Vesti
27.07.2020. 15:18
M. Paunović
Fiktivna normalnost
Verovatno ni najveći pesimisti nisu mogli da predvide da će priča zvana pregovori Beograda i Prištine, pokrenuta sada već davne 2011. godine, trajati i dan-danas. Nakon dvadeset meseci stagnacije, političke neizvesnosti i turbulencija, dijalog je ovog jula konačno pomeren s mrtve tačke. Mnogo toga se u međuvremenu promenilo, toliko da bi za samu retrospektivu događaja bio neophodan ceo jedan tekst. Sve u svemu, zaključak je da su sve te promene očigledno bile neophodne da bi se uslovi za nastavak pregovora konačno stekli.
Ipak, konci koje su pre svega EU i SAD u prethodnom periodu vukli, iako trenutno raspetljani, doprineli su tome da se stvori klima skepticizma, pogotovo ako se uzme u obzir da se dijalog trenutno odvija pod pokroviteljstvom Evropske unije, koja je u poslednje dve godine često izgledala prilično nezainteresovano po pitanju rešavanja kosovskog čvora.
Stoga, i pored nespornog angažmana evropskih zvaničnika, ne možemo a da se ne zapitamo kakva je budućnost ovog dijaloga, da li ide u pravom smeru i pored njegovog očiglednog intenziviranja. Da li prisustvujemo fiktivnoj normalnosti ili su Beograd i Priština konačno na pravom putu da normalizuju svoj odnos.
Povezane vesti - Show must go on
Iako dele stav da je nastavak dijaloga sam po sebi važan, doza skepticizma primetna je i kod analitičara sa kojima smo razgovarali.
Nemanja Starović, spoljnopolitički analitičar iz Centra za društvenu stabilnost, ističe za „Ekspres“ da dijalog sam po sebi relaksira političke i međuetničke tenzije na terenu, omogućavajući pritom nastavak saradnje Srbije sa najvažnijim evropskim partnerima, ali...
"Ne bi, međutim, valjalo gajiti nerealne ambicije o mogućnosti za nekakav brz dogovor dve strane, pogotovo ne kada je reč o pitanju statusa, jer o tome ne postoji ni jedinstven stav same EU pod čijim se okriljem dijalog odvija. Sve izjave prištinskih zvaničnika, po kojima će sveobuhvatni sporazum u sklopu kojeg će Srbija priznati nezavisnost tzv. države Kosovo biti postignut za nekoliko sedmica, predstavljaju pre svega izraz nesigurnosti albanskih lidera, od kojih nijedan nema dovoljno političkog legitimiteta, zbog čega se kontinuirano dodvoravaju domaćoj javnosti, podgrevajući maksimalistička očekivanja.
Povezane vesti - INTERVJU BRANISLAV TAPUŠKOVIĆ: Tači neće biti optužen za “žutu kuću”
Dijalog Beograda i Prištine će se u narednim mesecima nesumnjivo voditi na dva paralelna koloseka, od kojih će jedan biti posvećen implementaciji prethodnih sporazuma, odnosno u konkretnom smislu okončanom formiranju Zajednice srpskih opština, što predstavlja najvažniju obavezu koju Priština do sada nije ispunila. Na drugom koloseku će se otvarati nove teme, poput pitanja imovine, na kojem je Beograd insistirao godinama, dok je Priština odbijala da se uopšte otvori rasprava na tu temu. Imovinska prava su svugde u svetu univerzalna, neotuđiva i po pravilu ne zastarevaju, tako da bi evropski posrednici morali pružiti podršku zahtevima Beograda za povraćaj imovine kako privatnih lica, a radi se o desetinama hiljada stambenih jedinica i velikim površinama zemljišta, tako i pravnih subjekata, sa posebnim akcentom na imovinu Srpske pravoslavne crkve“, ističe Starović.
Za prištinskog analitičara i bivšeg savetnika Hašima Tačija nastavak dijaloga se odvija u daleko složenijim okolnostima. Kao razloge za takav stav Bećaj pre svega navodi nemogućnost realnog sagledavanja posledica pandemije koronavirusa, koja po njegovom mišljenju u ovom procesu može da bude vis major, odnosno mogla bi da pomrsi sve računice.
"Takođe, ono što dodatno komplikuje situaciju jeste što je konačno došlo do aktiviranja međunarodnog Specijalnog suda, koji će, pretpostavljam, promeniti značaj konfiguracije političkih stranaka u procesu dijaloga. Glavni igrač, koji je bio pretpostavljen da bude nosilac procesa dijaloga, Hašim Tači, sada je van stroja.
Drugo, svesni smo činjenice da je došlo do neuravnoteženog, da ne kažem suprotstavljenog stava oko krajnjeg ishoda pregovora, između SAD i evropske zajednice. Koliko god mislim da je pogrešno što je Trampova administracija pokušala da jednostrano nametne dinamiku po pitanju dijaloga, toliko mislim da je pogrešno što i Evropska unija pokušava isto“, ocenjuje za „Ekspres“ Bećaj.
Povezane vesti - Svedok: U „žutoj kući“ je ubijeno 162 ljudi
Upravo neslaganje, najblaže rečeno, EU i SAD, koje je Bećaj spomenuo, jedan je od osnovnih razloga za osećaj neizvesnosti kada je u pitanju budućnost dijaloga Beograda i Prištine. Istina, sukob nikada nije ozvaničen, pa ratne sekire nisu ni morale da se zakopavaju, ali još od 27. juna kada je sastanak u Vašingtonu otkazan, čeka se reakcija Amerike. Celu situaciju oko predloga optužnice protiv Hašima Tačija Evropska unija je brže-bolje iskoristila i organizovala dijalog, ali prirodno je da Vašington u nekom smislu uzvrati udarac. Trampova administracija, oličena u specijalnom izaslaniku Ričardu Grenelu, uložila je isuviše političkog kapitala u to da se otklone prepreke za nastavak dijaloga, da bi nakon svega pristala na drugorazrednu ulogu u procesu.
Kosovski analitičar Nedžmedin Spahiu smatra da su pregovori u Briselu samo podgrevanje atmosfere i duha saradnje do nekog konačnog sporazuma i ističe da će do konačnog sporazuma doći u Vašingtonu.
"Postoji niz tema koje se tiču građana Srbije i Kosova i ti problemi pretpostavljam da mogu da se reše u Briselu, kako bi se stvorila atmosfera da dođe do konačnog sporazuma. Ipak, konačni sporazum će se postići u Vašingtonu, kao što je to bilo i u slučaju kada su okončani sukobi u Bosni i Hercegovini", ističe Spahiu i dodaje da je Amerika sve vreme prisutna u dijalogu bez obzira na to da li poziva na sastanke ili ne.
„Oni su tu i pomno prate na situaciju. Sama činjenica da je Grenel postavljen na ovu funkciju govori da je Amerika na oprezu.“
Povezane vesti - Kosovski boj preko Atlantika
Stav o ponovnom aktiviranju Amerike u sam proces dijaloga Beograda i Prištine ima i Beljulj Bećaj.
„Smatram da je američki proces u nokdaunu. On može da se reaktivira i verujem da hoće, ali pretpostavljam da neće imati isti krajnji cilj i isti sadržaj oko krajnjeg cilja, u odnosu na dosadašnji proces koji je prekinut 27. juna. Bilo bi čak i glupo da se proces ne nastavi i sa američkom administracijom. Ni Kosovo ni Srbija ne treba da budu žrtve neusklađenog odnosa američke administracije i evropske zajednice. Možemo da očekujemo pozitivan ishod isključivo ako američka administracija i evropska zajednica jedinstveno pristupe ovom procesu“, smatra Bećaj.
Jedino što je ostavilo veći utisak, od kavge EU i SAD u 20 meseci koji su za nama, jeste nestabilnost na kosovskoj političkoj sceni. U skoro dve godine, koliko je dijalog bio na pauzi, na političkoj sceni Kosova promenile su se dve vlade, a aktuelna, treća je na staklenim nogama. Upravo ova nestabilnost mogla bi da predstavlja kamen spoticanja za budućnost pregovora Beograda i Prištine. Sličnog stava je i Bećaj koji smatra da je uloga aktuelne vlade, figurativno rečeno, samo nošenje štafete budućoj vladi.
„Smatram da ne postoji ni minimalno jedinstvo u okviru albanskog korpusa koje eventualno može da iznese do kraja bilo kakav sporazum. Mislim da je to nerealno i smatram da ova vlada može da opstane eventualno do kraja jeseni. Mišljenja sam da je uloga ove vlade samo nošenje štafete do novih izbora“, kaže Bećaj.
Upravo se u vidu faktora koji bi trebalo da ugasi vatru koja tinja među kosovskim političarima pojavio Skender Hiseni, novoimenovani koordinator za dijalog između Beograda i Prištine.
"U skladu s našom platformom u procesu dijaloga, imenovao sam Skendera Hisenija za državnog koordinatora u procesu dijaloga. On govori u moje ime i ima moć da me predstavlja", rekao je nedavno Hoti.
Ipak, ono što bi pre svega trebalo da bude Hisenijeva uloga jeste da izgradi neophodni politički konsenzus između pozicije i opozicije. Hisenijev izbor na mesto koordinatora izazvao je negodovanje određenog dela kosovske javnosti, a među onima koji smatraju da njegov izbor nije dobar za dijalog jeste i Nedžmedin Spahiu.
"Njegov izbor je direktna posledica političkih previranja unutar LDK. On je samo kompromisno rešenje, a glavnu reč kada su u pitanju pregovori vodiće premijer Hoti“, ističe Spahiu.
Sličnog stava je i Starović.
"Imenovanje Skendera Hisenija za koordinatora pregovaračkog tima Prištine odražava potrebu za konsolidacijom među kosmetskim Albancima, budući da je stepen političke fragmentacije dosegao izuzetno visok nivo. Veliko iskustvo Hisenija, koje proizlazi kako iz njegovog učešća u ranijim fazama pregovaračkog procesa, tako i iz niza važnih političkih pozicija na kojima se nalazio, trebalo bi da omogući bližu koordinaciju među koalicionim partnerima koji podržavaju vladu Avdulaha Hotija, ali takođe i sa predsednikom u sistemu privremenih institucija samouprave Hašimom Tačijem“, smatra Starović.
Povezane vesti - Avdulah Hoti – Naslednik ili marioneta?
Uloge su konačno podeljene. Predstavnici Beograda i Prištine ponovo sede za istim stolom. Dok Evropska unija organizuje sastanak za sastankom, SAD poručuju da su zadovoljne njenim aktivnostima i nude punu podršku. Zvanično sve deluje previše normalno. Previše normalno za Balkan. Nezvanično je da se iza fasade mira i stabilnosti odvijaju neke druge igre. EU sa strepnjom čeka na reakciju SAD, a Hotijeva vlada je realno na aparatima. U ovakvoj zategnutoj atmosferi teško je očekivati da će priči o dijalogu Beograda i Prištine uskoro doći kraj.
Ko je Skender Hiseni?
Skender Hiseni je svoje političko angažovanje započeo u Demokratskom savezu Kosova 1989. godine. Vremenom postaje jedan od glavnih savetnika osnivača DSK Ibrahima Rugove uoči konferencije u Rambujeu i Beču. Na poziciji savetnika Rugove ostao je sve do njegove smrti, a potom je bio i glavni politički savetnik Fatmira Sejdiua. Takođe, bio je član svih kosovskih pregovaračkih delegacija o statusu Kosova.
Od 2008. do 2010. godine bio je na mestu ministra spoljnih poslova Kosova, da bi od 2014. do 2017. godine obavljao funkciju ministra unutrašnjih odnosa.
Prema odluci Avdulaha Hotija, Hiseni će sada kao državni koordinator biti na čelu Saveta stručnjaka za dijalog.
Komentari
