Briselski sporazum

Izneverena očekivanja

Prištinske vlasti apsolutno ne pokazuju spremnost da učine bilo šta što bi pomerilo stvari sa mrtve tačke, dok je uočljiv izostanak pritiska međunarodne zajednice na Prištinu da obaveze koje je preuzela i ispuni.

Osam godina od potpisivanja, devet ispunjenih ili delimično ispunjenih tačaka i šest tačaka koje su ostale mrtvo slovo na papiru. Tako bi ukratko mogao da glasi siže priče o Briselskom sporazumu koji je potpisan 19. aprila 2013. godine.

Reč je, naime, o dokumentu pod nazivom Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koji su potpisali tadašnji srpski premijer Ivica Dačić i njegov kosovski kolega Hašim Tači.

Očekivanja Srbije i kosmetskih Srba da će ovaj sporazum zaista voditi normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, međutim, izneverena su.

Šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma odnosi se na Zajednicu srpskih opština (ZSO) koja još nije formirana. A to je, naravno, ono što spada u deo obaveza koje je na sebe preuzela Priština.

Ostale tačke sporazuma čije je sprovođenje zavisilo od Beograda u najvećem delu su sprovedene. A one se odnose na integraciju policije i pravosuđa na severu u kosovski pravni sistem, telekomunikacije i održavanje lokalnih izbora na severu po kosovskim propisima. Nije sproveden deo sporazuma koji se odnosi na energetiku.

Ovakav razvoj situacije govori o nekoliko stvari. Prvo, prištinske vlasti apsolutno ne pokazuju spremnost da učine bilo šta što bi pomerilo stvari sa mrtve tačke, odnosno da pristupe ispunjenju praktično jedine obaveze koju imaju – formiranje Zajednice srpskih opština.

Pritom se pozivaju na odluku kosovskog Ustavnog suda o principima Zajednice srpskih opština iz 2015. godine, kojom se iznosi niz primedaba na dokument, ali se isto tako kaže da će ZSO biti formirana.

Drugo, uočljiv je i nedostatak političke volje međunarodne zajednice da prištinske vlasti natera da ispune obaveze koje su preuzele. Tu se pre svega misli na onaj deo međunarodne zajednice koji ima veći uticaj na Prištinu, kao što su Vašington, Brisel, Berlin...

Evropska unija kao da se zadovoljava konstatacijama, poput one koju je nedavno izneo portparol visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano da je „Kosovo ušlo u sporazum o formiranju ZSO-a“, da je „sporazum o tome postignut u dobroj volji svih strana i nikada nije povučen“.

Nije, sa druge strane, ni u Srbiji potpisivanje Briselskog sporazuma dočekano bez ikakvih zamerki. Bilo je primedaba da je on u suprotnosti sa Ustavom Srbije, kao i sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Deca i korona: Dvoje dece na Institutu

Broj se ipak smanjuje

Deca i korona: Dvoje dece na Institutu

Svadbe od jula?

Maske još tri meseca

Svadbe od jula?

Oskrnavljen mural Đorđa Balaševića

"U" sa krstom

Oskrnavljen mural Đorđa Balaševića

Handke: Kad god pomislim na Srbiju ja vidim Belog anđela

Prijatelj Srbije

Handke: Kad god pomislim na Srbiju ja vidim Belog anđela

Pred Ustavnim sudom našlo se više zahteva za ispitivanje ustavnosti sporazuma. Sud je, međutim, odbacio te zahteve, nakon preporuke tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića da je sporazum politički, a ne pravni akt, te da Ustavni sud treba da se oglasi nenadležnim u ovom slučaju.

To pak s druge strane može da dovede u pitanje postojanje obaveze bilo koga u Srbiji da sprovodi odredbe nečega što je politički, a ne obavezujući pravni akt.

Kako god bilo, činjenica je da osam godina od potpisivanja sporazuma nije u potpunosti sproveden. Srbi na Kosovu su delimično integrisani u institucije, mnogi su prihvatili lične karte, učestvovali su na izborima, ali ono što je trebalo da bude ključni ustupak srpskoj strani – Zajednica srpskih opština – i dalje nije implementirano, i rešenje tog problema nije ni na vidiku.

To se, opet, neminovno odražava i na pregovarački proces između Beograda i Prištine koji je počeo pre 10 godina i čiji je prvi, a možda i jedini, veliki rezultat, upravo potpisivanje Briselskog sporazuma.