Vesti
12.09.2022. 15:20
Vesti
20.09.2022. 16:05
Đoko Kesić
Kristijan Šmit
Hrvatima autonomija, Bošnjacima šipak
Kristijan Šmit, visoki predstavnik UN u Bosni i Hercegovini, s pravom je osporavan. Njegovo postavljenje nije overio Savet bezbednosti UN. Osporavaju ga Kina i Rusija.
Uprkos svemu, on ipak nečemu služi. Jer da nije nazočnog Šmita, parlamentarni izbori u Bosni i Hercegovini, koji slede početkom oktobra, podsećali bi na 35. godišnjicu maturanata nekakve srednje škole u centralnoj Bosni. To je ono, svi se vesele, drago im je što su se okupili, a okolo sve otužno – jesen života, sivilo, a i bivše lepotice za kojima su žudeli pre tridesetak godina, prisutne, sad liče na tužne sove. Ukratko, surovi rastanak sa iluzijama i pitanje mora li sve ovo da se konstantno ponavlja.
Jer BiH je, 27 godina posle građanskog rata, istinski tužna i paranoična tvorevina, sazdana od mržnje i nepoverenja između Bošnjaka, Srba i Hrvata. Profesor iz Sarajeva Enver Kazas kaže da Bosnu i Hercegovinu karakteriše politički govor mržnje koji neprestano proizvodi paranoju. U svakom izbornom ciklusu ponavljaju se iste stvari, od toga da će se država raspasti, preko pretnje da će nestati Republika Srpska, pa do obnove Herceg Bosne, kao jedine zaštite Hrvata.
Šta je uradio Kristijan Šmit, u izmenama Izbornog zakona u Federaciji, što je razbesnelo muslimanski deo države?
Modernizovao je izborni proces kroz elektronski nadzor da jedan birač ne može da glasa više puta sa različitim ličnim kartama i nametnuo model "legitimnog predstavljanja" što odstranjuje mogućnost "majorizacije" dominantne nacije.
Drugim rečima, onemogućuje da neki novi ili stari Željko Komšić uz pomoć bošnjačkih glasova bude izabran kao hrvatski član Predsedništva BiH.
Većina muslimana, pa i Zlatko Lagumdžija, bivši ministar spoljnih poslova BiH, udaraju u istu žicu:
"Ako je Šmit hteo da promenama Izbornog zakona i Ustava Federacije, korišćenjem svojih ovlašćenja i mesarske satare, udari poslednji ekser u podelu države u tri nacionalne livade, onda je na dobrom putu da to učini, ukoliko ga dobri ljudi ove zemlje ne zaustave."
Iz partije SBB Fahrudina Radončića pitaju "da li nas Željko Komšić (još uvek zvanični hrvatski član Predsedništva BiH) dovodi u sukob sa Briselom, Berlinom, Londonom i Amerikom, koji tvrdi kako iza pokušaja OHR-a da se za BiH zaključavaju vrata EU stoji Amerika". Komšić sa puno gneva okrivljuje zapadne prestonice zbog toga što Kristijan Šmit uz podršku Vašingtona i Berlina menja izborno zakonodavstvo kako bi obezbedio garancije Hrvatima da im brojniji narod neće birati predstavnike.
"Jasno mi je, a to nije nikakva tajna, da iza svega stoje Amerikanci, koji po meni imaju anahronu politiku na Zapadnom Balkanu. Ljudi se vode parametrima iz devedesetih i mislim da to rade ljudi koji su u to vreme bili u Klintonovoj administraciji, a u Bajdenovoj su izbili na dosta visoke pozicije", kaže Komšić.
Ovo su 14. parlamentarni izbori u BiH. Bilo je već viđeno da će proći u monotoniji i pobedama nacionalnih partija sva tri naroda. Međutim, Kristijan Šmit je u to, nenadano, uneo novu dinamiku koja je skinula neke maske.
Vesti
28.06.2022. 18:00
Sve se menja, samo Srbi ne
"Ovo je sasvim nova priča koja je nametnula zaoštravanje odnosa između Bošnjaka i Hrvata u Federaciji. Dok Republika Srpska ide u ove izbore u relativnom miru, iako ono što se u BiH događa ne može da ostavi po strani bilo koga. Jer Izborni zakon koji je sada sporan vrlo je bitan za celu zemlju. Nacionalni odnosi Bošnjaka i Hrvata vrlo su komplikovani, a ovo je formula za ponašanje u budućnosti, u kojoj Bošnjaci neće moći da sprovode sve svoje politike kako žele, što su radili do sada uz pomoć međunarodne zajednice na osnovu nekog kalimero pristupa i stalnog jaukanja da su ugroženi. Sad su Hrvati pokazali da imaju problem sa svojom nacionalnom pozicijom jer zbog dominacije Bošnjaka nisu u stanju da zadrže svoju poziciju konstitutivnog naroda. Vrlo je bitno da oni upravljaju svojim politikama kroz članstvo u Predsedništvu, kroz Dom naroda Bosne i Hercegovine parlamenta Bosne i Hercegovine", kaže Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.
Profesor Šolaja naglašava sumnjiv kredibilitet visokog predstavnika pa su i njegove odluke zbog toga pod znakom pitanja. U Federaciji, kod Bošnjaka su protestovali pred zgradom OHR-a, što je bio poprilično jasan presedan u dosadašnjoj dejtonskoj istoriji Bosne i Hercegovine.
Vesti
09.05.2022. 09:15
"Stvaranje unitarne Bosne je nemoguće i nerealno"
On se na neki način malo povukao, ali pošto se radi o odnosima u Bosni i Hercegovini i nacionalnim politikama koje su dominantne u odnosu na sve druge moguće politike, Šmit sada ne želi da prepusti nacionalne politike bilo kom slučaju.
"Nije moguće da Hrvati dobiju svoj ’treći’ entitet jer ključ odnosa u Bosni i Hercegovini uspostavljen je na bazi kombinacije tadašnja dva nezavisna entiteta: RS i Federacije BiH. To je utemeljeno Ustavom Bosne i Hercegovine i vrlo je teško sada to menjati. Istina, to je odražavalo i određene političke odnose u tom trenutku, ali sada je to problem. Naročito unutrašnji problem. Gledano pravno, nemoguće je da se tri naroda dogovore oko toga, tako da je za sada ostao prostor koji Hrvati mogu da popune, a to je institucionalna autonomija na prostoru gde su većina. Dakle, oni će birati predstavnike hrvatskog naroda u Predsedništvu Bosne i Hercegovine, u Domu naroda, parlamentu Bosne i Hercegovine, održavati njihov legitimitet, a time steći legalitet da tim načinom mogu da štite svoje interese. Treći entitet može da bude de fakto njihova ambicija, a pravno i praktično teško. Oni dobijaju neke elemente koji funkcionišu kao treći entitet, ali za sada u ustavnopravnom smislu i kreiranju institucija drugog entiteta u Federaciji oni imaju problem da bi bili preglasani. Nemaju većinu", kaže Miloš Šolaja.
Bura oko odluka Kristijana Šmita u Federaciji među muslimanima se ne stišava. Vehid Šehić, predsednik Strateškog odbora Koalicije "Pod lupom" i bivši član Centralne izborne komisije, kaže da je "integritet i kredibilitet izbornog ciklusa u BiH urušen, a još gore je što je izgubljeno poverenje u izborne rezultate. Sigurno da treba uvesti nove tehnologije da bi se sprečilo glasanje jednog birača na više biračkih mesta, ali skeptičan sam da se za ovako kratko vreme mogu uvesti, i da se automatski utvrde rezultati izbora".
Svet
29.03.2022. 07:10
Hoće li biti novog rata u BiH? Pitali smo običan svet
Žarko Papić, politički analitičar i nekad član SIV-a, kaže da su izmene visokog predstavnika pozitivne, ali da su mogle biti i radikalnije.
"Šmit je uradio jedino što je mogao. Ali smatram da je vreme potpuno pogrešno, da je morao da vodi računa da će dati vetar u leđa nacionalnim strankama. Političari u BiH pokazuju potpunu nezrelost. Stejt department je jasno poručio da će stati iza svake odluke OHR-a, što znači da Amerikanci s pravom ocenjuju da moraju da brane instituciju OHR-a jer ih s jedne strane napada Milorad Dodik, a sada su krenuli i ovi, tako da je dovedeno u pitanje sve što se smatralo da je stabilnost BiH, kao što je institucija OHR-a", kaže Papić.
S druge strane, Nermin Nikšić, predsednik Socijaldemokratske partije BiH, kaže da je zadovoljan činjenicom da „nećemo imati odluku visokog predstavnika koja će uvesti diskriminaciju i podelu BiH, za sada se on zaustavio na transparentnosti izbornog procesa“.
Šta je poručio protestni skup Bošnjaka u Sarajevu, ispred zgrade u kojoj stoluje OHR? Protest očigledno nije spontan, poruke su ispisali predstavnici bošnjačkih političkih partija jer su protiv promena izbornih zakona i Ustava BiH. Otuda i pitanje da li su Bošnjaci oni "dobri ljudi ove zemlje" koji će zaustaviti Kristijana Šmita?
Politički analitičar Žarko Papić kaže da Stejt department apsolutno podržava sve što radi visoki predstavnik. Miloš Šolaja veruje da su u Sarajevu u velikoj zabludi ako misle da ovim načinom zaustave visokog predstavnika Kristijana Šmita. Ako bi ga smenili, onda bi stali na stranu Rusije i Kine koje ga osporavaju. Moguće da bi neke zemlje EU, prvenstveno Nemačka, u izvesnom smislu mogle da razumeju zahteve Bošnjaka, ali Nemačkoj su u svakom smislu, prvenstveno ekonomskom, bliži Hrvati.
Na Zapadu moguće da zaziru i od šerijatskog islama koji je u Federaciji, prvenstveno u Sarajevu, uzeo maha uz saglasnost SDA, najmoćnije muslimanske političke organizacije...
"Sve što je uradio Kristijan Šmit, nema sumnje, dobilo je podršku Zapada. Bošnjaci insistiraju na centralizaciji Bosne i Hercegovine, oni su i mislili da će postdejtonska Bosna i Hercegovina ići u tom pravcu, korak po korak. Kako Amerikanci kažu ’krišku po krišku’, u pravcu centralizacije. To je jedno vreme išlo, ali je od 2006. godine praktično zaustavljeno. Najpre, ovakva Bosna i Hercegovina nije nastala uprkos željama Bošnjaka. Ali, nisu predvideli da će Republika Srpska, bez obzira na neke gubitke, biti tako izdržljiva i da će nastojati da održi izvestan nivo i međunarodnog subjektiviteta, a tek u Sarajevu nisu očekivali da će Srbi i Hrvati postati toliko jaki saveznici u Bosni i Hercegovini... Apsolutna je nedoraslost ovom trenutku političkih zbivanja od strane bošnjačkih političkih stranaka, a tome valja dodati da Amerika danas mora da vodi računa o prioritetima na globalnoj političkoj sceni, u kojoj joj Bošnjaci nisu u agendi.
U tim okvirima održaće se i parlamentarni izbori u BiH, gde će, hteli – ne hteli, Kristijan Šmit i njegove odluke biti glavna tema. Osim promene unutrašnjih odnosa u MH Federaciji, pozicije Hrvata, odnosno jasnog raskola između interesa Hrvata i muslimana, sve će manje-više ostati isto. Nacionalne bošnjačke stranke u sukobu sa Kristijanom Šmitom svoj poraz pretvoriće u svoju nepostojeću pobedu. One će, uprkos svemu, pobediti u svom dvorištu. U Republici Srpskoj jednina konstanta je Dodikova pozicija. Što se tiče opozicije, tek je počela kampanja, videćemo šta će biti. Ipak verujem da tu neće biti značajnih iskakanja, a ako se dogode, uvek su moguće kombinacije stare i nove vlasti", objašnjava Miloš Šolaja.
Komentari
