Kako je oboren "nevidljivi" bombarder F-117?

Pre 21 godinu, 27. marta iznad sremskog sela Buđanovci oboren je „nevidljivi“ bombarder F-117. Oborili su ga pripadnici 250. raketne brigade PVO Vojske Jugoslavije. Pilot Dejl Zelko se spasao katapultiranjem, a potom ga je iz sremskog blata izbavio spasilački tim američke vojske koji je helikopterima doleteo iz Tuzle. Bilo je to prvo i po svemu sudeći poslednje obaranje ovog aviona izrađenog pomoću „stelt“ tehnologije koja pruža smanjeni radarski odraz, jer je nekoliko godina kasnije ovaj tip letelice povučen iz upotrebe. A u Buđanovcima, u krugu od 50 metara na kojem je avion pao i gde je sve bilo izgorelo, meštani kažu - tri godine ništa nije rađalo. Sejala se nakon toga i pšenica i kukuruz i dinja, a sa svakim zaoravanjem pronalaženi su delovi aviona.

Dejl Zelko, pilot nevidljivog aviona F-117 koji je srpska PVO oborila četrvtog dana NATO bombardovanja 1999, ispričao je u serijalu Nacionalne geografije "Nikog ne ostavljamo" kako je preživeo obaranje i kako je izvučen u najvećoj akciji spasavanja još od Vijetnamskog rata.

Kada je 27. marta poleteo iz baze Avijano u Italiji, otišao je prvo na sever Srbije, a onda se spuštao južno ka Beogradu, gde je bacio dve bombe teške po 900 kilograma. Kako je ispričao, još dok je leteo ka Beogradu pratilo ga je olujno vreme i imao je loš predosećaj.

"Nevidljivi ne može da komunicira sa bazom, i znao sam da moji neće znati ako mi se nešto dogodi. Gledajući olujne oblake u mraku, osetio sam neku tegobu od glave do pete. U stvari, bio sam prestravljen", rekao je Zelko.

Nakon što je pogodio metu, planirao je da se vrati u bazu. Ali, onda je počela da dejstvuje naša protivvazdušna odbrana. Ispaljivane su rakete, od kojih je, kako je ispričao, već prva mogla da ga obori. Pošto je izbegao par raketa, jedna ga je pogodila u krilo. Avion je počeo da pada, ali Zelko nije mogao da se katapultira zbog brzog poniranja.

"Sve mi je prolazilo kroz glavu. Moj život, porodica, slika kako tuguju nad mojim kovčegom, aviona koji pada. I odjednom sam se našao u sedištu koje pada. Morao sam da se otarasim sedišta. Nekako sam uspeo, i počeo sam da se spuštam padobranom. Tada sam samo razmišljao o tome kako me srpski vojnici već čekaju dole, jer sam im upravo bombardovao glavni grad", ispričao je ovaj pilot.

Zelko kaže da se spustio između dva sela, tridesetak kilometara od Beograda. Pao je u njivu i sakrio se u kanalu za odvodnjavanje. Kaže da je uključio uređaj i počeo da traži GPS signal.

"Laknulo mi je kada sam uspostavio vezu sa bazom. Satima sam bio u kanalu. U daljini su se čula vozila, helikopter. Odjednom sam čuo da je neko pored mene. Video sam psa na petnaestak metara od mene. Uzeo sam nož i čekao. Ali, on se okrenuo i otrčao", rekao je Zelko.

Kada je i doleteo helikopter iz Tuzle, bio je u problemu - uređaj za infracrveni signal se pokvario, a na radiju se čulo "javi se, ne vidimo te".

"Iskočio sam iz kanala i upalio signalnu raketu. Čekao sam ko će me prvi uhvatiti. Pritrčala su dva vojnika, nisam znao čiji su dok nisu progovorili na engleskom. Sutradan sam pozvao ćerku i čestitao joj 10. rođendan. Tek tada sam shvatio - spasen sam", ispričao je Zelko.

Dejl Zelko dolazio je u Srbiju 2012. godine. On je tada bio gost Zoltana Danija, oficira koji ga je 1999. oborio zajedno sa svojom jedinicom. Zelko je, sa svoje dvoje dece, bio Danijev gost u njegovoj kući u Kovinu. Susret se dogodio uoči premijere drugog dela filma o obaranju F-117 i druženju dvojice oficira koji su bili na suprotstavljenim stranama.