Vesti
10.09.2022. 10:26
Vesti
11.09.2022. 18:20
Rade Jerinić
Evroprajd
Još jedno pitanje oko koga se nikada nećemo složiti
Ako mora, zar baš sad mora? Ovako bi se nekako dala sublimirati u jednoj rečenici emocija jednog sasvim prosečnog građanina Srbije, po gorućem i urgentnom pitanju koje pritiska društvo i javno mnjenje u Srbiji, a to je – "Prajd“. Ta strana reč koja se na sasvim čudan način odomaćila u našem govoru. Planirano je bilo da ovoga septembra Beograd i Srbija budu domaćini centralne evropske "Parade ponosa“, ali čini se da od paradiranja ove godine neće biti baš ništa.
Prvo se o tome šuškalo u beogradskoj čaršiji, a zatim je i predsednik Srbije javno saopštio da parade biti neće i da je to procena relevantnih državnih organa, a da se sa tim ne da baš šaliti. Posle toga lavina je krenula. Predstavnici gej organizacija i civilnog sektora tvrdili su da ih ova odluka ne obavezuje i da će paradu držati.
U javnom diskursu je ta tema apsolutno dominantna i šeta se od potpunog osporavanja do poistovećivanja "Parade ponosa“ sa konstitucionalnim ljudskim pravima i slobodama. U organizaciji za sada NN lica i organizacija, održane su i litije protiv najavljene parade koje su okupile nekoliko hiljada ljudi. Iako je potencirano da je do okupljanja došlo spontano, ostaje bojazan da ipak neka organizacija stoji iza ovog okupljanja, što je samo po sebi razlog za brigu.
Argumenti državnih organa koji su procenili da je održavanje parade u ovom trenutku rizično deluju sasvim logično i razumno. S obzirom na vremenski kontekst, postoji određena pretpostavka da je u novonastalim okolnostima nemoguće održati ovu manifestaciju a da se njeni učesnici ne izlože velikom riziku da dođe do nasilja. Kako bi i na koji način to nasilje bilo indukovano i kome bi na kraju krajeva u najširem smislu odgovarala destabilizacija, to je posebno pitanje koje zaslužuje posebnu pažnju.
Ono što će, međutim, biti težište ovoga teksta jeste kako smo došli u situaciju da jedno takvo pitanje bude tačka razdora po kojoj pucaju šavovi jedne političke zajednice. Šta je to u našoj kulturi i njenom preovlađujućem modelu što je toliko moćno da je u stanju da mobilizuje negativnu energiju koja se na kraju pretvori u ogoljeno nasilje. Da li je to dominacija religijskih organizacija i nekih drugih faktora? Ili je to možda prenaglašena ideologizacija gej pokreta? Možda agresivan nastup njihovih glasnogovornika u javnom prostoru? Nametanje tog ponašanja kao poželjnog i prijemčivog?
Da bismo dobili odgovore na ova pitanja, razgovarali smo sa istaknutim zagovornicima obe struje, kao i sa psihologom, čiji su nam stavovi u ovom slučaju poslužili kao neka vrsta okulusa kroz koji se može posmatrati čitav problem. Postavili smo tri ključna pitanja u vezi sa ovim problemom Goranu Miletiću, jednom od organizatora i direktoru "Prajd parade“, i Bošku Obradoviću, političaru i lideru pokreta Dveri. Već na prvo pitanje: Zbog čega je baš sada važno da se održi "Evroprajd“, bilo je jasno da su stavovi toliko udaljeni da je njihovo uravnoteženje i približavanje skoro pa nemoguće.
"Važno je zato što se pomoću ’Prajda’, pa i ’Evroprajda’ skreće pažnja na probleme koje zajednica ima. Mi smo sami odlučili kao pripadnici te zajednice da je vreme za jednu veću manifestaciju. Dakle, mi imamo svake godine, već osam godina unazad, miran ’Prajd’, pa smo 2019. godine aplicirali za ’Evroprajd“, a oni su prosto prepoznali sve ono što se dešavalo u proteklom periodu kao jedan progres, kao dobar razvoj događaja u jednoj zemlji. Onda je to za zajednicu bilo važno, kao i za ceo region. Svaki ’Prajd’ skreće pažnju na probleme, to je glavna stvar. Nama medijska pažnja prilično diže vidljivost oko ’Prajda’, to je činjenica“, smatra Miletić.
Vesti
08.09.2022. 14:15
"Srbija ne sme sebi da dozvoli da zabrani Prajd"
S druge strane, Obradović smatra da je pritisak održavanja "Prajda“ zapravo uzrokovan drugim razlozima. Na pitanje zašto je baš sada ova parada problematična kada je od 2001. godine i prvog "Prajda“ održano već nekoliko manifestacija sličnog tipa na kojima nije bilo većih problema, lider Dveri smatra da je uvek postojao problem oko ovog pitanja, ali da je sada naročito problem što je Beograd odabran kao mesto centralnog događaja na kontinentu.
"Pobune je bilo uvek kada su gej parade na silu organizovane u Srbiji suprotno volji većine građana Srbije i učenju svih tradicionalnih verskih zajednica čiji vernici čine 94% stanovništva u Srbiji. Pitamo se zašto je Srbija prva pravoslavna zemlja i prva država u Jugoistočnoj Evropi kojoj se ovo nameće? Zašto se ’Evroprajd’ ne održava u nekoj od država članica EU koje su sa tim saglasne?“, smatra Obradović.
Na pitanje zašto je sada baš neophodno kada ima većih problema, poput Kosova, energetske krize, sankcija i rata, opet imamo suprotstavljene stavove.
Miletić smatra da su svakoj zajednici i društvenoj grupi njeni problemi najznačajniji.
"Kada postoje problemi, svako smatra da su njegovi problemi najveći, tako je sa malinarima, koji protestuju, tako protestuju i poljoprivrednici u Novom Sadu i tako dalje. Mi kao zajednica imamo sve probleme koje imaju i drugi stanovnici Srbije, sa dodatim problemom diskriminacije zbog seksualnog identiteta i onda mi zbog toga protestujemo samo jedan sat godišnje. Problem je što se drugima uvek daje mogućnost da protestuju, a za nas sada kao nema vremena, ima većih problema. Ne može se gledati na ’Prajd’ kao na problem jer on to nije“, izričit je Miletić.
Vesti
06.09.2022. 15:56
Patrijarh Porfirije dao specijalnu izjavu povodom Evroprajda
S druge strane, Boško Obradović smatra da pripadnici ove grupacije nisu ni u kom slučaju u podređenom položaju, čak naprotiv. U određenim centrima odlučivanja predstavljaju vrlo uticajan faktor te stoga, prema njemu, nametanje ove teme u ukupnim okolnostima u kojima se kao društvo nalazimo rezultat je zapravo njihovog nastojanja i ambicija.
"Nema protesta ugroženih socijalnih grupa na kome nisam bio u poslednjih 10 godina: od vojnih veterana, preko penzionera do majki i trudnica. Ali svi oni nemaju tako moćan lobi u politici, medijima i šou-biznisu kao homoseksualci i zato njihovi problemi nikada ne mogu da dođu na dnevni red, dok se LGBT teme neprestano nameću“, kaže Obradović.
Naravno, jasno je i da po pitanju eventualnog uticaja ino-faktora na ova dešavanja ne postoji nijedna dodirna tačka. Dok Obradović smatra da je on apsolutno prisutan, Miletić je izričit da su to potpune gluposti i da je to samo još jedna od teorija zavere.
"Ovo nema nikakve veze sa Zapadom. ’Evroprajd’ je manifestacija na evropskom kontinentu, a mi smo aplicirali za tu manifestaciju 2019. godine, kada nije bilo ni pandemije, ni rata u Ukrajini, to je bilo pre proteklih izbora. Pre četiri godine smo aplicirali, a pre tri godine dobili da održavamo manifestaciju ovde. To potpuno nije imalo veze sa situacijom danas, tako da ne stoji da je to neki pritisak Zapada ili bilo šta drugo. Svi oni koji su po prijavi glasali za nas glasali su jer imamo dobru priču, a ne zato što je ovde ili onde ili je neka agenda u pitanju, to nema veze sa tim“, smatra Goran Miletić.
Vesti
02.09.2022. 13:15
Kako se Srbija zbog Evroprajda našla "u raljama života“
Iz svega rečenog jasno je da su rupture u našem društvu po ovom pitanje neprelazne. Jaz između ovih stavova je toliki da čak ni u teoriji ne pruža mogućnost za nekakvo približavanje, čak ni sa protokom vremena koji je u staju da ublaži čak i najdublje konflikte. Objašnjenje ovog fenomena iziskuje šire shvatanje problema u osnovnom i dominantnom kulturnom modelu, kao i u trenutnoj društvenoj klimi.
"Mislim da je Srbija u ovom trenutku nestabilna zemlja po svim nivoima. Kada to kažem, govorim o tome da se od korone pa do dana današnjeg non-stop suočavamo sa nekakvim problemima u kojima tenzija ljudi postoji. Ljudi su ljuti, nemaju razumevanja jedni za druge, opterećeni su neprekidnim pritiskom šta će da se desi na jesen. S obzirom na to da ova država stalno preti da neće biti struje, gasa, smrznućemo se, onda bila je korona pa da li je izgubio posao ili nije, broj obolelih od kovida…
Kada pogledamo unazad dve godine, Srbija se nalazi pod neprekidnom tenzijom. Zbog čega to kažem? Zato što je ta tenzija na neki način uzrok nerazumevanja ’Prajd’ pokreta. Mi inače spadamo u zemlje koje ne razumeju različitosti, odnosno imaju problem sa razumevanjem različitosti, pa čak i po pitanju seksualnosti. Nama je potrebno mnogo godina da bismo neke stvari shvatili. I onda je cela organizacija ’Prajda’ samo dodatak na svu tenziju koja već postoji. Ljudi kažu ’samo nam još to treba’“, smatra psiholog Marina Paunović i dodaje da nije Srbija jedina zemlja koja ima slične sentimente po ovom pitanju.
"Ja mislim da mi nismo jedina zemlja koja nije ljubitelj ’Prajda’. Mnoge zemlje u svetu imaju taj problem. Ali, različito je to što je kultura naučila da poštuje različitosti. Vi naučite da govorite drugim jezikom, naučite da razumete ono što nije u domenu vas, naučite da razumete da neko drugačije misli ili voli drugu boju, ne želi da jede meso…
Mi kao zemlja nažalost nismo dostigli stepen zrelosti, stepen znanja, veština da razumemo različitosti na svim nivoima. Sve što radite drugačije, i ako govorite drugačije, u našoj zemlji vi ste opasnost, neprijatelj i neko ko remeti i ometa onog drugog. Postoji jedno uniformno pravilo, a to je jedna zloupotreba moći jednog glasa. Kada kažem jednog glasa, mislim na jedno mišljenje gde se sva ostala ne uvažavaju. Mi zato dolazimo do strašnih paradoksa, da deca više nisu kreativna jer se u školama više ne neguje taj individualni pristup u smislu da imaš pravo da budeš drugačiji. Sve se stavlja da mora da bude – ako nisi beo, katastrofa. Kao što se uči, deo vaspitanja je da naučite i da neko može da bude drugačiji i da ga zbog toga ne morate mrzeti. Gnevi mržnje i ratovi nastaju zato što vi smatrate da mora da bude onako kako ste vi odlučili, da svet mora da bude satkan. Mislim da ovo ima veze sa patrijarhalnim udelom. Kod nas sve promene u svetu dolaze mnogo kasnije. Sve kaska. Nismo otvoreni da nam te promene lagano uđu. Kod nas je kreativnost ugašena.
Moram da priznam, nažalost, da nikada nije bilo više homoseksualizma tajno kod nas, u našoj zemlji, kao sada. Homoseksualizam više nije stavljen u klasifikaciju međunarodnih poremećaja kao psihijatrijski poremećaj, on je stavljen kao pravo na izbor seksualnosti. Da biste to mogli da razumete, vi morate da imate određeni stepen zrelosti. Mi smo zemlja koja ima predrasude prema svemu. Ne samo prema ’Prajdu’, već i prema Romima, razvedenim ženama i samohranim majkama. Sve je to u našoj kulturi i sve to ima veze sa ovim ’Prajdom’“, kaže Paunovićeva.
Komentari
