Godina puteva za nama

Nema sumnje da će 2019. godina biti zapamćena po tome što je konačno završen koridor 10, pa put do Soluna više neće trajati „sto somuna". Naravno, ne treba zaboraviti ni ostale puteve koji su završeni, započeti, ili će tek biti započeti u narednoj godini. Vojska Srbije će ovu godinu pamtiti po dobru, jer dobili su dosta nove opreme i naoružanja, a građani će se truditi da zaborave povećano zagađenje koje je bilo prisutno u gradovima Srbije.

Auto-put

Godina za nama mogla bi komotno da se proglasi godinom puteva. Neki su i opevani u pesmi. Srbija je, konačno, završila čuveni koridor 10, čija je izgradnja počela još posle Drugog svetskog rata, samo se tada zvao Auto-put bratstva i jedinstva. Tek, poslednji metar koridora 10, na njegovom istočnom kraju završen je ove godine, a pušten je u rad 9. novembra. Prethodno je, međutim, Srbija dobila i auto-put "Miloš Veliki", od Obrenovca do Preljine. Ova saobraćajnica duga je 103 kilometra, što značajno skraćuje put ka Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, jer se saobraćaj do sada odvijao uglavnom preopterećenom Ibarskom magistralom. Ne sme se, svakako, zaboraviti ni završetak izgradnje autoputa kroz Grdeličku klisuru, na koridoru 10, koje jeste bilo praćeno problemima, ali sada predstavlja najkraću i najbržu vezu za sve turiste iz Srbije koji leti hrle u Grčku. Ukupna dužina celog koridora 10 u Srbiji iznosi oko 813 kilometara.

Povezane vesti - "MILOŠ VELIKI" SPREMAN ZA SAOBRAĆAJ: "Značajno rasterećenje Ibarske magistrale"

Od "Pancira" do "Lazara"

U 2019. godini moglo bi se reći da se najviše ponovila Vojska Srbije. Nakon što su 2018. godine poleteli remontovani „migovi" dobijeni na poklon iz Rusije, na red su ove godine došle helikopterske jedinice. Isporučeni su prvi primerci "Erbasovih" letelica H-145, a kraj godine jedinice VS dočekale su i sa četiri nova ruska borbena helikoptera Mi-35M. Iz Rusije je, s ljubavlju, stigao i jedan artiljerijsko-raketni protivavionski sistem "Pancir S". Donet kako bi učestvovao na zajedničkoj vežbi, ostao je u Srbiji kao prethodnica ostalih sistema ovog tipa koji bi trebalo da budu isporučeni u narednim mesecima. Nije, međutim, Vojska Srbije dobila samo uvoznu robu. U jedinice su stigli i prvi primerci domaćeg oklopnog točkaša "Lazar", kao i samohodnih topova haubica "nora B52 M15".

PREDSEDNISTVO SRBIJE

Putin, Makron, Lukašenko

Beograd je u 2019. godini ugostio mnoge svetske lidere. Sezonu je otvorio predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je u Srbiju stigao 17. januara. On je Aleksandru Vučiću uručio Orden Aleksandra Nevskog, a onda su zajedno obišli Hram Svetog Save na Vračaru, gde je Putin čak i uputio par rečenica okupljenim građanima. Sredinom jula u glavnom gradu Srbije je u dvodnevnoj poseti bio i predsednik Francuske Emanuel Makron. Nakon što su on i Vučić položili vence na Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, Makron se okupljenima obratio na srpskom. Kraj godine za dolazak u Beograd iskoristio je i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji se u Srbiji obreo početkom decembra. I on je ostao dva dana.

Shutterstock

Zagađenje

Zagađenje - reč koja je obeležila 2019. godinu u Srbiji. Kao nikada ranije zagađenje vazduha dospelo je u žižu javnosti, pre svega zahvaljujući podacima dostupnim preko interneta. A ti podaci ukazuju da je vazduh u pojedinim gradovima Srbije, kao što su Valjevo, Beograd, Subotica... bili po zagađenosti na nivou najzagađenijih gradova u Kini i Indiji. Puno je kontroverzi bilo oko toga šta je uzrok povremeno enormno većoj koncentraciji tzv. PM čestica. U jednom trenutku to su vozila, uglavnom dizelaši, čija je prosečna starost u Srbiji 17 godina. Zatim su to individualna ložišta, jer mnogi građani se i dalje greju na drva, ugalj, mazut... A njihovim sagorevanjem u vazduh dospevaju i ove sitne čestice, ali i neke kancerogene materije. Gde je rešenje? Pre svega u osvešćivanju ljudi da sami sebi zagađujemo vazduh i da bismo na tome trebalo da poradimo. Nažalost, osim dobre volje, za to je potrebno ni nešto para. A tu smo već deficitarni.

FOTO TANJUG / FILIP KRAINCANIC / bb

Seča trenera

O kom god sportu da je reč, 2019. godina nije bila milostiva prema trenerima i selektorima. Mnogi su platili ceh neuspesima, a neki su bez funkcije ostali dok su još u zaletu, kako ne bi kasnije bili krivi za moguće probleme. Najpre je početkom godine ostavku na mesto trenera FK Partizan podneo Zoran - Batica Mirković. Njega je nasledio nekadašnji klupski drug Savo Milošević. Bez selektorske funkcije ostao je i Aleksandar Đorđević posle relativnog neuspeha reprezentacije koja je na Svetskom prvenstvu u Kini osvojila peto mesto. Njega je nasledio Igor Kokoškov. I košarkaši Crvene zvezde promenili su trenera. Posle Milana Tomića na njihovom čelu našao se Dragan Šakota, koji je klub već vodio od 2005. do 2007. godine. Poslednja glava koja je pala pripada Vladanu Milojeviću, koji je FK Crvenu zvezdu napustio nakon što je klub izgubio svaku šansu da prezimi u Evropi. Na njegovo mesto došao je još jedan proslavljeni reprezentativac - Dejan Stanković.