čuti da Milan Knežević i Andrija Mandić idu ka dogovorenoj disoluciji svog političkog saveza, što će značiti da Knežević ostaje dosledan principima koje je i do sada zagovarao, a da Mandić ide u vrstu umerenije politike. Mnogo je determinanti, za sada deluje da će Mandić nastaviti da tretira Spajića kao svog prvog političkog saveznika.“
Kako uopšte tumačite ponašanje crnogorskih vlasti u “slučaju rezolucija“, uključujući i amandmane i glasanje...
“Veliki problem aktuelne crnogorske vlade je što njenog predsednika suštinski ne zanimaju pitanja i teme koje izlaze iz okvira ekonomije, finansija, trgovine i preduzetništva. Spajić nema stavove ni o Srebrenici, ni o identitetskim pitanjima, i on to javno tako i kaže. Kada premijer nema stavove, a nužno je da se vlada izjasni po određenim pitanjima, onda nastaje novi problem ‒ u tim slučajevima on se najčešće konsultuje sa međunarodnim partnerima, a omiljeni sagovornik mu je najčešće nemački ambasador u Crnoj Gori.
Tako se dolazi do pozicije koja Spajića najčešće definiše kao marionetu, kao marionetskog političara, i to je onda ogromni problem. U tom smislu nema mnogo razlika između njega i Jakova Milatovića. I jedan i drugi se u situacijama koje navodim ponašaju kao marionete. To slabi autoritet i jednoga i drugoga. Na izborima u Budvi koji su održani pre neki dan građani su Spajića postavili na svega sedam odsto podrške, što je ogromni pad u odnosu na parlamentarne izbore koji su održani pre godinu dana i na kojima je tada osvojio tri i po puta glasova više. Kada bismo zamislili da ovih dana imamo vanredne parlamentarne izbore, Spajićev rezultat bi se prepolovio u odnosu na onih 25 odsto koje je postigao prošle godine.“
Koliko procene o tome koliko bi Spajić dobio na eventualnim vanrednim izborima uopšte govore o tome da je doveden u pitanje legitimitet Spajićeve vlasti sada?
“Sve se češće može čuti u mnjenju da je Pokret Evropa sad sezonska pojava, da ne postoje uslovi da ta politička formacija opstane i bude uticajna u dužem periodu. Takvoj slici najviše doprinosi sam Spajić. Neozbiljno vodi sednice vlade. Slabo čita dokumenta u koja bi premijer morao da bude upućen. On ima neki svoj tok misli koji je zaista nepolitički. Njegov ubedljivo primarni kriterijum za odlučivanje je šta je korisno, a šta nekorisno u datom momentu bez bilo kakvog osećaja da bi trebalo da postoji i određeni etički sistem u odnosu na koji bi se možda prethodno procenjivalo odlučivanje. Lokalni izbori u Budvi jesu doneli i pitanje legitimiteta Spajićeve vlade i moguće je da se od jeseni to pitanje sve češće čuje u političkim raspravama u Crnoj Gori.“
Sa jedne strane imamo premijera Spajića koji ima poluge vlasti, ali i koji je čini se pod dominantnim uticajem Zapada, pre svega Nemačke. Sa druge strane je predsednik Milatović koji baš i nema neke poluge vlasti, ali bi se reklo da je ipak bolje rangiran među građanima. Kako će se dalje razvijati njihov odnos?
“Od aprila prošle godine kada je izabran za predsednika Crne Gore do danas veoma je oslabio autoritet i Jakova Milatovića. Jedan razlog za takvo stanje tiče se i njegovog marionetskog pristupa u definisanju stavova i pozicija oko pojedinih pitanja. Kako se sretne sa bilo kojim gostom iz inostranstva, Milatović tim ljudima stalno nešto opravdava ili pojašnjava, umesto da se nešto pojašnjava ili opravdava njemu kao predsedniku države. Građani, jednostavno, ne žele takvog predsednika. Drugi razlog je što je istupanjem iz Pokreta Evropa sad Milatović ostao bez stranke. Sam je, nema bilo kakvu vrste potpore za svoje delanje u vidu organizacije koja bi ga podržavala. I treće, u svojim javnim obraćanjima Jakov Milatović je građanima Crne Gore dosadan, poruke mu se po pravilu svode na gomilanje floskula i recitovanje praznih reči.
Uz sve to, njegova je narcisoidnost, ona tipična crnogorska, svakim slovom koje izgovori on traži divljenje drugih. I zaista, imamo neobičan slučaj predsednika države, čiji autoritet realno svakoga dana slabi, on to ne želi da primeti i onda celokupna ta slika njegove komunikacije sa građanima često bude veoma smešna.“
Realno, dakle, mislite da su građani Crne Gore razočarani onima koji su došli posle Mila?
“Nema govora o razočaranju. Tridesetoavgustovski ideali su zaživeli bez obzira na defekte u delovanju pojedinih političara koje vezujemo za onu veliku tridesetoavgustovsku pobedu. U Crnoj Gori je za ove četiri godine porastao životni standard građana, plate i penzije su značajno porasle. Političke prilike su se u delu koji se tiče opšte atmosfere i identitetskih pitanja stabilizovale. Posvećena borba protiv mafije obnovila je građanima Crne Gore veru u pravdu i pravičnost. Sve su to ogromna postignuća. Ali, njih prate i neke pogreške na koje takođe treba ukazati. Ako bi trebalo da se ova refleksija sažme u jednoj rečenici, onda bismo mogli reći da je moglo još bolje i još više.“
Vesti
23.05.2024. 09:35
OVO je tekst Rezolucije o Srebrenici o kojoj će se raspravljati u UN
Vreba li iz prikrajka DPS?
“Političari iz Milovog DPS-a bi voleli da mogu da vrebaju, ali ne mogu čak ni to. DPS je u potpunom padu, to su potvrdili nedavni budvanski izbori. I dva su osnovna razloga za tako lošu poziciju te stranke.
Prvi razlog je vezan za Mila. DPS se i dalje razvija u Milovoj senci. Sve dok je te senke, odnosno Milovog ključnog uticaja na delovanje DPS-a, ta stranka ne može napred i niko sa tom strankom ne želi da sarađuje.
Drugi razlog je jednako važan. Za ove četiri godine od kako je počelo razvlašćivanje Milovog DPS-a, ta partija nije napravila ni minimalni otklon od one Đukanovićeve doktrine zavade naroda. To je programski ista ona Milova stranka kao i pre 2020. godine uz jednu razliku ‒ izabran je novi predsednik stranke, koji se ne pita i koji za mišljenje ide kod Mila. U takvom stanju Milov DPS ne može ni da se približi mogućnosti da koliko-toliko obnavlja uticaje u crnogorskoj politici.“
Rezolucija je, očigledno, obnovila i podele u regionu. Da li je, zapravo, to i bio njen glavni cilj? I da skrene pažnju sa sukoba u Gazi?
“Inicijatori rezolucije su pogrešili u startu. Kada se pokreće tema osude zločina u međunarodnom forumu kakav je Organizacija ujedinjenih nacija, onda se to radi tako da pripremite tekst rezolucije koji će podržati ceo svet. Čovečanstvo treba da bude ujedinjeno u osudi zločina.
Ovde nismo dobili to, već smo dobili apsolutnu podeljenost sveta što će za posledicu da ima produbljivanje rasprava o pravnoj kvalifikaciji srebreničke tragedije. Takav efekat teksta rezolucije na prvom mestu ne zadovoljava porodice žrtava. Iz ugla žrtava srebreničke tragedije to nije bio dobar pristup.
Pravi pristup bio bi proces koji bi značio najšire moguće konsultacije oko teksta rezolucije i dogovor o finalnoj verziji koja bi na glasanju obezbedila jednoglasnost. To se nije desilo i zato danas upravo u Sarajevu imate najveći broj kritičkih glasova prema načinu na koji je nastala rezolucija i epilogu koji podrazumeva da više od polovine država koje su članice OUN nisu glasale za.“
Da li ste očekivali ovakav odnos snaga pri glasanju o rezoluciji?
“Bilo je očekivano da ishod izjašnjavanja predstavnika država članica bude upravo ovakav kakav smo na kraju i dobili. Da je naša diplomatska misija u UN bila agilnija, da je pravovremeno saznala da se radi na osmišljavanju teksta ove rezolucije, sigurno bi bio i veći broj država koje ne bi glasale za rezoluciju. Nije mi jasno da stalnoj srpskoj misiji u UN ispred nosa promiče rad na dokumentu koji se tiče svoje države, a da se u dužem periodu to ne primeti. I da onda predsednik države prvo ide na desetak dana, pa vrlo brzo ponovo u Njujork da se on bavi saniranjem štete.
Nužno je profesionalizovati diplomatsku službu i osnažiti je tako da ona ispunjava svoju funkciju. Ovaj slučaj iz Organizacije ujedinjenih nacija trebalo bi da bude najozbiljnija opomena da se krene tim putem.“
Da li je iko od sponzora i kosponzora rezolucije razmišljao o danu posle njenog usvajanja?
“Mislim da je ovde bila reč o amaterizmu nemačke diplomatije koja odslikava brojne slabosti aktuelne nemačke vlade. Nemačka diplomatija je danas često predmet podsmeha širom planete. Svi se brzo sete da je aktuelno Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke demantovalo svoju ministarku povodom jedne njene izjave o ratu u Ukrajini. Uz to, aktuelna nemačka vlada je najslabija u svih ovih trideset i pet godina od kako je pao Berlinski zid. Otud ne iznenađuju posledice nemačke inicijative o rezoluciji u Srebrenici, koje znače podeljenost sveta oko kvalifikacije srebreničke tragedije i koje ne uvažavaju žrtve na primereni način.
Posebni aspekt celokupnog procesa je što se osmišljavanje teksta rezolucije u početnom periodu krilo od brojnih država, pa i od Srbije, što je po sebi težak prekršaj. Proces osmišljavanja ove vrste dokumenta i deliberacije o njemu treba da bude apsolutno transparentan u svakom njegovom segmentu. To bi bio jedini dobar put. Nažalost, to nismo imali u slučaju ove rezolucije.“
Da li je Nemačka sama smislila da ide sa rezolucijom ili ih je neko podstakao na to? I to baš u trenutku kada se u Gazi dešava nešto što možemo bez zadrške nazvati genocidom.
“Mislim da je reč o autentičnoj inicijativi nemačke diplomatije, koja nije naišla na osporavanja ili ozbiljnije prepreke u diplomatijama drugih zapadnih sila. Veoma je neoprezan u odnosu na ovu rezoluciju bio i predstavnik Bosne i Hercegovine u Ujedinjenim nacijama gospodin Lagumdžija, koji danas pre svega u Sarajevu nailazi na snažne kritike. Mislim da je uloga Ujedinjenih nacija mogla da bude osnažena potencijalnim inicijativama da se pregovara o miru i na Bliskom istoku i u Ukrajini. To je, nažalost, izostalo i samo se potvrdilo da je Organizacija ujedinjenih nacija sve slabija u smislu svog uticaja na međunarodnu politiku. Umesto da se bavi načinima snaženja uloge Ujedinjenih nacija, nemačka diplomatija se bavila rezolucijom kojom je najveća šteta naneta pojedincima i grupama koje vezujemo za žrtve srebreničke tragedije.“
Jedni najavljuju da će rezolucija da dovede do ukidanja RS i zahteva BIH za plaćanje ratne odštete. Drugi pak kažu da će rezoluciju brzo svi zaboraviti i da će je se sećati samo 11. jula. Da li je “istina“ negde na sredini?
“Verovatno je da će se javljati razne ideje oko toga šta bi se novo moglo uraditi u odnosu na izglasanu rezoluciju. Ali ključno je sledeće ‒ usvojena rezolucija nije ujedinila svet, već ga je podelila. To je najteži greh inicijatora ove rezolucije, i to greh prema žrtvama. O temama poput ove uvek prvo moramo da govorimo iz ugla koji na prvo mesto postavlja žrtve. Inicijatori rezolucije to nisu uradili i to je za osudu.“
Kako biste ocenili nastup zvaničnog Beograda u “slučaju Rezolucija“?
“Dve su stvari oko toga relevantne. Zvanični Beograd treba ovaj slučaj da uzme kao povod za popravljanje stanja u srpskoj diplomatiji. Propust koji se desio misiji u Njujorku, koji je naše diplomate držao u neznanju oko nečega što su morali znati, ne sme da se ponovi. U diplomatiju treba da se ide da se radi, a ne da se odmara i planduje.
Drugo, rezultat glasanja je takav da potpuno dekonstruiše i delegitimiše pristup inicijatora rezolucije. OUN jeste izglasala tekst rezolucije, ali je to urađeno manjinom glasova. To samo može da produbi rasprave o kvalifikaciji srebreničke tragedije i to će verovatno biti ključni efekat celokupnog procesa.“
Genocid je po Konvenciji o genocidu individualno krivično delo. Doduše u članu IX piše: “Sporovi između ugovornih strana, vezanih za tumačenja, primene i izvršenja ove konvencije, uključujući i one koji se odnose na odgovornost neke države po predmetu genocida ili kojeg drugog dela navedenog u članu III, biće izneseni pred Međunarodni sud pravde, na zahtev bilo koje strane u sporu.“ I to smo prošli, utvrđeno je da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici. Čemu sada priča o genocidnom narodu?
“Uvek sam protiv upotrebe jedne tragedije za ciljeve koji znače politički pritisak na određene aktere. Jedan je osnovni razlog za to ‒ što zločine na prvom mestu treba da posmatramo iz ugla koji uvažava žrtve. Nigde niko ne poriče da se 1995. dogodila srebrenička tragedija. Ako je to tako, onda naročito nema mesta tajnoj pripremi teksta rezolucije i upotrebe žrtava za ciljeve koji su politički. I svakako nema mesta poigravanju kovanicom o genocidnim narodima.“
Vesti
22.05.2024. 20:30
"Srbija nije nikada ćutala o dešavanjima u Srebrenici"
Komentari
