INTERVJU DEJVID VUJIĆ: SAD moraju da sagledaju vrednost Srbije

Slava Nila Armstronga, prvog čoveka na Mesecu, ne bi bila moguća da iza njega svojim znanjem i posvećenošću nije stajalo više od 400.000 ljudi u sklopu programa "Apolo 11". Čast da kroje istoriju imala su i sedmorica Srba - Milojko Vučelić, Danilo Bojić, Milisav Šurbatović, Slavoljub Vujić, Pavle Dujić, Petar Galović i Dejvid Vujić, jedini preživeli član "Srpskog Apolo 7".

Dejvid Vujić danas je jedan od najuglednijih Amerikanaca srpskog porekla. Osnivač je i predsednik Tesline naučne fondacije, član Borda direktora Poslovnog saveta SAD i Srbije, kao i Udruženja američkih birača srpskog porekla (SAVA). Iako je rođen u Americi, više je nego upoznat sa istorijom Srbije, ali i njenim aktuelnim političkim i društvenim okolnostima i problemima. Za njegovu ljubav prema Srbiji verovatno je najzaslužniji njegov otac Mita, poreklom iz Slavonije, koji mu je, kako kaže, stalno ponavljao da ne zaboravi odakle je.

Pročitajte još: Intervju Marko Todorović - Po Nobela iz šabačke laboratorije

Razgovor sa Vujićem, naravno, započinjemo prisećanjem na program "Apolo 11". Na pitanje da li je u to vreme bio svestan važnosti programa na kojem je radio, Vujić odgovara da su mnoga istorijska dešavanja uticala na veliku posvećenost istraživanja svemira i da su svi članovi tima bili svesni važnosti "Apolo" programa.

"Kada je Sovjetski Savez lansirao "Sputnjik", bili smo iznenađeni, ali i zabrinuti, kako u pogledu njihovih tehničkih sposobnosti, tako i ciljeva kojih nismo bili svesni u datom trenutku. Naš prvi zadatak bio je da ustanovimo koliko su oni tehnički uznapredovali i da saznamo njihove dugoročne ciljeve u istraživanju svemira, koji su mogli da budu potencijalna pretnja za našu nacionalnu bezbednost. Primenili smo pristup koji je imao za cilj da nadomesti očiglednu tehnološku nadmoćnost Sovjeta, ali i da ubrza dostizanje naših ciljeva u istraživanju svemira, kao i da ih u isto vreme predvidimo i preteknemo u trci za slanje prvog čoveka na Mesec.

U vreme kada nam je dodeljen zadatak da dizajniramo, izgradimo, testiramo i na kraju analiziramo "Apolo Spacecraft and Rocket Engines", što je bilo početkom šezdesetih godina, dobar deo te tehnologije tada nije ni postojao. Bilo je tu mnogo sati testiranja ključnih komponenti i tehnologija, i mnogo neuspeha koji su nam pomogli da pronađemo najbolje moguće komponente, podsisteme i sisteme koji bi bili pogodni da odgovore izazovima ovog projekta. U program je bilo uključeno čak 450.000 zaposlenih, 25.000 izvođača radova, podizvođača, dobavljača, kolega, univerziteta i konsultanata."

Pročitajte još: Peter Handke i rušenje stereotipa o Srbima

Nije tajna da je misija imala političku pozadinu i da je bila deo svemirske trke između SAD i SSSR. Koji su bili pravi motivi za odlazak na Mesec? Da li je "Apolo" bila i vojna misija?

"'Apolo' program nije smatran vojnom misijom. Ta očigledna trka između SSSR i Amerike za prevlast u svemiru imala je akcenat na prevazilaženju početne tehničke superiornosti SSSR, koja je zabrinula Ameriku. To je takođe dalo Americi neophodan podsticaj da osvesti potrebu i fokusira se na razvijanje naprednog programa lansiranja na Mesec koji bi pozicionirao Ameriku kao lidera u istraživanju svemira."

Kakva je bila uloga Vernera fon Brauna u "Apolo" programu i šta su Amerikanci mislili o njegovoj ulozi u Drugom svetskom ratu?

"SAD su i te kako bile svesne uloge Fon Brauna u Drugom svetskom ratu i bile su impresionirane, ali i zabrinute da bi potencijalni neprijatelji mogli da konfiskuju njegovu tehnologiju raketnih sistema. Verner fon Braun je bio jedan od 120 bivših nacističkih naučnika koji su nakon rata zarobljeni i prebačeni u SAD. Amerika je nameravala da iskoristi njihovu stručnost u pogonskim sistemima i tehnologiji raketnih motora, baš kao što je SSSR imao stručnjake važne za njihova svemirska istraživanja i programe odbrambenih sistema. Fon Braunova raketna tehnologija V-2 smatrana je osnovom za razvoj Saturna II, V, odnosno tehnologije raketnih sistema koju je razvila "Roketdin divizija" Severnoameričke avijacije. Uz pomoć tog sistema "Apolo" je lansiran na Mesec. Gospodin Fon Braun je takođe bio vizionar koji je omogućio preliminarno planiranje puta u svemir, što je bio važan doprinos našem planiranju programa 'Apolo'."

Kako objašnjavate to da se čovek nikada nije vratio na Mesec?

"Bilo je nekoliko faktora koji su doveli do usporavanja razvoja programa istraživanja svemira. Istaći ću nekoliko. Spejs-šatl program je otkazan 2014. u skladu sa inicijativom "Vizija za istraživanje svemira", čiji je primarni cilj bio završetak izgradnje Međunarodne svemirske stanice. Ta nova inicijativa je uključivala i "Crew Exploration Vehicle" (istraživačko vozilo sa posadom, prim. nov.), dizajnirano da ponovo pošalje SAD na Mesec, a kasnije i na Mars. Ali, to se nije ostvarilo kako je planirano. Za nova svemirska putovanja trebalo je obezbediti značajan budžet za NASA, što američki Kongres nije odobrio.

Takođe, dvadeset godina star svemirski šatl je postao skup za upravljanje i održavanje i nije bio dizajniran da pruži podršku novom "Constellation Programu" koji bi lansirao astronaute van Zemljine niske orbite. Razmatranje dizajniranja i razvijanja svemirske letelice za potrebe napredne misije zahtevalo je nove tehnologije za istraživanje različitih svemirskih teritorija. Bilo je mnogo kašnjenja, otkazivanja i nedovoljno novca. Veliki deo novca koji je prvobitno bio namenjen za svemirske programe dodeljen je drugim projektima, u skladu sa prioritetima i odobrenjem Kongresa. Konačno, program istraživanja svemira se sveo na ugovore komercijalnih svemirskih programa kompanija koje su se primarno bavile time da transportuju astronaute od Međunarodne svemirske stanice i do nje."

Trampova administracija je najavila da će SAD 2024. ponovo poslati ljude na Mesec. Da li je program "Artemis" san ili stvarnost i koliko smo daleko od odlaska na Mars?

"Sa programom 'Artemis' je sve u redu i vrlo lepo napreduje. Ovaj program je kreiran da ponovo pošalje muškarca, ali i prvu ženu na površinu Meseca do 2024. godine, koristeći inovativne tehnologije kako bi se istražila veća površina Meseca nego što je bio slučaj tokom misije 'Apolo'. Program će uključivati saradnju komercijalnih i međunarodnih partnera sa ciljem da se do 2028. uspostavi održivo istraživanje. Eksperimenti će se sprovoditi na Mesecu i oko njega radi priprema za sledeći veliki korak - slanje astronauta na Mars."

Ove godine obeleženo je 163 godine od rođenja Nikole Tesle. Koliko je ljudi u Americi svesno Teslinog dostignuća? Da li su upoznati sa njegovim delom i značajem?

"Kao predsedavajući Tesline naučne fondacije, posvećeni smo tome da predstavimo Teslu široj javnosti, srednjim školama, koledžima, kroz organizovanje časova, konferencija i plasiranje informacija kojima se naglašava doprinos Nikole Tesle kao oca 21. veka. Mnogi koledži i univerziteti u SAD koji u svoj nastavni program uključuju elektroniku, elektrotehniku, studije njegovih teorija, pronalazaka i patenata, dobro su upoznati sa Teslom. IEEE (International Electrical-Electronic Engineers) je u velikoj meri uključen u promociju Tesle, time što godišnje uručuje niz Teslinih nagrada za naučna dostignuća. Činjenici da je njegova tehnologija prepoznata kao inovativna i da doprinosi razvoju električnog vozila, u prilog ide i to da firma za električna vozila nosi ime Tesla. Nikola Tesla je takođe prikazan u velikom broju dokumentarnih i dugometražnih filmova što predstavlja pozitivan zamah koji se odnosi na njegovo mesto u istoriji nauke i tehnologije."

Smatrate li da je Tesla dovoljno priznat i poštovan u Srbiji?

"Imao sam priliku da posetim Teslin muzej u Beogradu i da se sastanem sa tadašnjim direktorom muzeja Branimirom Jovanovićem. Tom prilikom smo razgovarali o dugoročnim ciljevima i kako najbolje promovisati Teslu u velikom stilu, onako kako i zaslužuje. Teslina naučna fondacija je dogovorila sa hotelom "Njujorker" u Njujorku da deo hotela u kojem je on boravio bude posvećen ovom velikom naučniku. Takođe, tražio sam odobrenje od Kongresa SAD i "Smitsonian Instituta" da Tesli obezbede namenski objekat u muzeju gde će biti izloženi njegovi patenti i pronalasci. Teslin muzej u Beogradu trenutno sa kolegama iz "Smitsoniana" radi na tome kako da na najbolji način napravi replike Teslinih predmeta za izložbu. Teslin muzej u srpskoj prestonici je dobro napravljen, vrlo je informativan, ali je ograničen u pogledu opisivanja "svetskog naučnika" u velikom stilu koji zaslužuje. Takođe, postoji jasna potreba za proširivanjem postojećeg objekta koji ne bi uključivao samo artefakte, prikaze i prezentacije filmova, već i aktivnu istraživačku laboratoriju Teslinih pronalazaka, učionicu i konferencijske dvorane za posete naučnika, inženjera... Sve sa ciljem kako bi se Tesla predstavio na pravi način."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…