Vesti
04.05.2022. 22:00
Vesti
06.05.2022. 09:10
Rade Jerinić
Sastanak u Berlinu
Evropska Unija na dohvat ruke
Evropska unija neće više biti fatamorgana za Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana. Cilj koji izgleda da je nadohvat ruke, a zapravo u realnosti nije ni blizu. Tako je otprilike do prošlonedeljnog sastanka u Berlinu nemačkog kancelara Olafa Šolca sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem izgledala evropska perspektiva Balkana.
Sastanak za koji se znalo da neće biti lak ni za jednu stranu. Ni za srpsku, niti za Nemačku, kao ni za kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je takođe razgovarao sa nemačkim kancelarom, kao i sa predstavnikom EU za Kosovo Miroslavom Lajčakom.
Srpski predsednik najavio je u svojim obraćanjima javnosti u Srbiji, ali i intervjuu koji je dao za ugledni nemački list "Handelsblat“, da ne očekuje lake razgovore sa Šolcom, ali da je zahvalan na prilici da saopšti stavove Srbije po svim pitanjima koja su bila na dnevnom redu. Među njima, naravno, dominirala su dva – Kosovo i odnos prema Moskvi.
Dijalog Beograda i Prištine po pitanju normalizacije odnosa odavno stoji u mestu, za šta "zasluge“ u potpunosti pripadaju Aljbinu Kurtiju i njegovoj šizofreno-populističkoj politici, nekakvog imaginarnog nepopuštanja Srbiji konfrontiranjem po svakom pitanju. Zanemarujući pritom ispunjavanje i preuzetih obaveza po pitanju Briselskog i Vašingtonskog sporazuma.
Ali da bismo u potpunosti sagledali prirodu i efekte ovih susreta potrebno je prethodno analizirati kontekst. Susret je upriličen 4. maja u Berlinu u sedamdeset i nekom danu agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, u danu kada je Ursula fon der Lajen objavila šesti paket sankcija protiv Moskve koji predviđa potpuni embargo na rusku naftu i gas u narednih šest meseci i prelazak na druge izvore snabdevanja energentima svih zemalja.
Nemačka u ovom trenutku zavisi u velikoj meri od snabdevanja sa Istoka. Četvrtina nemačkih potreba za gasom i trećina potreba za naftom namiruje se iz Rusije. Odluka Brisela naišla je i na otpor kod pojedinih članica same Unije.
Dok se Mađarska otvoreno ne slaže sa ovom odlukom, Češka traži da se donese odluka o tzv. raspodeli tereta, odnosno finansijskog olakšanja onim zemljama koje su energetski zavisnije od drugih.
Nemačka politika za sada prati smernice EU, pre svega zato što je i ključni faktor u formulisanju ovih odluka, ali i faktor na koji u postmerkelovskoj eri odnosa u Evropi sada i druge članice gledaju sa izvesnom dozom podozrenja, koja je naročito zaoštrena nakon ruskog napada na Ukrajinu.
Pritom vlada čiji je kancelar Šolc morala je da pomiri različite uticaje, a pre svega ambicije i principe Zelenih koji u velikoj meri utiču na formulisanje spoljne politike Berlina.
A Zeleni i Analena Berbok su prilično rigidni i prema fosilnim gorivima i ljudskim pravima, što samim tim utiče i na formiranje stava prema postupcima Moskve, kao i sa druge strane stav ove stranke prema za nas bitnom pitanju Kosova je takođe podjednako rigidan. Priznanje Kosova od Srbije bez ikakvog uslovljavanja niti prostora za kompromis.
Vesti
30.04.2022. 14:55
"Srbija nema šta dobro da očekuje od razgovora o Kosovu"
S druge strane, srpska pozicija je donekle konzistentnija, ali verovatno neuporedivo teža. Po pitanju Kosova, ono što je tvrda zelena linija u Nemačkoj i njihovi stavovi su apsolutno neprihvatljivi. Pre svega zato što u njihovim stavovima nema pojma kompromis.
Nemačka je u poslednjih osam godina postala glavni spoljnotrgovinski partner Srbije. U ovoj godini očekuje se da će trgovinska razmena dostići cifru od 7,5 milijardi evra. Nemačka je i jedan od najvažnijih investitora u Srbiji.
Govoreći o očekivanjima od susreta s nemačkim kancelarom, Vučić podseća da je Olafa Šolca upoznao u Hamburgu 2016. i kaže da je on tada bio "jedan od retkih“ koji su ga "pažljivo saslušali“.
"Veoma smo mu zahvalni što je istakao države bivše Jugoslavije u vezi s mogućim pristupanjem EU. Čak je i ponašanje EU prema tim državama opisao kao neprihvatljivo. Ja to shvatam veoma ozbiljno i to nam daje nadu“, izjavio je Vučić u intervjuu "Handelsblatu“ i dodao da "u Srbiji Nemačku više vole od Evropske unije – zato što je još Angela Merkel ozbiljno shvatala Srbiju.
Verujemo da i od njenog naslednika Olafa Šolca možemo dobiti isto poštovanje i uvažavanje. To je sve što nam treba. Ni od koga ne tražimo više novca. Mi samo želimo dobru evropsku perspektivu. Činjenica da se mnogi Srbi u međuvremenu protive članstvu u EU sigurno je posledica i naših grešaka, ali polovina krivice ide na račun Brisela“.
Vesti
21.04.2022. 11:10
Zbog čega je zabrinut Aleksandar Vučić?
Pre sastanka sa srpskim predsednikom kancelar Šolc primio je Kurtija, a jedini zaključak koji je sa javnošću podeljen jeste da je Kurti ohrabren da nastavi dijalog sa Beogradom na postizanju sveobuhvatnog sporazuma.
Nakon sastanka sa srpskim predsednikom bilo je jasno da je pitanje Kosova jedno od ključnih pitanja nemačke spoljne politike i pitanje stabilnosti jugoistoka Evrope na kome tradicionalno Moskva ima ozbiljan uticaj.
"Napredak u dijalogu je od ogromnog značaja za mir i stabilnost u regionu i Evropi. Rekao sam koliko su važni ti napreci ka sveobuhvatnom dogovoru. Svi do sada postignuti dogovori moraju da se poštuju i jednostrano delovanje nije od pomoći“, rekao je nemački kancelar.
Semantički gledano, diplomatska formulacija "sveobuhvatni dogovor“ koja je izgovorena prilično je daleko od ustaljenog termina na kojem je EU insistirala – međusobno priznanje Beograda i Prištine.
Šolc je naglasio da je neophodna regionalna saradnja na putu ka EU.
"Stvaranje zajedničkog tržišta je veoma bitno i nadam se da će četiri sporazuma biti brzo postignuta“, izjavio je Šolc, što svakako treba tumačiti kao ozbiljan zaokret prema projektu "Open Balkan“. Do sada je Brisel bio prilično skeptičan prema ovom projektu za razliku od Vašingtona, koji je od početka blagonaklono gledao na tu inicijativu. U bliskoj budućnosti videćemo da li je Šolcova izjava najava promene stava.
Ipak, centralna tema razgovora bilo je pitanje spoljne politike i konflikt u Ukrajini. Za očekivati je bilo da to bude jedna od najvažnijih stvari o kojoj su razgovarala dvojica državnika.
"Važna tema našeg razgovora bila je reakcija na brutalni rat Rusije prema Ukrajini i zemlje kandidati moraju u tako teškim vremenima da jedne drugima pružaju podršku braneći svoje zajedničke vrednosti. Veoma je važno da svi šaljemo istu poruku i da ne možemo prihvatiti rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine.
Posebno je teška situacija i upravo u tako važnom vremenu oni koji su u istom taboru treba da pruže jedni drugima podršku. Pored toga, za put Srbije ka EU važno je da dosledno ostaje na putu sprovođenja reformi i da, naročito u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, ostvari napredak“, istakao je nemački kancelar.
Odgovarajući na pitanje novinara da li će Srbija imati posledice kad je u pitanju pristupanje EU, a zbog stava prema Rusiji, Šolc je rekao da je vrlo važno da su primili k znanju to što je Srbija "u više navrata, u Generalnoj skupštini UN, vrlo jasno i nedvosmisleno zastupala stav EU – da se radi o napadu Rusije na Ukrajinu i da je to neprihvatljivo“.
"Činjenica što se ne slažemo u svakom detalju jeste tema naših razgovora, ali ne treba prevideti taj stav i takvo ponašanje Srbije“, naveo je Šolc.
Srpski predsednik je, s druge strane, na konferenciji za medije objasnio poziciju Beograda, koji se po ovom pitanju nalazi u jednoj specifičnoj i delikatnoj poziciji, za koju se nakon susreta u Berlinu čini da postoji objektivan nivo razumevanja, pre svega Nemačke.
"Mi smo se izjasnili o pitanju pravne i političke prirode sukoba u Ukrajini. Jedino je izjašnjavanje Srbije bilo ili neočekivano ili delimično očekivano za razliku od ostalih. Treba imati u vidu da mi nismo otvorili poglavlje 31 i da imamo obavezu da se postepeno usklađujemo da svim odlukama EU. Kancelar je danas bio jasan i snažno ponovio stavove Nemačke. Srbija ima drugačiji odnos po pitanju Kosova i Metohije, nemojte da vas podsećam sa je Srbija bila pod sankcijama deceniju i da imamo drugačiji sentiment prema njima. Izbor Srbije je da bude na evropskom putu i bićemo čvrsto opredeljeni na taj put“, rekao je Vučić.
Nemački kancelar izrazio je i izvesnu dozu zabrinutosti po pitanju odnosa u Bosni i Hercegovini, pre svega i potencijalnom novom žarištu koje se može otvoriti u toj zemlji. To je još jedno specifično pitanje u koje je Srbija upletena u svakom smislu, a formalno gledano i kao jedan od garanata Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Ono što je srpski predsednik naglasio jeste da u BiH nema samo jedna strana potpunu krivicu i odgovornost, ali da što se Srbije tiče ona ni na koji način neće ugrožavati mir i stabilnost.
Na konstataciju novinara da svaki dan iz regiona i Evrope upozoravaju da neko nekoga ugrožava na Zapadnom Balkanu, pod uticajem Putina, misleći na Srbiju, i pitanje kakav je njegov odgovor na to, Vučić je rekao da nikada ne koristi priliku, ni u bilateralnim razgovorima, niti na konferencijama za medije, ne kritikuje druge, smatrajući to merom pristojnosti, ali da su svi takvi navodi "bestidne neistine“.
"Za sve koji kažu da Srbija nekoga ugrožava to je bestidna neistina. To sam rekao i Šolcu, i javno, i ministarki Berbok kada je bila u Beogradu, i to ponavljam stalno. A da li ja govorim istinu ili ti drugi, vreme je pred nama pa će to moći da potvrdi ili negira i sam Šolc“, rekao je Vučić i dodao: "Naša reč nešto znači, videćete ko govori istinu.“
Posle ovakvih velikih i suštinski važnih razgovora, svaka od strana koja je učestvovala sebi logično postavlja pitanje o uspešnosti. Kako je Srbija prošla na razgovorima u Berlinu, možda najbolje govori kako su prištinski mediji ocenili kao neuspeh celokupni angažman Aljbina Kurtija i kosovske delegacije. Analogija sama nameće zaključak. Ali pošto politika nije loto, i danas imaš sreće, a sutra ne, razgovore u Berlinu treba sagledati kao nastavak bilateralnih odnosa u dobrom pravcu i na tome treba dalje raditi.
Komentari
