Kurti je malo nervozan

Ali to što je nakon poslednjeg neuspešnog sastanka u Briselu sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom, izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem “opleo“ po Evropljanima pokazatelj je njegovog dubokog nezadovoljstva zbog načina na koji se stvari odvijaju, frustracije što njegove ideje “ne prolaze“, ali i nervoze izazvane svešću da vreme polako ističe.

Da vreme ističe upozoravaju i iz Brisela i iz Vašingtona. Ne žuri se njima, naravno, zbog preterane želje da građanima regiona bude bolje nakon što reše međusobne probleme. Oni, pre svega, gledaju sopstvene interese. Jedan od njih je da i EU administracija, ali i trenutna administracija u SAD, žele da upišu bar jedan “plus“ na Balkanu, pre 2024. godine, koja je i za Brisel i za Vašington izborna.

Naime, evropski izbori su u junu, a američki predsednički izbori u oktobru naredne godine. Mesecima pre toga, dakle, Zapadu će u dobroj meri biti vezane ruke, što znači da pre toga moraju da smire tenzije na severu Kosova, ali i da naprave određeni pomak u dijalogu između Beograda i Prištine.

Pitanje ostaje kako to uraditi posle sastanka u Briselu, posle kojeg je čak i Borelj otvoreno optužio Kurtija za izostanak bilo kakvog napretka. Tačnije, iz Brisela su demantovali Kurtijeve tvrdnje da je njegov predlog o redosledu primene Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa bio jedini na stolu tokom runde dijaloga održane prethodnog četvrtka.

Posle još jedne neuspešne runde briselskog dijaloga Kurti je objavio svoj predlog o redosledu primene Sporazuma i rekao da je to jedini plan koji je na sastanku u Briselu bio predložen.

Neimenovani izvor iz EU rekao je da su evropski posrednici još u junu predstavili Beogradu i Prištini predlog Unije o redosledu primene sporazuma iz Brisela koji je dogovoren u februaru i dodao da je specijalni predstavnik za dijalog Miroslav Lajčak u međuvremenu tim povodom imao sedam krugova odvojenih razgovora sa obe strane.

Ukratko, Lajčakov predlog bio je takav da je podrazumevao da Kosovo od Srbije u startu dobije sve što traži, a da tek posle pristupi onome što je obaveza Prištine još od prvog Briselskog sporazuma od pre 10 godina, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Visoki evropski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman izjavio je da je, posle svega, vreme da EU u konsultacijama sa SAD razmisli o sledećim koracima i mogućim pozitivnim i negativnim podsticajima za dve strane da se angažuju na primeni sporazuma. Ako se u obzir uzme srpska konstruktivnost i kosovska blokada napretka, nije teško pretpostaviti ko bi trebalo da snosi najveće posledice.

Srpska štampa već tri meseca ne stiže na Kosovo

UNS

UNS

Vesti 20.09.2023. 11:05

Srpska štampa već tri meseca ne stiže na Kosovo

Kurti je 18. septembra rekao da Kosovo ne želi da Sjedinjene Države preuzmu dijalog jer, kako je istakao, u tom procesu su “Vašington i Brisel zajedno“.

Dan kasnije pak predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani izjavila je da je uloga SAD ključna za uspešan završetak dijaloga Beograda i Prištine.

“Sa Šoleom i Eskobarom razgovarali smo o razvoju događaja u okviru dijaloga. Istaknuta je važnost principijelnog pristupa punoj i uravnoteženoj primeni sporazuma i da je uloga SAD ključna za uspešno okončanje procesa, čime se utire put za međusobno priznavanje“, navela je Osmanijeva na Iksu, posle susreta sa američkim diplomatama u Ujedinjenim nacijama.

Zvaničan stav Brisela o narednim koracima trebalo bi da bude poznat do oktobra. Portparol Peter Stano kaže da dijalog nije propao uprkos tome što poslednja runda pregovora nije bila uspešna.

“Mi želimo da pomognemo, ali ako neko ne želi da mu pomognete, šta se tu može. Šef evropske diplomatije Borelj upozorio je Beograd i Prištinu da rizikuju da ostanu po strani, dok ostali u regionu napreduju na putu članstva u Evropskoj uniji, napredak u dijalogu koji je deo pregovaračkog procesa“, rekao je Stano.

U međuvremenu, čak i do sada Kurtiju naklonjena Nemačka kao da donekle menja stav. To se, zapravo, može naslutiti po pisanju nemačkih medija

“Kosovo blokira plan EU – postoji li opasnost od novog talasa nasilja na Balkanu?“ Pod tim naslovom izveštaj iz Brisela na svojoj internet stranici objavio je najtiražniji nemački list, tabloid “Bild“.

“Napori EU da smiri tenzije između balkanskih zemalja, Srbije i Kosova, ponovo su propali“, piše “Bild“ navodeći da je “posle Kurtijeve blokade usledio jasan prekor iz Brisela usmeren ka Prištini“ i da “EU optužuje Kosovo da sprečava normalizaciju odnosa sa Srbijom“.

I austrijski list “Standard“ opširno je pisao o tome kako je i “sama činjenica da su se Vučić i Kurti sreli prošlog četvrtka posle eskalacije sukoba početkom leta bila svojevrsni uspeh“.

Međutim, “diplomate sada priznaju da je plan implementacije (Ohridskog sporazuma) trebalo da se napravi na početku jer sada i srpska i kosovska vlada mogu stalno da okrivljuju jedna drugu za nesprovođenje sporazuma i tako ga u potpunosti prekinu. Upravo to se sada dešava. Portparol američkog Stejt departmenta rekao je posle poslednjeg sastanka da ’vreme ističe’. Amerikanci očigledno više ne žele da gledaju kako Evropljani ne uspevaju da nešto postignu“, piše bečki list.

“Čini se da je proces u ćorsokaku“, ocenjuje “Standard“ i ujedno prenosi da se “u EU mesecima raspravlja o tome da li treba smeniti diplomatu Lajčaka, nakon što pod njegovim vođstvom u dijalogu poslednjih godina nije bilo napretka“.

Oglasila se i Velika Britanija povodom dijaloga Beograda i Prištine

Angažovanje bez odlaganja

Angažovanje bez odlaganja

Vesti 19.09.2023. 16:25

Oglasila se i Velika Britanija povodom dijaloga Beograda i Prištine

“Diplomate EU deluju nervozno jer nema uspeha koji bi mogli da pokažu, a francusko-nemački plan očigledno ne funkcioniše. Istovremeno, zapadne sile imaju veliki interes da Srbiju vežu za EU jer se plaše da bi srpska vlada u suprotnom mogla još više da se približi Rusiji. Mnogi Kosovari, u međuvremenu, optužuju Zapad da vrši ’jednostrani pritisak’ na Kosovo da kao prioritet postavi osnivanje Zajednice srpskih opština. Oni smatraju da posrednici nisu neutralni, a neki ih vide i kao stranu koja ima svoje sopstvene interese“, navodi list “Standard“.