"Mafija ima svoje slabe tačke"

Naučna saradnica u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Aleksandra Bulatović doktorirala je s radom "Ljudska prava u savremenoj politici borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala". Iako bi pojedini mogli da pomisle da je reč o suvoparnoj teoriji, saznanja sagovornice "Ekspresa" zasnovana su na konkretnim iskustvima. Jedno od njih je i pogrešan doživljaj toga što se danas zaista podrazumeva pod organizovanim kriminalom.

Iz nekoliko rečenica koje smo razmenili dogovarajući ovaj razgovor, stekao sam utisak da Vam najviše smeta što se o temi organizovanog kriminala, ako tako grubo može da se definiše, u Srbiji misli i govori na šarlatanski način?

"Stereotip za pripadnike organizovanog kriminala je ono što se u popularnoj kulturi, čak i kod nas, označava sa ’narko trafikante’, znači diler droge koji živi opasno, brzo, luksuzno i od kojeg okruženje zazire. U nekom istorijskom trenutku taj stereotip je odgovarao činjeničnom stanju, ali danas on nema veze s realnošću, ne odgovara modalitetima savremenog organizovanog kriminala. Čak i iskustva iz relativno bliske prošlosti koja se, primera radi, odnose na priču o Pablu Eskobaru, trebalo bi ljude da odvrate od takvih stereotipa. Eskobar je u jednom trenutku možda i bio najbogatiji čovek na svetu, ali mu to nije bilo dovoljno. On je želeo da svi to znaju! I to samo govori da društvenost ne bi trebalo potcenjivati. Da je društvenost neverovatno značajna za doživljaj egzistencije i da nadilazi sve moguće društvene kontekste u kojima se možemo naći."

Šta je "Skaj" aplikacija i kako je kriminalci koriste

Balkanska igra prestola

Balkanska igra prestola

Hronika 22.04.2022. 08:10

Šta je "Skaj" aplikacija i kako je kriminalci koriste

Šta pod tim podrazumevate?

"Ilustrativni su rezultati do kojih su došle moje kolege radeći istraživanja u našim zatvorima s licima osuđenim na višegodišnje kazne zatvora zbog izvršenja teških krivičnih dela. Čak i krvnih delikata, a nisu psihopatske ličnosti. Na nekim terapeutskim sesijama ispostavilo se da oni ne žele da njihovi sapatnici u zatvoru znaju sve okolnosti koje su ih dovele u zatvor. Prosto su se stideli. Neverovatno je da, recimo, neko iz Belivukove grupe može da u tom alternativnom okruženju ima osećanje stida, koje je značajno kao vrsta neformalne društvene kontrole koja reguliše međuljudske odnose."

Mi imamo svojevrsni pandan Eskobaru. Godinama se o Darku Šariću izveštava kao o narko-bosu kakav na ovim prostorima nije postojao. Posle osam godina pritvora bez pravosnažne presude pušten je u kućni pritvor, ali je ponovo uhapšen zbog sumnje da je iz zatvora naručivao najteže zločine. Da li pratite šta se događa u tom slučaju?

"Pratim, naravno, Šarić je neizbežan akter situacije sa trgovinom narkoticima i kontrole tih puteva. Uopšte, u razmatranju moći i korupcije, svojevrsne zarobljenosti države. Najnoviji događaji u vezi s njim su zaista interesantni i videćemo da li će se nešto možda ovoga puta pomeriti. Jer, zaključak može da bude samo jedan, a to je da živimo u kriminalizovanoj državi. Jer, kako drugačije objasniti da je Darko Šarić prilikom boravka u pritvoru, u instituciji koja predstavlja najstroži zatvor u Srbiji, imao kod sebe pet satelitskih telefona!"

Da li je to potvrđeno? Da li su to Vaša saznanja ili informacije iz medija?

"Teško je potvrđivati saznanja, ali naravno da imam kontakte u različitim institucijama, a kao što znate MUP je veliki sistem pa sam na nekom neformalnom nivou dobila te informacije. Dakle, nemoguće je objasniti da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nije uopšte funkcionisala. Satelitski telefon je kao omanja TA peć. A on ih je imao pet! Gde ih je držao? Kako je moguće da to niko nije video? Drugo, šta se desilo sa sudijom Apelacionog suda koji je pomenut na početku afere da je uhapšen, pa je odjednom ta vest nestala iz medija? Nema ga. Mi nemamo njegovo ime. Da li je maloletan pa se krije njegov identitet? Šta radi predsednik Apelacionog suda? Šta radi ministar pravde? To je niz neobjašnjivih situacija koje govore da živimo u prividu organizovanog društva." 

Šta Vam izaziva najviše nedoumica i sumnji?

"Čak i u ovakvim okolnostima, mi imamo institucionalnu mogućnost da nešto uradimo, a to je Tužilaštvo za organizovani kriminal. Međutim, gospodin Mladen Nenadić nit zbori, nit romori. Nema ga nigde. Zašto gospodin Nenadić nije ispitao sve involvirane u ovaj skandal sa Šarićem? To su legitimna pitanja."

U knjizi "Crna ekonomija i crno društvo“, koju ste objavili s koleginicom Oliverom Pavićević, podsećate na termin iz osamdesetih godina prošlog veka – narko-terorizam. Da li je termin opravdan s obzirom na pogubnost te vrste organizovanog kriminala?

"Povezivanje trgovine narkoticima s terorizmom je pitanje društvene moći i kontrole da pojedinci iz te sfere ne završe u politici, jer je to način da sebe zaštite od krivičnog gonjenja i bilo kakve represije. Da se onemogući da postanu akteri procesa koji utiču na formiranje javnih politika."

Darko Šarić - bos sa nanogvicom

Pušten iz pritvora

Pušten iz pritvora

Hronika 03.01.2022. 08:05

Darko Šarić - bos sa nanogvicom

Na šta mislite kad kažete učešće u politici?

"Pre nekoliko dana objavljeno je da je uhapšena Vesna Medenica, doskorašnja dugogodišnja predsednica Vrhovnog suda Crne Gore. To što se dešava u Crnoj Gori u suštini nema neke veze sa situacijom kod nas, ali uzmimo to kao paradigmu. Vesna Medenica je informisana osoba, obrazovana osoba i po prirodi svog posla je odlično obaveštena o etici sudijske funkcije. Tu funkciju je godinama obavljala. Šta bi mogla da bude motivacija takve osobe da se, na način o kojem izveštavaju mediji, praktično uključi u organizovanu kriminalnu grupu svog sina? Šta nam to govori u vrednosnom smislu? Meni govori da ona poznaje kriminal u Crnoj Gori, da poznaje aktere, ima sve informacije i da je po prirodi profesije morala da o tome promišlja na dnevnoj osnovi. To, u krajnjem ishodištu, znači da je došla do zaključka da živi u kaljuzi u kojoj je jedina vrednost, da je tako nazovem, sopstvena krv."

Šta je Vaše objašnjenje za tako nešto?

"Baveći se temom organizovanog kriminala, mnogo više bi trebalo da se fokusiramo na pitanje vrednosti. Nisam tek tako pomenula da je Eskobar patio što drugi ne znaju koliko je on to ’uspeo u životu’. Organizovani kriminal pokušava da odgovori na naše potrebe, a to bi trebalo da rade institucije. Kada one ne funkcionišu, ljudi prosto moraju da nađu alternativni način funkcionisanja. To je ta adaptacija koja podrazumeva ne samo održavanje na površini da čovek ne potone, već i da raste. Suzbijanje organizovanog kriminala mora da počne od mikronivoa, što se potvrdilo u Italiji, pogotovo na Siciliji gde je bilo ogromno siromaštvo pa ta crta dugo nije mogla da se podvuče. Ali, organizovani kriminal je polako počeo da biva suzbijan iz legalnih tokova. Sada, primera radi, na Siciliji imate pastu sa žigom ’mafija fri’, odnosno garanciju da se pasta u celini proizvodi bez dodirnih tačaka s mafijom. To su sve zanimljive ideje. Ujedno, u društvenoj teoriji svoje mesto sve više nalazi ideja o formiranju novog liderstva, novih elita koje se ne zasnivaju na interesu, nego na vrednostima i na emocijama. Ne postoji ništa neistinitije od floskule tipa ’u poslu nema emocija’. Potpuno netačno, jer mi sve što radimo, činimo sa emocijama. I Eskobar je sam sebi došao glave zbog svoje vrste emotivnosti. To su zanimljivi pravci na koja bi trebalo da se fokusiraju istraživanja."

Deluje da kriminalne organizacije s lakoćom uspevaju da ukorače ili usisaju deo državnog aparata?

"Odgovor je upravo u vrednostima. Mi nemamo elementarni etički nivo kao deo profesionalnosti u institucijama koje bi to morale da imaju. U Švedskoj postoji koncept kontinuirane edukacije iz etike. Etika nije matematika, rešavanje etičkih dilema nije jednoznačajno. Kada sam predavala etiku javnim službenicima, nisam mogla da im je približim jer su svi navikli da razmišljaju u normativnim okvirima – zakon kaže tako, i to je to. Niko ne razmišlja da li određeni zakon ima propusta, da li je dobar, da li je pravedan, koristan, da li je anahron, čemu služi... Kada ste javni službenik, vi imate obavezu da znate kome ste primarno odgovorni. Kao javni službenik, morate imati viši nivo etički ispravnog postupanja nego obični ljudi.

Iznenadila sam se kada sam sprovela mali eksperiment s ljudima iz MUP-a koji su kod nas bili upravo na projektu obuke iz etike. To je bio srednji nivo menadžmenta. Tražila sam da objasne pojmove poput plemenitosti i velikodušnosti. Nisu bili u stanju da ih definišu. Ne samo što nisu mogli da ih opišu, nego su ih tumačili u takvom spektru ideja da sam bila šokirana. Ali, nije to neobično, to je posledica. Viđala sam u policijskim stanicama plakate preko kojih se građani upozoravaju da čuvaju svoje vrednosti: novac, nakit, umetničke predmete... Neko uopšte nije razmišljao šta znači to što je napisao! Poruka je – moja vrednost su moj novčanik i moj prsten. Moja vrednost nije hrabrost, nije istinoljubivost, doslednost, etika... Te poruke samo dodatno doprinose neuređenosti u koju smo dobro zagazili kada je u pitanju zajednica. Mi smo u slobodnom padu.“

Možda su Vam, ipak, očekivanja neuobičajena?

"Nisu. U tome je ključna razlika između javnih službenika i običnih ljudi. To je razlog zašto u uređenim državama javni službenici uživaju veliki ugled. Moj nekadašnji kolega iz Švedske sada radi u poreskoj upravi, što kod nas ne bi bila neka preterano poželjna karijera. Ali je to za švedsko društvo najveći domet u smislu ugleda. I veoma su dobro plaćeni. Kod nas nije tako. Mi imamo višedecenijsko kvarenje obrazovanja i kao društvo kod nas ne figurira razvoj ulaganja u sebe, u edukaciju. To prosto nisu teme i nisu vrednosti.“

Vrednosti jesu nužne za funkcionisanje društva, ali za njihovo utemeljenje je neophodno vreme. U međuvremenu je potrebno činiti nešto konkretno.

"Kada tragamo za nekim rešenjima odmah, onda je najpragmatičnije fokusirati se na korupciju. Organizovanog kriminala bez korupcije nema. Ona je metodologija delovanja organizovanog kriminala koja omogućava integrisanje nelegalno stečenog kapitala u legalne tokove, a istovremeno omogućava zaštitu od progona i stvaranje uslova za dalje građenje poslovanja.“

U pomenutoj knjizi navodite da mafijaški novac neminovno ulazi u infrastrukturu, građevinu, kockarnice, transport robe, trgovinu, prodaju namirnica...

"Nije to, naravno, samo kod nas tako. Nismo jedino mi krivi niti mi sami možemo nešto izolovano da uradimo. Navešću vam dva razloga zašto je tako. Prvi je takozvani OKTA izveštaj koji se poslednjih godina naziva SOKTA dokument i objavljuje se na godišnjem nivou. Postoji deo koji je za javnost, drugi deo nije. To je izveštaj o stanju organizovanog kriminala u Evropskoj uniji. U tom izveštaju navode se svakojake stvari. Između ostalog, iznose se procene u vezi sa pranjem novca. A procena za pranje novca na tržištu nekretnina unutar Evropske unije se već 15 godina kreće između 15 i 20 milijardi evra! I tu pojedinačno niko ništa ne može da uradi.

Drugo je sve što se kod nas dešava sa korupcijom srednjeg nivoa, sa raznoraznim uvozima mesa, sredstava za higijenu, svakodnevnih potrepština. S tim ko će da dobije pečat i papir da je, na primer, meso koje je došlo na granicu, a polutrulo je, pisati da je kvalitetno, da će neko moći da ga distribuira i stavi u promet.“

Kakva je Vaša percepcija korupcije u Srbiji?

"Možda je malo drugačija, iako se slažem da je ophrvana sistemskom korupcijom i da je u stanju ’otete države’ zbog čega imamo probleme kao politička zajednica. Međutim, kod nas se često nekompetencija doživljava kao korupcija, a ona je, nažalost, veoma raširena, pogotovo na nivou sitne korupcije s kojom najveći broj građana ima dodir. Kada je u pitanju visoka korupcija, ona najviše privlači pažnju, ali se najmanje razgovara o tome gde je srce korupcije, a to je korupcija srednjeg nivoa, korupcija u institucijama. To je nivo uvoznih dozvola i raznoraznih dokumenata koji vam omogućavaju da ili zloupotrebljavate položaj na kojem ste ili da omogućite sebi da uživate u određenoj asimetriji prava. O korupciji srednjeg nivoa se najmanje razmišlja, o njoj se najmanje zna, a od suštinskog je značaja za suzbijanje kompletne korupcije.“

Da li smo po tom parametru jedinstveni ili postoje primeri koje nismo želeli da izučimo?

"Geneza razvoja organizovanog kriminala kod nas potvrđuje pravilnost koju smo prvi put mogli da vidimo u slučaju Španije. U Frankovoj Španiji nije bilo kriminala. Uklanjanjem njegove represije situacija sa organizovanim kriminalom je eksplodirala. Uopšte, organizovani kriminal ima neverovatnu sposobnost adaptiranja. I sivo tržište, a ne samo ono crno, eksplodira u svakom trenutku kada institucije ne obezbeđuju potrebna dobra. Onda uleće organizovani kriminal. Banalan je primer, ali je veoma interesantan. Pre izvesnog broja godina u skandinavskim zemljama je postala jako popularna takozvana vikinška dijeta koja se, u najkraćem, zasniva na puteru i šlagu. Norveška ima jasnu planiranu proizvodnju i uvoz jer zna koliko će im čega biti potrebno na godišnjem nivou. Međutim, u jednom trenutku zbog ogromne popularnosti pomenute dijete počela je strašna potražnja za puterom i šlagom. A toga jednostavno nije bilo dovoljno na tržištu. Šta se desilo? Iz Rusije je preko Finske organizovan šverc putera i šlaga, a to nisu heroin i kokain za koji se uglavnom povezuje težak kriminal. To je način na koji organizovani kriminal odmah uleće u sivo tržište i kapitalizuje nekompetenciju ili sporost institucija.“

Možda je rizično navoditi činjenicu da pod diktaturom Franka u Španiji nije bilo organizovanog kriminala, kao i da su mafijaši bežali iz Italije u eri Musolinija? Da li se time poručuje da je to najefikasniji način za suzbijanje organizovanog kriminala?

"Zajednice se formiranju oko verovatnoće preživljavanja. To je naša, da tako kažem, ultimativna potreba. Kod organizovanog kriminala se ta verovatnoća povećava upravo zato što je zasnovan na nekoj represiji, na pretnji represijom. Kada to kažem, želim da istaknem da nasilje, a pogotovu u savremenom organizovanom kriminalu, nema tako značajnu ulogu. Organizovani kriminal koji primenjuje nasilje bez nužne potrebe nije dobro organizovani kriminal, bez obzira što nasilje jeste u funkciji obezbeđivanja kontrole. Kod organizovanog kriminala se tačno zna – ako se nešto uradi a nije trebalo, ili se ne uradi a moralo je, posledice su jasne. S druge strane, svi smo svedoci da, na primer, policajac može da vas kazni za učinjeni prekršaj, a da drugom progleda kroz prste.“

Kada poredite naša iskustva i praksu sa onim što se u svetu čini u borbi protiv organizovanog kriminala, gde se nalazimo?

"Dokle god institucije ne rade svoj posao ne možemo ništa ozbiljno da učinimo. Evo, u poslednje dve godine u našem regionu je eksplodirao ekološki kriminal. Bukvalno eksplodirao. Do te mere da je bacio u drugi plan trgovinu ljudima i trgovinu narkoticima. Prošlog meseca sam bila na skupu u Beču. Za jednu sesiju smo prošli sva pitanja o drogi, trgovini ljudima, migrantima, a onda smo se dva dana bavili isključivo ekološkim organizovanim kriminalom.“

O čemu? Otpadu, vodama, vazduhu, zelenoj energiji...?

"Apsolutno o svemu. Kada gledamo sudsku praksu, ona je prilično nezanimljiva i skromna, ne samo kod nas, nego i u zemljama regiona. Pretežno su to dela eksploatacije šljunka i peska iz rečnih tokova. Nažalost, veoma teško možemo da govorimo o tamnoj brojci, kako se to kaže u kriminologiji, kada je u pitanju ekološki organizovani kriminal. Ali, postoje indicije koje prosto pozivaju da se istraživači time više bave. Primera radi, imamo aktuelni projekat Ministarstva energetike u Srbiji u kojem učestvuje 10 selektivno odabranih lokalnih samouprava. Projekat se odnosi na energetsku tranziciju, sa idejom da se učini korak napred ka boljoj zaštiti životne sredine. Radi se o konverziji javnih kotlarnica sa mazuta na biomasu. To na prvi pogled zvuči sjajno. Međutim, kada vidite koje su to lokalne samouprave, koja je snaga tih postrojenja na biomasu potrebna i razmotrite drvnoprerađivačku industriju u tim sredinama... onda se neke lampice upale. Biomasu čine različite stvari, ali biomasa o kojoj je ovde reč je vrlo precizno određena, to je otpad od drveta koji po pravilu nastaje pri proizvodnji nameštaja. Zato imamo situaciju da se kod nas seče hrast prve klase i gura u peć, što je katastrofa. Podjednako važno je što nije uopšte jasno odakle će se obezbeđivati kontinuirano snabdevanje tom biomasom koja je potrebna u ogromnim količinama. Sve su te lokalne samouprave okružene šumama, ali u njima apsolutno nema industrije koja bi obezbeđivala toliko otpada od drveta.“

Da li je projekat u fazi realizacije?

"Imali smo priliku da vidimo kako funkcioniše prva od tih novih kotlarnica. Građani ne vide apsolutno nikakvo poboljšanje u kvalitetu vazduha. Dim je i dalje jezivo crn, a senzori koji mere zasićenost vazduha opasnim česticama pokazuju da situacija nije ništa bolja.

Inženjeri su mi objasnili da bi, recimo, Gornji Milanovac trebalo da na tom postrojenju ima filter koji košta dva miliona evra. Međutim, prema ugovoru o javnom privrednom partnerstvu između samouprave i budućeg proizvođača toplotne energije, jasno je da odgovarajući filter neće biti postavljen. Da bi to postrojenje funkcionisalo, potrebno je i minimum dva hektara prostora za skladište biomase, a uprava Gornjeg Milanovca je za to predvidela plac koji se nalazi 300 metara od bolnice! Interesantno je i da je kreditnu liniju za projekat, navodno vredan 60 miliona evra, obezbedila neka malo znana nemačka banka.“

Ekologija je tema koja se odavno sama nameće. Na koga ne bi trebalo da se ugledamo?

"U meni omiljenoj mafijaškoj seriji ’Soprano’ zna se ko su najveći ’ekolozi’ – Sopranozi. Sada imamo neke njihove ’rođake’ koji u Bariju tovare otpad koji ne može da se preradi, neku najgoru plastiku, voze je u Varnu i istovaruju nekoliko kilometara od samog grada. Količina tog otpada je toliko narasla da je ogoljena cela priča. Sada nit znaju Bugari šta će s njim, niti to znaju Italijani.“