Vladan Živulović: "Zapadni Balkan je dvorište NATO-a"

Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta u Srbiji, za “Ekspres“ ocenjuje kako su, zapravo, osnovne poruke koje je gospodin Stoltenberg preneo sagovornicima u Skoplju, Prištini, Sarajevu i Beogradu, prvo da NATO neće dozvoliti nikakvo narušavanje bezbednosti na Zapadnom Balkanu, a drugo da će sprečiti svaki pokušaj širenja ruskog uticaja u regionu.

“U Prištini je, osim što je rekao da bi voleo da budu procesuirani ljudi koji su povredili vojnike KFOR-a u maju, rekao i da bez saglasnosti KFOR-a Kosovske bezbednosne snage ne mogu da idu na sever Kosova. To je bila jasna poruka. I da policija, u čije poslove NATO nema pravo da se meša, ne može da ide na sever, a da se ne konsultuje sa NATO-om. To je za mene bila ohrabrujuća izjava, nešto što ovi sa Kosova nisu želeli i nisu voleli da čuju. I druga stvar, pomenuo im je da je ključ rešenja u formiranju Zajednice srpskih opština. To je rekao u Prištini. S druge strane, u Beogradu je ponovio ovo oko procesuiranja za Banjsku i napad na vojnike KFOR-a, ali i da je ZSO ključ rešenja, što nama odgovara. Dakle, nije on samo išao da podilazi. Ali hteo bih prvo da se vratim unazad. On je došao u posetu koja je unapred zakazana, možda i godinu dana unapred. U međuvremenu se svašta izdešavalo pa je morao određene poruke da pošalje svim akterima na Zapadnom Balkanu. Generalna poruka po meni je da NATO neće dozvoliti nikakve bezbednosne ekscese u smislu narušavanja bezbednosti na Zapadnom Balkanu. To je osnovna poruka. S tim što je saopštio svim stranama da se povećava broj vojnika KFOR-a za hiljadu, odnosno rekao je da je u ovom trenutku zbog rovite bezbednosne situacije bilo neophodno da se angažuje veći broj vojnika i naoružanja. To je obavljeno tako da je broj vojnika NATO-a na Kosovu najveći u poslednjih, ne znam, deset godina. Druga poruka je verovatno upućena Rusima, da je Zapadni Balkan dvorište NATO-a i da NATO neće dozvoliti njihovo mešanje i pokušaj destabilizacije“, kaže Vladan Živulović za “Ekspres“.

To je njihova primarna misija. Koliko mislite da je realna pretnja nekog većeg ruskog uticaja koji bi, nedajbože, izazvao neke ekscese? Koliko je realan strah NATO-а od toga?

“Ne znam da li je strah, ali oprez postoji. Nažalost, pokušaj uticaja smo videli. Videli smo u pokušaju u Crnoj Gori, pre izvesnog vremena. Videli smo pokušaj u Severnoj Makedoniji pre nego što je ušla u NATO. Očigledno je da intencijа sa Istoka postoji. Nesporno je da Rusija smatra Balkan svojom geostrateškom zonom od najvećeg interesa. I to nije od juče, to dugo traje, još od ruske carice Jelisavete u XVIII veku kada je sazrela ideja da u borbama protiv Turaka budu uključeni svi Sloveni, pa mala Srbijica postala jedan faktorčić koji može da služi interesima Rusije. To postoji, znači, već skoro 300 godina. E sada, ako gledamo odnose između Zapada i Rusije, i to traje dugo, gde se bore za svoje interese, širenje, gde oni između sebe pokušavaju da podele neka svoja dvorišta. Na našu nesreću, za Balkan još nije raščišćeno čije je dvorište. Međutim, trenutni odnos snaga je takav da, kada pogledamo, mi smo okruženi NATO zemljama, tako da smo stvarno u nekoj vrsti dvorišta NATO-а. A njima nije nimalo drago da vide neko mešanje rusko u njihovom unutrašnjem dvorištu. Mi smo tu jadni na vetrometini, gde treba mnogo mudrosti, pameti i sposobnosti da isplivamo u borbama velikih.“

Gde mislite da je najveća pretnja od mogućeg ruskog uticaja?

“Najveća pretnja je naravno u Srbiji i Republici Srpskoj. Ruski uticaj u Srbiji i Republici Srpskoj je ostvaren, nećemo se zavaravati. Sigurno više od 70 odsto građana u Srbiji, ne znam za Republiku Srpsku, okrenuto je emocijama svim mogućim ka Rusiji, smatrajući, u svim istraživanjima, da je Rusija prijatelj, a da je Zapad neprijatelj. Međutim, to je sve plod nekih istorijskih događanja, ali i vrlo aktivne ruske politike na ovoj teritoriji putem raznih dezinformacija i ostalih aktivnosti koji su u okviru hibridnog rata koji se vodi između Rusa i Zapada. I to opet, kažem, nije počelo od ukrajinskog rata nego mnogo ranije. Mi smo ovde najpogodnije tlo. Bilo bi potrebno mnogo aktivnosti da se to dovede u neku normalu. Nisam neko ko mrzi Ruse, daleko od toga. Nisam neko ko obožava Amerikance, ali bismo morali da napravimo neki balans šta je istina, a šta nije. Ko nas koliko voli. Ja mislim da nas ne vole ni Rusi ni Amerikanci. Svako gleda svoje interese, tako da tu u nekoj politici mi treba da nađemo naše nacionalne interese i da se ponašamo u okviru nečega što će biti najkorisnije za Srbiju, odnosno za našu decu, naše potomke.“

Hajdemo jedno hipotetičko pitanje. Koliko bi i da li bi stvari bile drugačije da nije bilo te nesreće 1999. godine i NATO bombardovanja?

“Pa, ne verujem zato što smo imali Slobodana Miloševića. U to vreme i pre toga pravila se atmosfera antizapadna i proruska. Supruga Slobodana Miloševića i on su bili komunisti, potekli iz tog perioda gde je Sovjetski Savez bio njihova ideja vodilja. Nažalost, u vreme rušenja Berlinskog zida, kada su se svi brže-bolje preorijentisali, istočnoevropske zemlje su bežale od ruskog jarma, neko je duhovito primetio da smo u Srbiji mislili da je reč samo o građevinskim radovima. Nismo se snašli i ostali smo na vetrometini. Mislim da su razni potezi, tipa podrške puču komunista u Rusiji, doveli do toga da okrenemo i Jeljcina protiv sebe pa je Rusija u Ujedinjenim nacijama glasala za sankcije SR Jugoslaviji. Znači, niz pogrešnih poteza, pogrešnih odluka. A da ne govorimo o Republici Srpskoj gde su Karadžić i ostali za vreme sukoba dobijali ponude fenomenalne, a odbijali ih sve. I na kraju, a to je tipično izgleda za srpsku elitu u poslednjih 50 godina, kada smo doterali cara do duvara, molili smo za iste te uslove koji su nam nuđeni, ali tada ih više nismo mogli dobiti. Stalno pravimo greške i nikako da se ponašamo u skladu sa realnim situacijama i realnim događajima u svetu. Nikako da procenimo ko je ko u svetu i uz koga treba da budemo. Ja sam tu vrlo pragmatičan i smatram da Srbija treba da bude uvek uz onog ko je realno najjači. A mislim da je trenutno Zapad jači od Rusa. Znam da nam to Rusi ne bi zamerili. Ni Rusi nisu bili sa nama kada nam je bilo teško jer su procenjivali svoje interese. Pred Berlinski kongres su Bugare podržavali protiv nas, pa su bili uz Turke protiv nas... Tu nema emocija i to naši ljudi treba da shvate.“

Potrebno je da im neko to kaže, a ovde neko uporno govori drugačije, da će Rusi da se ljute ako mi...

“Naravno. To je politika koja se vodi, ne zvanična, ali politika koja se sprovodi. To je taj specijalni, hibridni rat dezinformacijama i raznim ekonomskim potezima koji nas pritiskaju. Trebalo bi se boriti protiv toga, da pokušamo kroz realne činjenice da sagledamo gde smo, šta smo, koliki smo... Nije logično da toliko volimo Ruse, a da sva naša deca idu na Zapad da uče i da studiraju, da naši ljudi idu na Zapad da rade, recimo 95 odsto onih koji odlaze. Sav novac, doznake koje dolaze, dolaze sa tog Zapada od naših ljudi, a ima ih sigurno više od četiri miliona. To je veoma značajna suma u budžetu srpskom. O tome treba voditi računa. Sve su to neke stvari koje moramo da stavimo na tas, na vagu, i da merimo gde smo i šta smo. Naravno, bez ikakvih poteza da mrzimo našu braću sa Istoka. Ja sam prvi koji obožava rusku kulturu, rusku književnost i rusku muziku, nemam ništa protiv Rusa. Ali, kada me već provocirate, moram da kažem nešto. Prorusi ovde se vrlo čudno ponašaju jer podržavaju Ruse koji su ovde došli bežeći od ne znam čega, da li od regrutacije ili svega ovog rata u Ukrajini. Ali sa druge strane proterujemo Ruse koji su protiv Putina. Pa, znate, kada ste rusofil i kada volite Ruse, valjda volite sve Ruse, bez obzira na njihova unutrašnja politička opredeljenja. To me stalno zbunjuje. Šta smo i gde smo? Koliko volimo te Ruse? Ako hapsimo ove koji su protiv Putina, a ove druge ne diramo, to je vrlo čudno ponašanje sa naše strane.“

Stoltenberg: "Ima razloga za zabrinutost"

Skoplje

Skoplje

Svet 21.11.2023. 19:14

Stoltenberg: "Ima razloga za zabrinutost"

NATO je vojnopolitički savez. Srbija je proklamovano vojno neutralna država. Međutim, ostaje taj deo političke saradnje sa NATO-om, pa i vojne. Koliko to može da se odvija na tom nekom, da kažem, polovičnom nivou?

“Može da se odvija, čuli smo Stoltenberga, i to nije prvi put rekao. Stalno svi zvaničnici NATO-a ponavljaju da niko ne tera Srbiju da uđe u NATO. Srbija prvo mora sama da odluči da li će ući u NATO, pa kada bude izrazila želju, onda mora da ispuni uslove. Onda sve zemlje članice konsenzusom odlučuju da li će da uđe ili neće. Nije uopšte jednostavan put kako doći do toga. Gledajte Finsku i Švedsku koje su brže-bolje htele, ali evo neke zemlje nisu voljne da ih prime i prihvate, tako da...“

Finci su završili, ostali su sada Šveđani.

“Šveđani su u problemu sa Turcima i Mađarima. Mađari, dobro, igraju svoju igru zbog finansija, pa evo neki novac im stiže, nekih 900 miliona, pa će Orban verovatno da promeni mišljenje. Mada on puca na nekih 12 milijardi, koliko vidimo, što im i pripada u Evropskoj uniji. Kao prvo, mi moramo da imamo u vidu da smo 2007. godine postali članovi NATO programa ’Partnerstvo za mir’. Naša vlada je izabrala nekih šest oblasti u kojima ćemo da budemo partneri sa NATO-om. Tu mi sarađujemo sa njima i to funkcioniše sasvim dobro. Pre nekoliko godina, pre korone, bila je ona vežba civilne zaštite koju je NATO organizovao, najveće u istoriji NATO-a po broju zemalja učesnica, u Srbiji. To je bilo fenomenalno i da se mi predstavimo i da napravimo komunikacije sa našim susedima zbog mogućih vanrednih događaja zemljotresa, požara, nesreća. To je, po meni, odlično. Ovog puta je Stoltenberg istakao nekoliko projekata koje NATO finansira u okviru projekta ’Nauka za mir’, gde naši naučnici, u poslednjem slučaju, sa crnogorskim naučnicima rade na projektu, mislim izrade specijalnih delova koji bi služili za iskorišćavanje vodonika kao energije budućnosti. Pre toga je NATO davao novac za razminiravanje. Zatim je finansijski pomagao i tehnički da uništimo viškove naoružanja, ne da nas oslabi, nego smo stvarno imali puno krša iz Jugoslavije koji je trebalo uništiti. Zatim, NATO je dosta para dao u međuvremenu za resocijalizaciju, odnosno edukaciju ljudi koji su napuštali vojsku, jer smo imali veliki broj onih za koje više nije bilo mesta u Vojsci Srbije... Mi, dakle, imamo partnerski status sa NATO-om. S jedne strane, možemo da imamo veliku korist od projekata sa njima, a sa druge – ne tera nas niko da uđemo da budemo članovi jer vidim da glavni protivnici NATO-a misle da ćemo morati zbog toga našu vojsku da šaljemo na razne destinacije, gde će naša deca da ginu. I tu bih odmah stavio ogradu, mi više nemamo decu u vojsci, nego imamo profesionalce, znači ljude koji rade za novac. Čak u vreme dok je načelnik Generalštaba bio general Krga, i kada smo imali vojsku sa decom, bio je jedan test, koliko ljudi bi se prijavilo za misiju NATO-a u Avganistanu. Prijavilo se više od dve hiljade oficira.“

Novac je bio glavni motiv.

“Naravno da je novac bio glavni motiv, to je meni jasno. Mi u okviru Ujedinjenih nacija šaljemo u mirovne misije naše vojnike, ali treba imati na umu da oni tamo zajedno nastupaju sa vojnicima iz NATO zemalja, a i obuka je u Španiji po NATO standardima. Na Sinaju su naši vojnici zajedno sa američkim vojnicima. Imali smo u NATO zemlji, u Bugarskoj, obuku naših pilota. Onda smo imali ovu vežbu ’Platinasti vuk’. Sve u svemu, ne teraju nas da budemo članovi. A pošto smo im u ’dvorištu’, kažu, hajde, budite nam partneri pa ćemo sarađivati, što nije loše. S druge strane, samo nemojte da nam širite ruski uticaj ovde, nemojte da talasate. Otprilike to je neka poruka politike NATO-a prema Srbiji.“

I uvek se tu pokrene pitanje humanitarnog Rusko-srpskog centra u Nišu.

“Za sada je to tabu tema. Dat im je taj centar. Mene je taj centar uvek bunio. Sećate se, prošlog leta je bio ogroman požar na Staroj planini koji je buktao deset dana. Bilo mi je nelogično da se, ako imamo humanitarni centar koji služi i za takve situacije, nije podigao avion iz Ruskog centra i otišao da ga ugasi, nego smo čekali da ga kiša ugasi posle deset dana. Nije mi jasna uloga Ruskog centra. Vidim da su Rusi pokušavali da za ljude koji rade tamo obezbede diplomatski status. Jer mi smo još 2006. godine potpisali SOFA sporazum, koji mnogima bode oči, a to je da NATO trupe mogu preko Srbije da pređu, ako idu...“

I da imaju imunitet.

“Da. I da imaju imunitet. I otprilike su Rusi tražili neki egalitet. Ljudi koji su proruski nastrojeni navijaju za Ruski centar. Pa kažu i kako se na našoj teritoriji, na Kosovu, nalazi baza Bondstil. Pa ako mogu Amerikanci da imaju Bondstil na Kosovu, zašto Rusi ne bi imali u Nišu. Ali, opet se vraćam na priču da smo mi američko, odnosno NATO dvorište. Verovatno su Rusi imali sa tim Ruskim centrom mnogo ozbiljnije ideje. Neke priče su bile šta bi odatle radili, međutim, to je verovatno sada stavljeno u jedu kapsulu. Siguran sam da NATO posmatra i aktivnosti tog Ruskog centra. Naravno, nadam se da to posmatraju i naše službe.“

Pokrenuto je i pitanje obnavljanja vojnih vežbi sa NATO-om. Očekujete li da će to da počne?

“Slušao sam konferenciju za štampu predsednika Vučića sa Stoltenbergom, gde je predsednik Vučić rekao da će da predloži Vladi Srbije da se nastave vežbe. Treba da imate u vidu da smo mi do pre korone imali i po više od 200 aktivnosti sa NATO-om godišnje, naravno na različitim nivoima. Ne vidim razloge što mi to ne bismo nastavili da radimo. A ako je predsednik rekao, verujem da će to vlada i da usvoji.“

Da se vratimo ponovo na Kosovo. Gospodin Stoltenberg je rekao da Kosovske bezbednosne snage ne bi smele bez dozvole KFOR-a da idu na sever Kosova, ali i da njihova transformacija u vojsku Kosova ne bi bila dobra stvar.

“Jeste. I da se NATO ne slaže sa tim.“

Ali šta NATO može da uradi po tom pitanju da se to ne dogodi?

“NATO ne može ništa da uradi ako ne dobije naređenje od svih članica kako da se ponaša. Takve odluke se kreiraju na samitima ili ministara spoljnih poslova ili predsednika država članica. E sada to što oni zajedno iskreiraju neku politiku ne znači da bilateralno svaka država za sebe neće nešto da odigra nevezano za ovo što se dogovaralo u okviru NATO-a. Otuda da Turci šalju dronove njima. Generalni sekretar kaže – mi smo protiv toga, ali ne može da utiče na Turke da oni to ne urade samostalno i za svoj račun. Mogu da pretpostavim šta rade Nemci, ako se Turci tako otvoreno bave time. Teško da možemo mi da pratimo šta se dešava. Moramo da imamo u vidu da je i Kosovo isto tako na vetrometini ne samo borbe između Zapada i Rusije za kontrolu...“

Nego i borbe u okviru samog Zapada.

“U okviru Zapada imamo dva do tri različita interesa. Jedno je američki, drugo je nemački, treće je britansko-francuski, onda imamo turski. Pa onda imamo Saudijsku Arabiju, koja je mnogo aktivnija u Bosni, ali i Kosovo ih interesuje zbog verskog opredeljenja građana. U tom haosu interesa teško je pratiti ko kome uopšte radi o glavi.“

Koliko je uopšte moguće smiriti situaciju dole kada je već toliko sukobljenih interesa čak i među “istomišljenicima“?

“Pogledajte čudnog li izbora. Do sada je uvek bio Italijan, general, komandant KFOR-a. Italijani su bili veoma dobro primljeni kod našeg življa. Pričali su mi monasi iz Dečana o tome kako brinu Italijani o njima, od gašenja požara do dolaženja na liturgije naše. Međutim, došlo je do promene pa su došli Mađari. Mi sa Mađarskom imamo vrlo dobre odnose. Međutim, desio se onaj maj kada je njih devedeset i nešto povređeno u sukobu sa našima. Mađari su ćutali i to je prošlo na neki način nekažnjeno. Sada je Stoltenberg tražio da se ti ljudi procesuiraju koji su to uradili. Ja sam u jednoj emisiji rekao – nedajbože da je u tom trenutku na čelu KFOR-a bio neki Nemac, sa nemačkom grupom, potpuno bi bila druga priča i ko zna kako bi se sve to završilo. Srećom, bili su Mađari. Sada su došli Turci. Turci imaju svoje strateške interese na Kosovu i uvek su ih imali. Videćemo kako će se oni ponašati. Valjda kao protivteža sada su u pojačanju trupa stigli Britanci. Tako da su sada tu Turci i Britanci. Kako će izgledati ta saradnja, videćemo.“

Svi u svakom slučaju prvo gledaju svoj interes, a ne to da li je Srbima na Kosovu dobro ili je Albancima dobro...

“Moramo da budemo svesni toga, valjda smo ozbiljni ljudi. Šta će biti problem? Biće problem što su Albanci dobili kao nagradu viznu liberalizaciju od 1. januara. Pričajući sa Albancima, a oni su svesni toga, moja je procena da će pola Kosova da ode. Istog trenutka će nestati. Smanjuje se količina ljudi, to utiče na ekonomsku situaciju... Tamo ima veoma bogatih ljudi koji se bave biznisom, i Srba, ali Albanaca više, naravno.“

To je dobra stvar.

“To je dobra stvar, sa jedne strane. Ali sa druge – oni će doći u istu situaciju u kojoj smo mi već sada, a to je da će svi otići na Zapad da rade. Neće biti radne snage. Neće imati ko da radi na Kosovu. Pa u Hrvatskoj, od četiri radnika, tri su stranci, već sada. I ko zna šta nas čeka i kakve su to geopolitičke pretumbacije i u kakve ćemo mi probleme ući, ko će popuniti to prazno mesto i na Kosovu i u Srbiji i na Balkanu generalno.“

Tu se postavlja pitanje migracije.

“Apsolutno. Da li ćemo mi dozvoliti? Mi imamo sreće što smo ekonomski slabi u odnosu na Zapad pa se onda niko ne zadržava. Mi smo otprilike neka usputna stanica za Zapad. Ali nedajbože da im se dopadne da ostaju ovde...“

Lajčak posle sastanka petorke u Beogradu...

Važan sastanak

Važan sastanak

Vesti 21.10.2023. 18:47

Lajčak posle sastanka petorke u Beogradu...