Vesti
10.05.2022. 08:05
Marko R. Petrović

Popis stanovništva

Koliko nas nema?

stanovništvo
Izvor: Shutterstock

Prema podacima iz 2013. godine, Srbija je gubila oko 30.000 stanovnika godišnje. Danas se procenjuje da se prosečno populacija Srbije smanjuje za oko 55.000 godišnje, a pik je bio 2019. godine kada je procenjeno da je zemlja ostala bez oko 70.000 građana.

Precizan odgovor na pitanje koliko nas danas nema trebalo bi da dobijemo nakon popisa stanovništva, domaćinstava i stanova koji bi trebalo da bude održan od 1. do 31. oktobra.

Iako je popis trebalo da bude urađen lane, pandemija virusa korona uslovila je njegovo odlaganje za 2022. godinu, mada je bilo ocena i da je do odlaganja došlo zbog nedavno održanih parlamentarnih i predsedničkih izbora. Kako god bilo, tek oko 15.000 popisivača špartaće Srbijom tokom oktobra.

Ovog puta neće sa sobom nositi gomilu papira i anketnih listića, već samo laptop. Jer prvi put popis će se obavljati elektronski, uz pomoć namenski za to napravljene aplikacije. Međunarodne preporuke i standardi, koje poštuje i Srbija, jesu da se postavljaju određena pitanja koja se odnose pol, starost, mesto rođenja, državljanstvo...

Kako je nedavno objasnila Ljiljana Đorđević, načelnik Odeljenja za popis stanovništva u Republičkom zavodu za statistiku, biće postavljana i druga pitanja koja nisu obavezna, ali pružaju uvid u neke druge podatke koji nedostaju. Tako će i ove godine, kao i 2011, biti postavljano pitanje građanima u vezi sa invaliditetom jer u državi ne postoji registar osoba sa invaliditetom. Novina će, međutim, biti pitanje koje se odnosi na građane Srbije koji su radili u inostranstvu.

Tokom prethodnog popisa postavljano je pitanje samo kada su se vratili u zemlju, dok će ovog puta popisivači tražiti podatak i kada su otišli iz zemlje da bi se videlo i u koju zemlju najčešće odlaze građani Srbije i u kom periodu su bili. Biće novine i za pitanje koje se odnosi na broj dece. Do sada su, naime, samo žene pitane koliko su dece rodile, dok će sada i muškarce pitati koliko imaju biološke dece. Najvažnije izmene su u vezi, kako je Đorđevićeva izjavila za Juronjuz, sa organizacijom samog popisa. Ovo će biti prvi popis koji se sprovodi bez papirnih upitnika i oni će se koristiti samo u izuzetnim situacijama.

"Popisivači će i sada ići od vrata do vrata, ali sa laptopima, i u njih unositi podatke. Na taj način obezbedili smo daleko bolju zaštitu ličnih podataka jer popisivač neće šetati sa papirima gde su lični podaci građana. Osim toga, zadržavaće se kraće u domaćinstvima", objasnila je ona.

Elektronsko popunjavanje anketa omogućiće i da podaci budu brže obrađeni i da se rezultati pre objave. Kod prethodnog popisa od završetka anketiranja do objavljivanja podataka trebalo je skoro godinu dana, sada se očekuje da će već u aprilu početi da se objavljuju konačni rezultati. Popisivači će raditi i sa resornim ministarstvima i nadležnim organizacijama koje se staraju o osobama u zatvorima, socijalnim ustanovama, psihijatrijskim bolnicama, o deci bez roditelja, beskućnicima, migrantima...

Za decu mlađu od 15 godina odgovore daju njihovi roditelji, usvojitelji ili staratelji. Od dokumenata je potrebno samo znati JMBG. Podaci su zaštićeni i zagarantovana je tajnost podataka. Iz Republičkog zavoda za statistiku kažu da je važno da se građani odazovu na popis, da nema razloga da podstanari strahuju i da se desi da ne otvore vrata popisivačima.

Podsećaju da je njima važno gde osoba živi, a ne gde je prijavljena. Shodno tome ne treba da brinu ni vlasnici stanova ni podstanari koji žive u njima. Podaci popisa služe samo i isključivo u statističke svrhe.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
32°C
27.06.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve