Koliko para, toliko nauke: Zašto smo pali na Šangajskoj listi

Univerzitet u Beogradu pao je na tzv. Šangajskoj listi koja rangira svetske univerzitete. Sada se nalazi između 501. i 600. mesta liste koja pokazuje rejting 1800 univerziteta iz svih krajeva sveta.

Tako je nastavljen trend padanja započet pre tri godine, nakon što se 2018. godine Beogradski univerzitet plasirao među 300 najboljih na svetu.

Nije, istina, reč ni o kakvoj formalnoj listi, ali je svakako referenca koja se negde uzima u obzir. No, kada se u obzir uzme nekoliko činjenica, reklo bi se da je ovo „klizanje“ po Šangajskoj listi u najmanju ruku očekivano.

Najpre bi trebalo razjasniti neke stvari. Prvo, Šangajska lista ne oslikava kvalitet nastave koja se sprovodi na fakultetima nekog univerziteta jer se kriterijumi za njeno sastavljanje odnose pre svega na naučne radove zaposlenih na univerzitetu.

Šangajska lista: Zašto je Beogradski Univerzitet "pao"

Ko je odgovoran?

Ko je odgovoran?

Vesti 16.08.2021. 20:05

Šangajska lista: Zašto je Beogradski Univerzitet "pao"

Rang lista se, naime, pravi na osnovu šest faktora – broja alumnista i dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje među zaposlenima na univerzitetu, broja istraživača citiranih u „Clarivate Analytics“, broja tekstova objavljenih u časopisima „Nature“ i „Science“, broja radova objavljenih u časopisima sa SCI i SSCI liste i akademskog doprinosa ovih indikatora po instituciji.

O kvalitetu nastave govore neki drugi parametri, ali bi svakako bilo zanimljivo i njih analizirati, ukoliko je to moguće.

Drugo, ako se uzme u obzir to koliko se u Srbiji izdvaja za nauku sve ove godine, ništa drugo sem pada na Šangajskoj listi nije se moglo ni očekivati. Jer u tim uslovima Beogradski univerzitet svakako trči neravnopravnu trku sa prestižnim i bogatim univerzitetima u Americi i Zapadnoj Evropi, ali i sa onim azijskim koji ulažu sve više novca.

Na to ukazuje i nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić koji za „Ekspres“ kaže da se „fokusiramo na pogrešne brojke“.

„Ova lista nam ne govori ništa ili nam govori veoma malo. Mi ne znamo na čemu smo pali. Drugo, ta lista objavljuje ’kumulativne podatke’ i o broju publikovanih naučnih radova, broju nobelovaca... Bilo bi bolje kada bi, recimo, ti podaci bili klasifikovani u odnosu na broj zaposlenih na univerzitetu ili na broj istraživača...“, kaže Verbić za „Ekspres“.

 

Beogradski univerzitet zadržao mesto među 500 najboljih univerziteta na svetu

Vesti 15.08.2020. 13:22

Beogradski univerzitet zadržao mesto među 500 najboljih univerziteta na svetu

Ovako, dodaje, porede se univerziteti koji nisu isti ni po veličini, ni po novčanim izdvajanjima, pa tu jedan faktor koji se ocenjuje i te kako može da ima uticaja na mesto na listi.

„Na taj način teško je porediti recimo Beograd i Ljubljanu ili Beograd i Novi Sad, jer Beogradski univerzitet je mnogo veći od njih i naravno da je onda Beograd bolje plasiran od njih, kao i od svih manjih univerziteta. Ali kada bi se rangiralo na osnovu odnosa, na primer, broja objavljenih radova u odnosu na broj istraživača, to bi već bio nekakav realniji pokazatelj“, dodaje Verbić.

 

I, naravno, neizbežno se dolazi do teme novca kao jednog od osnovnih faktora koji utiče na sve, pa i na nauku. A u Srbiji od 2011. ne postoji projektno finansiranje naučnih radova.

U takvoj situaciji, dodaje Verbić, i ljudi na univerzitetima se manje bave naučnim radom, manje su motivisani da se bave istraživanjima...

„To, opet kažem, ne govori o kvalitetu nastave. Možda je kvalitet nastave odličan, možda je loš... Ali to bi trebalo da prikažu neki drugi pokazatelji, na primer koliko su studenti zadovoljni onim što dobijaju na univerzitetu ili koliko su poslodavci zadovoljni zaposlenima koji su završili studije na nekom od beogradskih fakulteta. Šangajska lista to ne govori“, kaže Verbić.