Vesti
08.08.2025. 15:56
Vesti
15.08.2025. 23:05
M.P.
U fokusu
Kosovo ponovo na prvoj strani
Kosovsko pitanje nikada u potpunosti ne nestaje sa političke scene, bilo domaće, bilo regionalne. Njegova vidljivost i intenzitet zavise pre svega od poteza političkih aktera koji ga, iz različitih interesa, iznova vraćaju u fokus. Poslednjih nedelja niz događaja i izjava jasno nagoveštava da će Kosovo, na ovaj ili onaj način, obeležiti političku dinamiku u mesecima koji dolaze.
Da biste do tog zaključka došli, ne morate biti prorok, dovoljno je pažljivo slagati delove političke slagalice koji su se pojavili pred nama ovog leta.
Celu priču treba početi sa slučajem Igora Popovića. Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju je pre mesec dana uhapšen na administrativnom prelazu Brnjak posle parastosa srpskim žrtvama OVK u opštini Orahovac, služenom u Velikoj Hoči. Razlog za hapšenje bio je taj što je Popović OVK nazvao terorističkom organizacijom. Osnovni sud u Prištini ga je proglasio krivim i odredio mu jednomesečni pritvor. Potom je Specijalno tužilaštvo Kosova predalo Osnovnom sudu u Prištini optužnicu protiv Popovića za krivično delo „izazivanje razdora i netrpeljivosti“, a on je postigao sporazum o priznanju krivice, nakon čega mu je sud izrekao novčanu i kaznu zabrane ulaska na Kosovo dve godine, posle čega je deportovan.
Popović se prvi put obratio srpskoj javnosti kad je prešao u centralnu Srbiju kako bi „razjasnio“ da „nikakvog ovde sporazuma sa Kurtijevim pravosuđem nema, jer ne priznaje nikakvu krivicu za ono što je rekao“.
Pošto je reč o zvaničnom predstavniku države Srbije, od samog početka bilo je jasno da slučaj ne može da prođe bez političkih posledica i da će se postavljati brojna pitanja.
Najvažnije pitanje koje se od samog početka postavljalo jeste šta Srbija kao suverena država može da učini kada vlast u Prištini, koju ne priznaje, lišava slobode njenog zvaničnika. Pritom, ne prvi put.
Kao što se i pretpostavljalo – ne baš mnogo toga. Nažalost, tako je, naročito kada izostane reakcija međunarodne zajednice koja sve to „pomno i pažljivo prati“.
Javno tužilaštvo jeste uputilo zahtev MUP-u i BIA-i da identifikuju osobe koje su Popovića uhapsile. Tužilaštvo je pokrenulo ovaj postupak radi utvrđivanja da li u navedenom događaju postoje elementi krivičnog dela otmice iz člana 134, stav 3 u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Drugo pitanje, koje se za razliku od prethodnog nije moglo unapred naslutiti, otvorilo se onog trenutka kada je u javnost dospela informacija da je Popović priznao krivicu i sklopio sporazum sa kosovskim institucijama. Problem sa ovim „sporazumom“ leži u tome što je zaključen sa instancom koju država Srbija ‒ a samim tim i njen zvanični predstavnik ‒ ne priznaje.
S obzirom na pitanja koja je deo javnosti postavio, Ministarstvo pravde brzo se oglasilo i iznelo svoje viđenje celog slučaja.
Vesti
20.07.2025. 21:38
Vučić o Kurtiju, izborima, građanskom ratu...
Ministarstvo pravde je u saopštenju ocenilo da „nastavak zloupotreba pravosuđa na Kosovu i Metohiji predstavlja teško i organizovano kršenje međunarodnog prava i direktan napad na osnovna ljudska prava i slobode srpskog naroda“.
„Ukazujemo da potpisivanje i korišćenje sporazuma o priznanju krivice u ovakvom slučaju služi isključivo kao alat za dodatnu stigmatizaciju srpskog naroda i jačanje političke kontrole, a ne kao instrument vladavine prava. Tome u prilog govori i činjenica da je i sam Igor Popović još jednom potvrdio kako OVK smatra za terorističku organizaciju i da je sporazum potpisao pod pritiskom, a ne svojom slobodnom voljom“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo smatra da „Sporazum o priznanju krivice Igora Popovića ne proizvodi pravno dejstvo u pravnom poretku Srbije, kao ni u međunarodnom pravu, zato što ni Srbija ni međunarodno pravo ne priznaju legitimitet institucije koja ga je zaključila“.
Slučaj Igora Popovića domaću javnost je podsetio na hapšenje Marka Đurića iz 2018. godine. Iako su vremenski udaljeni, oba slučaja nose jasnu simboliku političkog obračuna Prištine sa zvaničnicima iz Beograda. U oba slučaja, akcije kosovske policije korišćene su kao demonstracija autoriteta institucija Kosova nad teritorijom koju Srbija smatra svojom. Baš kao i pre sedam godina, i danas je reakcija Beograda bila usmerena ka jačanju narativa o ugroženosti srpskog naroda na Kosovu. I danas se, baš kao i te 2018. godine, otvoreno postavlja pitanje moći Srbije da zaštiti svoje zvaničnike i građane na Kosovu i Metohiji.
Ovakvi incidenti često podstiču nacionalističku retoriku, ali istovremeno jasno pokazuju koliko su Beograd i Priština daleko od stvarnog dijaloga i normalizacije odnosa, naročito kada, barem trenutno, ovaj deo sveta nije u fokusu onih koji imaju moć da svojim autoritetom i delovanjem uspostave neophodan red i mir. Ali, više o tome nešto kasnije.
Bilo kako bilo, kosovsko pitanje je aktuelizovano i to na talasu nacionalizma ‒ najjeftinije političke forme. U srpskoj javnosti se prethodnih nedelja, iz određenih krugova, moglo čuti i da je Popović morao da bude svestan svojih postupaka i pravnih posledica sa kojima se mogao suočiti. Ta teza nije bez osnova, naročito kada se u obzir uzme trenutak, odnosno politička situacija u Prištini. A ona je takva da ovakvi i slični događaji najviše idu naruku jednom čoveku ‒ Aljbinu Kurtiju.
A situacija je takva da je Kosovo politički paralisano usled parlamentarne krize koja traje već gotovo sedam meseci. Poslanici ni posle 54 pokušaja nisu uspeli da izaberu predsednika parlamenta.
Već neko vreme je više nego jasno da Samoopredeljenje indirektno sabotira izbor predsednika parlamenta i da se uveliko razmišlja o novim parlamentarnim izborima.
Ustavni sud Kosova doneo je osmog avgusta ove godine odluku po kojoj poslanici Skupštine Kosova moraju da izaberu predsednika zakonodavnog tela javnim glasanjem i to u roku od 30 dana od stupanja ove odluke na snagu. Takođe, odlučeno je da se za jednog kandidata može glasati najviše tri puta pre nego što se predloži drugi.
Reakcije predstavnika Samoopredeljenja su takve da se može zaključiti da se odluka Ustavnog suda, verovatno, neće poštovati i da će se teško izaći iz političke blokade.
Političke partije sa Kosova su se manje-više pomirile sa činjenicom da su jedini izlaz iz trenutne krize novi parlamentarni izbori. Kurti se sa ovim stanjem odavno pomirio i čini se da je već uveliko u kampanji. Cilj je jasan – pridobiti dovoljan broj glasova kako bi mogao da vlada samostalno, bez kompromisa i dogovora.
Problem sa kojim se Kurti suočava, a koji je postao vidljiv na poslednjim redovnim parlamentarnim izborima, jeste taj što u svojim rukama ima sve manje opipljivih rezultata koje može da predstavi potencijalnim glasačima. Ipak, dok god raspolaže polugama vlasti poput sudova i policije, Kurti ostaje u igri – i toga je potpuno svestan. Zato mu događaji poput hapšenja Igora Popovića idu naruku. Nacionalizam je stara karta koju po potrebi uvek može da izvuče iz rukava.
Ipak, ima i onih koji poručuju da "nema povratka na stare teme".
Vesti
10.08.2025. 09:03
"Ideja o uzajamnom priznanju Srbije i Kosova smešna"
Nedavni razgovor Ričarda Grenela za „Kljan Kosova“ nije privukao onoliko pažnje koliko bi trebalo. Da, Grenel jeste po ko zna koji put ponovio svoj stav o Aljbinu Kurtiju i njegovoj politici, ali je takođe izjavio da će administracija Donalda Trampa pristupiti pitanju Kosova "korak po korak". Time je direktno odgovoreno na spekulacije koje su aktuelne otkako je Tramp započeo svoj drugi mandat kao predsednik SAD.
"Mislim da ćemo ići korak po korak. Naravno da smo potpuno angažovani oko ovih pitanja, ali kao što sam rekao, radimo na ekonomskom razvoju širom sveta. To je fokus“, rekao je Grenel, a potom odgovorio na pitanje da li planira da se vrati starim temama poput korekcije granica:
"Nema povratka ni na šta. Mislim da su planovi uvek bili ekonomski. Nema povratka ni na šta. Oduvek smo se fokusirali na ekonomski razvoj kao pokretač rešavanja problema i nastavićemo to da radimo“, rekao je specijalni izaslanik Donalda Trampa.
Kada Grenel kaže da nema povratka na stare teme, možda misli i na Briselski sporazum koji je u domaćoj javnosti ponovo aktuelizovan onog trenutka kad je o njemu nedavno govorio Ivica Dačić ističući da je srpska strana prevarena prilikom sprovođenja samog sporazuma.
"Prevarili su nas zato što ono što su tada predstavili kao ozbiljan međunarodni dogovor, sa ravnopravnim obavezama za obe strane i mehanizmima kontrole, u praksi nije sprovedeno. Prevarili su nas ne zato što nismo razumeli tekst sporazuma, već zato što nismo mogli ni da pretpostavimo stepen pasivnosti, selektivnosti i političkog oportunizma koji će obeležiti njegovu implementaciju“, istakao Dačić.
Govoreći o narušenim odnosima između kosovske vlade koju vodi Aljbin Kurti i američke administracije, Grenel je ukazao da šteta ima veze sa ekonomskom stranom.
"Potrebna nam je vlada koja je spremna da ulaže, a ne da se bavi politikom. Ono što bih rekao jeste da smo pokušali i da ima previše politike. Nisu zainteresovani da rade stvari koje su neophodne za ekonomski rast. Ne samo američki biznismeni, već i zapadni biznismeni govore isto", rekao je Grenel.
Da li ovo znači da američka administracija ne vidi Kurtija na čelu kosovske vlade u trenutku kada počne „korak po korak“ da pristupa pitanju Kosova? Moguće. Jedini način da Kurti spreči da ispadne iz igre jeste da na budućim parlamentarnim izborima Samoopredeljenje dobije apsolutnu većinu.
Vesti
27.07.2025. 18:04
"Međunarodna zajednica je Briselskim sporazumom prevarila Srbiju"
Da bi Amerika u nekom trenutku zaista mogla da se posveti rešavanju kosovskog pitanja, nagoveštava pre svega politika Donalda Trampa u njegovom drugom predsedničkom mandatu. Predsednik SAD gradi imidž mirotvorca, nastojeći da „ugasi“ što više zapaljivih tačaka širom sveta. Kosovo je verovatno deo tog plana, o čemu svedoči činjenica da Tramp često ističe kako je sprečio rat između Srbije i Kosova – poslednji put prilikom ceremonije potpisivanja mirovnog sporazuma Azerbejdžana i Jermenije. Nije isključeno da će SAD ukazati određenu pažnju ovom regionu i dijalogu Beograda i Prištine. Pored pitanja „kada“, važno je i pitanje „kako“. Ako je suditi po akcijama Trampa tokom njegovog drugog mandata, ne bi trebalo da nas iznenadi ukoliko koordinacija sa Evropskom unijom, koja već godinama zvanično posreduje u dijalogu, izostane.
U takvom scenariju, inicijativa SAD mogla bi da preraste u dominantan faktor oblikovanja budućnosti dijaloga Beograda i Prištine. Evropska unija bi u tom slučaju mogla biti marginalizovana, dok region ostaje pod snažnim uticajem spoljnopolitičkih odluka Vašingtona.
Komentari
