Vesti
30.01.2023. 11:15
Vesti
30.01.2023. 13:05
Mihailo Paunović
Intervju
Nedžmedin Spahiu o Kosovu: "Detetu se ne uvode sankcije, dobiće šamar..."
Ove godine biće tačno 10 godina od kako su Beograd i Priština potpisali Briselski sporazum. Sporazum je trebalo da bude korak ka normalizaciji odnosa dve strane, pronalaženju rešenja za kosovski čvor, a ispunjavanje predviđenih obaveza garancija za mir. Deset godina kasnije, čini se da smo od svega navedenog miljama daleko, a Briselski sporazum možemo da bacimo u kantu za đubre.
Međutim, nakon nekolicine probnih balona i non-pejpera, 2023. godina će, kako stvari stoje, ostati upamćena po novom francusko-nemačkom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja, a ne po obeležavanju nekakvog jubileja.
Vesti
28.01.2023. 11:05
Šta ako Kurti prvi odbije francusko-nemački predlog za Kosovo?
Probudili smo se u novoj realnosti, a uz činjenicu da iza ovog famoznog predloga, snažno i ujedinjeno, stoje sve članice Evropske unije, želja da se odnosi Srbije i Kosova normalizuju i da bismo konačno mogli da dođemo do nekakvog rešenja deluje ozbiljnije nego ikada. Za dogovor je ipak, pre svega, potrebno da se Beograd i Priština usaglase, a ishod će zavisiti od toga kako će Aljbin Kurti postupiti sa loptom koja se trenutno nalazi u njegovom dvorištu.
Nedžmedin Spahiju, profesor i politički analitičar, govorio je za "Ekspres“ o tome koliko smo u ovom trenutku daleko od formiranja Zajednice srpskih opština, kako će se Kurti ophoditi prema novom predlogu, kao i o tome da li francusko-nemački predlog može da doživi sudbinu Briselskog sporazuma.
Razgovor sa kosovskim analitičarom počinjemo pitanjem da li diplomatska ofanziva na Beograd i Prištinu, kojoj prisustvujemo poslednjih nedelja, ukazuje na to da ulazimo u sam finiš kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja.
"Da, definitivno. Ovoliko angažovanje velikih zapadnih sila nagoveštava nam da je ovo finale kada je u pitanju rešavanje kosovskog pitanja. Međutim, budući da će proći još neko vreme dok ne budemo došli do rešenja, postoji opasnost da do tada dođe do incidenata i sukoba koji bi možda doveli do ratnog sukoba."
Mislite da zainteresovanost i angažovanje zapadnih zemalja upravo nije dovelo do toga da u ovom trenutku budemo makar korak dalje od potencijalnog sukoba?
"Ne bih rekao. Njihova aktivnost to ne umanjuje jer su glavne strane u ovom slučaju ipak Vlada Srbije i vlada Kosova. Obe strane nastoje da dokažu kako imaju kontrolu nad Severom Kosova... Upravo zbog te trke i dokazivanja nad ovim delom Kosova incidenti se mogu pojaviti s vremena na vreme.“
Vesti
29.01.2023. 11:52
Dodik o Kosovu: "Predlog moramo da prihvatimo ili odbijemo svi zajedno"
Realnost je takva da na famozni francusko-nemački papir treba gledati kao na novi plan u okviru kog će se rešavati kosovsko pitanje. Iz Beograda je u više navrata moglo da se čuje da pre bilo kakvog prihvatanja novog predloga mora da se formira Zajednica srpskih opština. Na taj način lopta je prebačena u Kurtijevo dvorište.
"Mislim da je Kurti prihvatio Zajednicu opština sa srpskom većinom budući da je to i zahtev njegovog ministra Nenada Rašića, koji je javno rekao da ona mora da se formira. Na osnovu toga možemo da zaključimo da je Kurti to već prihvatio. Ono što se sada postavlja pitanje jeste kakve će kompetencije Zajednica sprskih opština imati, što u novom planu nije navedeno. Zato je to sada suštinsko pitanje spora vlade Kosova i Srbije."
Novim evropskim predlogom izbegnute su dve najbolnije reči za obe strane – ZSO i priznanje. Što ne znači da se faktički ne podrazumevaju.
"Iako to nije izričito navedeno u francusko – nemačkom planu, svakako se misli da kosovski Srbi treba da ima autonomiju veću nego što je to predviđeno Ahtisarijevim planom, a zauzvrat Srbija treba da odgovori priznanjem, reč koja je u ovom planu izbegnuta. Kao što je izbegnuto da se navede Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ali obe stvari se podrazumevaju. Jer kada govorimo o autonomiji Srba na Kosovao onda se misli na Zajednicu opština sa srpskom većinom, kao i kada se kaže priznanvanje naacionalnih simbola Kosova to znači priznanje nezavisnosti Kosova. Jer kada priznaješ nacionalne simbole Kosova onda priznaješ kosovsku naciju, a kada priznaješ naciju priznaješ i tvorevinu te nacije, to jest, državu koju je ta nacija stvorila.
Ono što je problematično jeste koje će kompetencije imati Zajednica opština sa srpskom većinom. Amerikanci garantuju da Zajednica opština sa srpskom većinom neće biti Republika srpska. Ali, stvar je u tome da ima mnogo prostora između autonomije koja je predviđena Ahtisarijevim planom i Republike Srpske. ZSO može da ne bude Republika srpska, ali da bude sasvim blizu onoga što ona predstavlja, ili da bude samo malo više od onoga što je predviđeno Ahtisarijevim planom. Ima tu mnogo prostora za koje se dve strane, Beograd i Pritšina, bore.
Ono što bi trebalo imati u vidu prilikom uspostavljanja Zajednicu opština sa srpskom većinom jeste da autonomija treba da bude garancija života Srba na Kosovu, da bude što veća, ali i da ne bude tolika da ugrožava funkcionisanje kosovske države kao što je Republika Srpska Bosnu i Hercegovinu stavila u zavisnost od Srbije. Dokaz kako Republika Srpska ne dozvoljava nezavisnost BiH se vidi i u tome da bi Bošnjaci i Hrvati priznali nezavisnost Kosova, ali im Republika Srpska to ne dozvoljava. To je primer da je volja jedne trećine naroda u Bosni iznad volje dve trećine stanovnika. Prenešeno na slučaj Zajednica opština sa srpskom većinom to bi bilo kao kada bi pet posto stanovništva Kosova bilo iznad volje 95 posto stanovništva. Sa druge strane obezbeđena autonomija Srbima bi trebalo da obezbedi da ta volja 95 posto stanovništva Kosova ne ugrožava tih pet posto. Uspostavlajnje takve ravnoteže i kompromisa bilo bi rešenje na koje bi trebalo da se vodi računa."
Vesti
28.01.2023. 11:12
Dačić: "ZSO ostaje glavna tačka dogovora"
Problem u pronalaženju kompromisa moglo bi da bude i to što ZSO simbolično predstavlja sve ono protiv čega se Aljbin Kurti borio pre nego što je došao na vlast, ali i protiv čega se bori i dan-danas.
"Kurti je progutao dosta toga. On je bio i protiv kosovske zastave i himne... Protiv Ahtisarijevog plana. Sve je to na kraju prihvatio. Tako da je prihvatanje Zajednice opština sa srpskom većinom logično."
Čini se da je njegov najveći problem da pronađe način kako da predstavi ZSO. S druge strane, Zajednica srpskih opština kao nevladina organizacija je nešto što Srbija neće prihvatiti.
"Zajednica opština sa srpskom većinom, kao nevladina organizacija, se može po ustavu i zakonima Kosova da se napravi. To nije nikakav problem i za to ne bi bili potrebni pregovori. Stvar pregovora je to što će ona biti više od NVO, jer će predstavljati veći stepen autonomije Srba na Kosova nego što je zagarantovano Ahtisarijevim planom."
Zapad sigurno neće dozvoliti još jednu Republiku Srpsku na Balkanu.
"Svakako. Ukoliko bi Zajednica opština sa srpskom većinom imala kompetencije Republike srpske, Kosovo bi izgubilo smisao nezavisnosti. Ono što je dogovoreno 2013. godine, kada je reč o Zajednici opština sa srpskom većinom, zapravo ima kontradikcju u sebi. Ima član koji predviđa da Zajednica opština sa srpskom većinom mora da bude usklađena sa Ustavom Kosova. A Ustavni Sud Kosova je zaključio da mnogi članci koji su potpisani nisu u skladu sa Ustavom Kosova. Ustavni Sud nije rekao da Zajednica opština sa srpskom većinom ne može da se formira, već da su mnogi članci u suprotonosti sa Ustavom. Zato se Zajednici opština sa srpskom većinom mora da se ponovo pregovara."
Njeno formiranje je ipak izvesno. Gabrijel Eskobar je poslao jasnu poruku da će ZSO biti formirana sa ili bez Kurtija.
"To je način da se Kurtiju olakša prihvatanje. Da se odgovornost prebaci na Amerikance i bivše vlade. Da ne mogu Kurtija da krive kada bude prihvatio ZSO. Ona će biti formirana i Srbi će dobiti ono što traže."
Vesti
26.01.2023. 12:43
Kurti ponovo u prvi plan ističe međusobno priznanje
Mogu li Amerikanci da pronađu podobniju osobu, koja će prihvatiti formiranje Zajednice srpskih opština, od Aljbina Kurtija?
"Kurti je idealan jer je on jedini pravio opoziciju na osnovu Zajednice srpskih opština. Amerikanci su se vodili time da na vlast postave čoveka koji se najviše protivio Zajednici srpskih opština, jer kada takav čovek prihvati onda niko drugi neće moći da se suprotstavi. Ukoliko Kurti prihvati Zajednicu srpskih opština, nemamo čoveka koji će glasnije od njega pričati protiv toga. Kao što ni u slučaju Vučića neće imati ko da se suprotstavi onome što on bude dogovorio."
Aljbin Kurti je u situaciji da će biti kriv i ukoliko dozvoli i ukoliko ne dozvoli formiranje ZSO. Sa jedne strane je Zapad, a sa druge njegovo glasačko telo. Da li je Kosovo u ovoj situaciji bliže tome da dozvoli ZSO ili dobije novog premijera?
"Mislim da smo daleko od dobijanja novog premijera jer Kurtijeva opozicija ne želi vlast trenutno. Oni žele da se narod zasiti Kurtija pa da tek onda dođu na vlast. Mladi su, imaju vremena da čekaju."
A Haradinaj?
"Njemu se jedino ne čeka, ali njegova politička moć je u ovom trenutku mala, iako je jedina Kurtijeva opozicija u ovom trenutku.“
Aleksandar Vučić obavestio je javnost da ukoliko Srbija ne prihvati francusko-nemački predlog preti joj prekid evrointegracija, povlačenjem investicija. Sa kojim bi sankcijama Kosovo moglo da se suoči ukoliko ne bude sarađivalo?
"Situacija sa Kosovom je drugačija. Ono je u rukama Zapada. Detetu se ne uvode sankcije, dobiće šamar, ali će nastaviti napred. Kurti nema alternativu. On može da bude smenjen..."
Kurtiju ne bi bio prvi put da bude smenjen.
"Tako je, postavili bi drugog čoveka. Ali ipak, Kurti će potpisati. Zapad ne može da menja Vučića... Može ali je potrebna velika energija. Dok sa Kurtijem to nije slučaj. Kosovska strana mora da prihvati ovaj predlog, a što se tiče Srbije ona može da ne prihvati ali će trpeti posledice. Ni Slobodan Milošević nije prihvatio Rambuje ali se suočio sa posledicama."
Vesti
26.01.2023. 14:06
"Nećemo tolerisati da ZSO bude preduslov za sporazum"
Da li postoji mogućnost da francusko-nemački predlog doživi sudbinu Briselskog sporazuma, pa da o njemu za 10 godina govorimo kao o neuspešnom?
"Briselski sporazum je ipak doneo napredak, iako ne kako se očekivalo i želelo. Ali ipak je doneo napredak. To najviše možemo da vidimo u dogovoru oko prelaska granica recimo. Građani Kosova mogu da pređu iz Srbije u Hrvatsku i Mađarsku, ali ne mogu iz Srbije u Crnu Goru i BiH. Građani Srbije, s druge strane, mogu sa Kosova da pređu u Albaniju, ali ne mogu da pređu u Crnu Goru i Makedoniju. Što je svakako apsurdno. Ali ipak je pomak...“
Ne mislite da je to za 10 godina ipak mizeran pomak, ukoliko uzmemo u obzir da smo razgovor počeli s tim da se i dalje osećaju ratne tenzije?
"Naravno da je mali pomak, ukoliko uzmemo u obzir da je od Briselskog sporazuma prošlo 10 godina, a 24 godine od rata. Ljudi koji ne pamte rat imaju danas više od 30 godina.“
Zbog toga, ukoliko se prema francusko-nemačkom papiru budemo odnosili kao prema Briselskom sporazumu, zadesiće ga ista sudbina.
"Moguće je da se desi. Međutim, dogovor između Srbije i Kosova mora da stvara i novi duh pomirenja. Da ne predstavlja samo dogovor. Duh pomirenja je potreban novim generacijama i odnosima Kosova i Srbije. Ne treba dogovor sklopiti samo zato što smo imali bombardovanje ili gledati tako da moramo da damo Zajednicu opština sa srpskom većinom jer su nam to iznudili. Bez obzira na to koliku će Srbi imati autonomiju, oni će ipak živeti unutar Kosova, živeće sa Albancima. Bez obzira na to da li će Srbija priznati Kosovo, Kosovo će u najvećem okruženju imati Srbiju i najveće odnose će imati sa njom, hteli ili ne. Dok to ne shvatimo i ne prihvatimo, do konačnog dogovora će biti kao do sada."
Okruženi ste mladim ljudima i studentima. Kako oni gledaju na odnose Beograda i Prištine?
"Oni na sve to gledaju kao na jedan apsurd i ne razumeju zašto je situacija ovakva. Nemaju ideju kako će se sve rešiti ili su naučeni da je ova situacija došla iz bola. Ne pamte drugačiju situaciju, ne pamte funkcionisanje Jugoslavije. Ne pamte dobre odnose iz prošlosti. Od rođenja su u ovakvoj situaciji i nemaju sluha kako bi moglo biti drugačije.“
Kada njih slušate, da li možete da zaključite da su spremni na normalan život sa Srbima?
"Mislim da kada bi im bila pružena mogućnost, lako bi je prihvatili. Mnogo lakše nego generacije koje su doživele ratne strahote.“
Komentari
