Vesti
22.06.2019. 10:00
Marko R. Petrović
INTERVJU IŠTVAN PASTOR: Podela zemlje ne rešava problem sela
U kabinetu predsednika Skupštine Vojvodine dominira ulje na platnu poznatog novosadskog slikara Milana Kečića "Pejzaž sa šorom". Sumorni jesenji pejzaš vojvođanskog šora, gde se niz malih kuća gubi u olovnosivoj daljini. Neko bi u tome mogao da vidi i simboliku kada je reč o položaju srpskog sela. Igrom slučaja, jedan od članova nedavno formiranog Nacionalnog saveta za preporod sela je upravo Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara. I sam se, kaže, iznenadio kada je video da je član ovog tela na čijem je čelu ministar bez portfelja Milan Krkobabić.
"Pre oko mesec, mesec i po dana sam razgovarao sa gospodinom Krkobabićem kao predsednik Skupštine Vojvodine. Bio sam potom pozvan na konstitutivnu sednicu i tom prilikom sam video da sam na tom papiru.", objašnjava Pastor u razgovoru za "Ekspres". Ipak, neće mu to biti nikakav problem, jer misli da je to dobra ideja za srpsko društvo u celini.
"U tom timu i njegovim pomoćnim telima su veoma ugledni ljudi, koji mogu da računaju na široku društvenu prihvaćenost. Oni se tu nalaze verovatno zato što su emotivno vezani za tu ideju. Sama ideja očuvanja sela jeste evergrin ideja politike. Ne verujem da ovaj nacionalni tim može da izvrši preporod sela, ali je potpuno sigurno da svojom delatnošću može da se fokusira na važnost opstanka sela. Pri čemu je to sigurno donkihotovska borba u kojoj je merila uspešnosti veoma teško definisati. Ali ako možemo da kroz ovaj tim doprinesmo da se stvore uslovi za život na selu slični onima koji su u gradu, onda ima smisla to raditi. I nije to samo problem Srbije. Prošle godine je bilo 100 godina od objavljivanja knjige Osvalda Špenglera o propasti Evrope. U njoj se piše o globalizaciji i praktično preseljenju ljudi iz sela u velike gradove. Prihvatio sam da budem u čitavoj priči jer imam i lični odnos prema selu. S jedne strane sam poreklom iz tog sveta, a sa druge strane više od 20 godina živim ne na selu, nego na salašu, gde mi je prvi komšija udaljen 500 metara, a drugi kilometar. Danas razdaljine od pet, deset kilometara nisu ono što su bile pre 50 ili 100 godina. Valjda će i kod nas doći vreme, kao što već vidimo u okruženju, gde neće biti nenormalno videti da neko živi na selu, a radi u gradu.
Ima ljudi koj bi to hteli, ali imaju problem jer, ako imaju decu, ona nemaju gde da idu u školu.
"To je jedan od ograničavajućih faktora za normalnu organizaciju života, da dete može da ide u školu, da može da ide u muzičku školu, da može da trenira, drugim sadržajima da se bavi..."
Problem je i zdravstvena zaštita. Mi imamo manjak lekara i u gradovima, a šta ćemo sa selima?
"O tome sam govorio na toj konstitutivnoj sednici. Kad razmišljamo o preporodu sela, mora se razmišljati o školi, o ambulanti, i to ne samo o lekaru opšte prakse, nego i o pedijatru i ginekologu. Mora se razmišljati o hitnoj pomoći. Moramo da uradimo neku vrstu selekcije načina razmišljanja. Ne možemo graditi sliku Srbije kao društva koje hoće da ojača na platformi da se ukidaju škole, ambulante, hitna pomoć. Nedavno sam video selo sa oko šest, sedam hiljada duša, to nije malo selo, koje je još pre 50 godina imalo Službu hitne pomoći. Prošle godine su hteli iz nekog razloga racionalizacije da je ukinu. Ne možemo ići 50 godina unazad. Ono što smo stvorili kao standard, mora da se sačuva. Pri čemu je potpuno jasno da se svet menja, okolnosti se menjaju, ali u toj promeni okolnosti i racionalizacija državne kase može da ide samo do određenog nivoa. Ne sme da se ide preko toga. Jer ako nemate školu, nakon toga nećete imati ni crkvu, a nakon toga nećete imati ni dušu."
Povezane vesti - IŠTVAN PASTOR: BEZ PREPORODA SELA NEMA PREPORODA SRBIJE
Utisak je da se krenulo s kraja, da se kuća zida od krova. Priča se o tome kako će država ljudima davati po hektar, dva, 10 ili 50. A šta oni da rade sa tom zemljom ako nemaju osnovne uslove za život?
"Video sam i ja te izjave. Kad bi to rešavalo probleme, problemi bi odavno bili rešeni. Problem je mnogo složeniji. Po mom osećaju, selo se ne sme doživljavati samo sa aspekta poljoprivredne proizvodnje. Ako hoćemo da sačuvamo selo koje je pet, deset kilometara udaljeno od gradske sredine, onda tu moramo da stvorimo uslove za normalan život ne samo onima koji se bave poljoprivredom i kojima je pogon proizvodnje nadohvat ruke, nego i onim drugim ljudima koji ne žive od poljoprivrede. Gazdovanje zemljištem se teško može rešiti tako da se nekome da 50 hektara da obrađuje. Jeste da ima puno zemlje na parlogu, ima puno toga što treba da se menja, ali je mnogo značajnije da napravimo, na primer, integrisanu poljoprivrednu proizvodnju. Da onaj koji proizvodi zna kome će i pod kojim uslovima to da proda, kako dugoročno može da planira svoj biznis. Mi smo imali razvijeno zadrugarstvo pre 30, 40 godina, na istom ovom prostoru, pa je to razbijeno. Umesto toga su ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom bili izloženi, a i danas su izloženi, apsolutnoj stihiji liberalnog kapitalizma, nakupcima..."
Njihovoj samovolji...
"Samovolji naravno. Imate mnogo slučajeva životnih prevara. Cele familije i gazdinstva dovedeni su do prosjačkog štapa, pri čemu država možda nije u svakom slučaju ni normalno reagovala."
Posao države je da stvori sve uslove u kojima bi selo moglo da se razvija.
"Da. Daću vam samo jedan primer. Kada putujete autoputem ili bilo kojim drugim putem kroz Vojvodinu, često vidite ostrva bagrenjaka. Ta ostrva ništa drugo nisu nego mesta gde su nekada bili salaši. Tih zgrada više nema. Salaši su, praktično, potpuno nestali, Na primer, u okolini Subotice je pre 100 godina bilo 20.000 salaša! Oni mali šumarci bagrema su mesta gde su salaši bili, jer bagrem je neuništiv. Kuću možete da zbrišete, ali bagrem će ponovo da krene, ponovo da protera i da procveta. Da postavimo, na krajnje pojednostavljen način, pitanje hoćemo li i sa selima da prođemo tako kao što smo prošli sa salašima? A sa salašima smo prošli tako kako smo prošli zato što nije bilo puta, nije bilo struje, zato što se tamo nije moglo živeti, jer se od oktobra do marta tamo nije moglo kretati... To su pitanja sa kojima i ovaj Nacionalni savet mora da se suoči."
Treba krenuti na pravi način, a ne da podelimo zemlju pa kako kome bude.
"To samo dobro zvuči, ali samo po sebi ne bi rešilo ništa."
Utisak je da se država odnosila maćehinski prema selu.
"Verovatno ste u pravu kada tako kažete. Kad sve saberete i podvučete, generalni utisak je takav. Vest je ako se otvori fabrika sa 300 radnih mesta, ali nije vest kada se kaže da smo sačuvali selo u kojem je 300 gazdinstava. Naprosto, to danas nije u listi prioriteta visoko koliko bi trebalo."
Povezane vesti - IŠTVAN PASTOR: OČEKIVAO SAM DA SE VUČIĆ NEĆE KANDIDOVATI
Možda su nam prioriteti malo izvrnuti?
"Moguće je, moguće. Ali nije samo u Srbiji tako. Mislim da ćemo kad-tad morati da dođemo u situaciju da država ima integralni koncept vezan za selo. U redu je što smo napravili nacionalni tim, ali za rešavanje tog veoma kompleksnog pitanja, potreban je mnogo kompleksniji pristup koji uključuje i resore poljoprivrede, infrastrukture, zdravstva, obrazovanja, kulture..."
Koji je domet Saveta? To nije operativno telo, suviše je veliki da bi bio operativan.
"Pitanje je šta će podtela da produkuju kao platformu za razgovor na velikom generalnom skupu. U njihovim je rukama generalni domet čitavog Saveta. Sigurno je velika odgovornost i na ministru bez portfelja Milanu Krkobabiću, koji bi trebalo čitavu tu priču da pokreće, da „ulije kerozin" svakog dana. Voleo bih kada bi tog kerozina bilo malo više."
Kada će se Savet ponovo sastati, koja će biti dinamika sastanaka?
"Ne znam. Voelo bih da to bude dinamično, ne mora da znači nedeljno sastajanje, ali bi stručna radna tela trebalo da rade i da produkuju dokumente oko kojih bi se usaglašavali. A posle toga da se nađu mesta odakle će se pojedine ideje, ako su vezane za novac, moći i finansirati."
Ništa ne može bez novca.
"Da, mada mislim da puno toga i ne zavisi od novca. Moje životno iskustvo govori da kada se ljudi pozivaju na novac, to znači da nešto nije u redu sa idejom. Za pravu ideju se uvek može naći novac."
Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa...
Komentari
